Gasovod do Kine

Dobri odnosi sa Pekingom su jedan od prioritetnih ciljeva moskovske spoljne politike. Rusko-kineski odnosi se baziraju na principima uzajamnog poštovanja, jednakosti suvereniteta i obostrane koristi. Peking i Moskva su davno definisali ovu formulu i nisu je menjali, bez obzira na rastuću kinesku moć i ogromne poteškoće Rusije posle kolapsa Sovjetskog Saveza. Poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Kini je u cilju promocije dosadašnjeg pragmatičnog kursa sa osvrtom na suštinu – ekonomsku razmenu posebno u oblasti energetike.

Bez obzira na to što je cena ruskog prirodnog gasa nezgodno pitanje, Gazprom se nada da će od 2015. godine početi da izvozi gas u Kinu. Ako se izgradi gasovod „Altai“, imaće kapacitet poput severnog i južnog kraka za Evropu; kompanija „Rosneft“ počeće da izvozi naftu u Kinu već sledeće godine, napraviće zajedničko preduzeće da kineskom državnom naftnom kompanijom i rafineriju u Tjanjinu, što je najveći rusko-kineski projekat do sada. Pored toga, vodeća ruska privatna nafta kompanija Lukojl planira da „upumpava“ gas u severne delove Kine sa uzbekistanskih naftnih polja. Svi ovi potezi navode na zaključak da se rusko tržište energetike, donedavno isključivo okrenuto ka Evropi, okreće prema brzorastućoj kineskoj ekonomiji, kojoj odgovara da ima direktnu vezu sa gasnim resursima u komšiluku.

Osim toga, vrlo je verovatno da će Šangajska organizacija za saradnju u budućnosti dobiti na značaju. Situacija u Centralnoj Aziji zahteva bližu saradnju Moskve i Pekinga.

Pod pretpostavkom da će ovakvo stanje potrajati, ne postoji mogućnost da se odnosi Rusije i Kine iznenada poremete. Međutim, oprez nije na odmet. U obe zemlje je evidentan rastući nacionalizam – defanzivan u postsovjetskoj Rusiji, a nešto ofanzivniji u Kini, koja oseća svoju novu snagu, ali nije zaboravila poniženja iz prošlosti. Oba fenomena su razumljiva iz istorijske perspektive, ali bi vlade obe zemlje trebalo da obezbede mehanizme da se nacionalna osećanja građana pretvore u konstruktivan patriotizam, što je bolje nego destruktivna ksenofobija.

Medvedev je samo jedan od milion ruskih građana koji posećuju Kinu svake godine: turisti, poslovni ljudi, akademici, umetnici. Svi ovi ljudi oblikuju moderne kinesko-ruske veze. Ono što je počelo kao partijski odnos, pretvorilo se u međudržavnu relaciju, a sada se konvertuje u kontakte pojedinaca. To je, za sada, najjača veza između Rusije i Kine.