Dan slavlja i festivala

Posle šest krvavih, nepodnošljivo skupih godina došao je kraj američke okupacije Iraka. Po ugovoru sa vladom iz Bagdada, američke ratne trupe napuštaju iračke gradove. Predsednik Obama je rekao da će zaključno sa 31. avgustom 2010. godine – dakle u narednih 14 meseci, sve naoružane trupe napustiti Irak, odnosno da će se do kraja 2011. Amerikanci potpuno povući.

Vreme prekomernog odugovlačenja američke vojske time nije završeno, gubici su veliki za vojnike i njihove familije. Rat u Iraku, rat bez ikakve potrebe, odvukao je mnogo sredstava koji su kritično bili potrebni za rat u Avganistanu, pravom frontu u borbi protiv terorizma. Mnogi Iračani jedva čekaju da Amerikanci odu, dok je premijer Nuri Kamal al Maliki proglasio 30. jun danom „slavlja i festivala“. Ono što je sada potrebno da se uradi, a ne zahteva mnogo vremena, jeste da se pomogne Iračanima u pripremama za povlačenje američkih trupa kako bi se smanjile šanse za nastanak nemira u zemlji kada se Amerikanci povuku. Jednom smo se ponadali da bi precizna najava o povlačenju američkih trupa mogla konačno ubediti iračke lidere da naprave političke kompromise, kojim bi se održala zemlja na okupu posle okupacije. To se nije dogodilo. Postoje ubedljivi pokazatelji da oni čak rade suprotno i traže način da osiguraju pojedinačne interese svojih zajednica u slučaju da se građanski rat rasplamsa. Mnogi Iračani, obični ljudi, izvode sličnu kalkulaciju. Nasilje je koliko-toliko zaustavljeno, ali ekstremisti još ne odustaju od novih krugova pakla – tokom juna poginulo je više od 300 Iračana i 10 Amerikanaca.

Predsednik Obama je bio u pravu kada je rekao da SAD ne mogu da reše iračke probleme pre odlaska, ali ono što brine jeste da Irak neće dobiti onu pažnju koja mu je potrebna od Vašingtona. Glavni američki vojni komandant u Iraku, general Fej Odijerno, vrhunski je zapovednik, a novi SAD ambasador u Iraku Kristofer Hil je talentovan diplomata. Predsednik Obama ima visoko kvalifikovane ličnosti kao savetnike za Avganistan i Pakistan, za mirovne pregovore na Srednjem istoku i za Irak. Ipak, da bismo bili sigurni da su predsednik i birokratija potpuno angažovani po pitanju Iraka, trebalo bi da postoji i savetnik za Irak.

Sjedinjene Američke Države ne mogu da poprave Irak. To zavisi od Iraka. Ali, u vremenu koje je ostalo Amerika ima odgovornost i jake strateške interese da učini što više kako bi pomogla Iraku da izbegne katastrofu i preobrati se u funkcionalnu, suverenu i odgovornu demokratsku državu.