Dve države, jedna vlast

Poslednja runda kiparskih neposrednih razgovora između turskog lidera Mehmeta Alija Talata i njegovog direktnog protivnika grčkog porekla Dimitrisa Kristofijasa, započetih pre 18 meseci, ne obećava. Nisu postignuti nikakvi, čak ni delimični dogovori makar o jednoj od šest tačaka pregovora – upravljanje zemljom i podela vlasti, ekonomija, EU pitanja, imovina, teritorija, bezbednost i garancije. A postojala je nada da će se rešiti ponešto od ovih, 45 godina dugih problema između ova dva naroda istočnomediteranskog ostrva.

Uprkos izvesnim naporima predsednika turskog dela Kipra Alija Talata, izvesnom trudu specijalnog izaslanika UN-a za Kipar Aleksandra Daunera i, najzad, značajnoj poseti i posredovanju Ban Ki Muna, generalnog sekretara UN-a, nema još dogovora o dve najznačajnije stvari – upravljanju državom i podeli vlasti. Na osnovu mišljenja uglednih kiparskih političara grčkog porekla iznetih u medijima, šef UN-a je umanjio značaj predsednika Kristofijasa tako što je govorio o „dve države“ i „dva predsednika“ na ostrvu, čime je izjednačio Talata i Kristofijasa. Posle višedecenijskih pregovora i naročito posle intenzivnih osamnaestomesečnih razgovora, čini se da grčki Kiprani i dalje pate od opsesije da oni predstavljaju državu i vlast na celoj teritoriji i da su Kiprani turskog porekla manjina, kojoj treba dati privilegovana prava u grčkoj državi.

Ova zamorna mentalna opsesija grčkih Kiprana mora nekako da se prevlada ukoliko planiramo nešto da uradimo u slučaju ponovnog ujedinjenja partnerskih država i dva naroda po principu jednakosti suvereniteta i nezavisnosti ostrva. Bez obzira na eventualno postignut stepen konvergencije između ove dve strane o podeli vlasti i moći, otpor Grčke koči proces zabeležen zajedničkim saopštenjem lidera oba naroda i šefova UN-a. U uvodnom tekstu dnevnog lista grčkih Kiprana Filelefteros, objavljenom u ponedeljak, piše da grčka strana „ne može da prihvati konvergenciju, registrovanu u izveštaju UN-a i eventualnim saopštenjima Saveta bezbednosti, a da ne zna kakvi su konkretni dogovori o teritoriji, stepenu bezbednosti, ilegalnim doseljenicima i imovini“, dok se u severnom delu Kipra šef UN-a dočekuje na mitinzima podrške“.

Možemo da pretpostavimo da će biti održano još sastanaka do zajedničkog saopštenja o pregovorima lidera dva naroda i šefova i izaslanika UN-a u Nikoziji. Međutim, nije potrebno biti vidovit da bi se zaključilo da će generalni sekretar UN-a pokušati da ohrabri dvojicu lidera da „pokažu hrabrost, fleksibilnost i viziju, kao i duh tolerancije i kompromisa“ u vezi sa gorućim problemima upravljanja i podelom vlasti na teritoriji Kipra. Umesto da zaključi dijalog, šef UN-a radije će pozvati na produženje rokova za pregovore do, na primer, 10. marta, kada će Talat morati da se koncentriše na reizbornu kampanju uoči predstojećih predsedničkih izbora zakazanih za 18. april.

Turski kiparski zvaničnici smatraju da bi Kipar mogao da postane druga Čehoslovačka, podeljena na dve odvojene države ukoliko Britanija i njeni međunarodni partneri ne učine nešto da spreče kolaps ključnih razgovora o ponovnom ujedinjenju. Kiprani turskog porekla pesimistični su u vezi s pregovorima, što pokazuje skorašnji rezultat istraživanja javnog mnjenja – 85 odsto njih veruje da uspešni pregovori o ponovnom ujedinjenju Kipra nisu mogući. Osim toga, ministar spoljnih poslova Severnog Kipra Husein Ozgurgun pita se zašto „Britanija ne čini više, s obzirom da ona, kao bivša kolonijalna sila, dobro zna šta se dešava“.