Još nema razloga za paniku

Baš je gadan taj grip. Kao da zima i s njom povezana sezonska infektivna oboljenja nisu dovoljno dugo trajala; kao da svetu nije dovoljno što ima posla sa ekonomskom krizom koja nam skida puter sa hleba – sad još i virus, koji otima jednu od najomiljenijih namirnica čovečanstva. Pa se još prenosi i na ljude, na koje su kinule zaražene svinje – te dalje na druge ljude. Na kraju, možda zaista predstoji svetska pandemija, svi smo pogođeni, možda smo u smrtnoj opasnosti. Ali takav scenario eskalacije je – bar sa današnjeg stanovišta – besmislica.

„Strah od gripa ubice“, kako je glasio naslov lista „Austria“, nadasve je preteran. Jeste da je smesta pala cena nafte, pali su kursevi akcija avio-kompanija i putničkih agencija, ali to više može da se shvati kao simbol bolešljive i hipohondrične svetske privrede, nego kao reakcija na bolesno čovečanstvo. Istina, virus se već proširio preko globusa, ali to u vreme nadzvučnih letelica i „globalnog sela“ ne može nikog da iznenadi. Eksperti, na primer, smatraju da je pozitivno da u SAD, Kanadi i Španiji do ovog časa niko nije umro – to nagoveštava da smrtni slučajevi u Meksiku imaju neke veze i sa socijalnom bedom.

Skeptici će se zamisliti nad činjenicom što političari na celom svetu od Baraka Obame do ministra zdravlja Austrije Alojza Štegera upozoravaju da ne treba „paničiti“. To može i da se promeni, takođe je verovatno da će se izdati upozorenje da se ne putuje u Meksiko, pa ipak: komesarka za zdravstvo Evropske unije Andrula Vasiliku govori o „globalnom izazovu“ – a to i jeste, ni više, ni manje.

Setimo se šta je bilo pre tri godine sa ptičjim gripom: tada su vlasti pretnju nazvali malom, da bi morale da se koriguju posle dva dana. Reakcije: (nepotrebni) strah i (opravdana) sumnjičavost stanovništva. Toga su sad hteli da nas poštede. Očigledno su sada pokušali da sve urade drugačije – i to sa vidljivim efektom.

Na kolektivnu psihu očigledno jače utiče što je kod svinjskog gripa reč o kolektivnoj pretnji koja dolazi od životinja koje su nam drage kao hrana i ljudi koje možda volimo (u Meksiku upozoravaju da se ne treba ljubiti). Istovremeno, mere opreza, koje preporučuju domaće vlasti, čine se baš minimalnim: da peremo ruke, da ne kijamo nikom u lice, da razmislimo pre nego što ćemo nekuda leteti.

To sve otvara mogućnosti farmaceutskoj industriji: već se govori o što bržem razvoju domaćih vakcina. Valja poći od pretpostavke da će ljudi, kao u vremena ptičjeg gripa, i ovoga puta bunkerisati tablete tamiflua – iako se vlastima to zasada ne čini potrebnim.

Pre nego što se potpuno predamo strahu, kako od svinja tako i od ljudi, bacimo samo kratak pogled na berzanske izveštaje: kursevi farmaceutske industrije od ponedeljka rastu širom sveta.