Bankari na potezu

Bitka je počela. Može vam se učiniti kukavičkim što su svetski vrhunski bankari čekali na povoljnu priliku iza policijskih kordona u Davosu da istupe protiv regulatornih reformi, ali do sada nikome od njih nije bilo stalo do stavljanja glave na panj. Osećanje moći u grupi bilo je jedno od dominantnih raspoloženja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, na kojem su stariji bankari hrabro nastupili.

Dve škole mišljenja izdvojile su se na forumu: Boba Dajma (Barclays’) i Džozefa Akermana (Deutsche Bank). Njima se nije dopala priroda specifičnih bankarskih reformi koje su predložene, pogotovo plan Baraka Obame da rasformira „suviše velike“ institucije. Pored toga, zabrinuti su zbog regulatorne arbitraže: smatraju da sve dok različite zemlje sprovode različite tipove reformi, utakmica postaje neizvesna – loša za zemlje koje banke mogu da napuste zbog „mekših“ zakonskih mogućnosti, loša i za same banke koje računaju na neizvesne prilike.

Ipak, ne treba žuriti. Još nemamo jasnu sliku o tome kako će se bankarski regulatorni sistem promeniti u svetlu najgore finansijske krize u istoriji. Tačno je da još nema međunarodnog konsenzusa o tome. Pored bombastičnih najava o rasturanju banaka, čini se da je uložen ozbiljan napor na svetskom planu. Pojedinačne zemlje smatraju da je potrebna dodatna reforma bankarske industrije u njihovim zemljama, bez obzira na to što pomenuta radikalna sugestija SAD predstavlja dugoročnu hiperbolu, kojoj u ovom trenutku nedostaju detalji. Međutim, postoji precizna putanja reformi koju je nacrtala Bank for International Settlements (BIS), sa sedištem u Bazelu.

Moglo se čuti i mišljenje da je odgovor političara na finansijsku krizu do sada bio proporcionalan i primeren, a široko je rasprostranjena i teorija da bankarskoj industriji treba dati vremena za prilagođavanje u postkriznom svetu – smatra se i da bi isuviše brzo kretanje u bilo kom smeru loše uticalo na bankarsku industriju. Preporučuje se razvijanje kampanja za radikalnije odlučivanje u politici, odnosno da političari budu odlučniji u razmišljanju i sprovođenju političkih odluka. U tom smislu, plan predsednika Obame o razbijanju velikih sistema sklonih padu zbog strukture i inertnosti (iako ga guverner Banke Engleske nije podržao), u skladu je sa opštim preporukama. Kao i govor Džordža Sorosa, koji je upotrebio izraz „nulti ton“ kada je opisivao banke koje čekaju na reforme.

Poenta Džordža Sorosa je evidentna. Davos je očigledno bio pravo mesto gde su bankari mogli da započnu zajedničku borbu protiv onoga što se njima čini kao atak na njihov prosperitet i profitabilnost, s obzirom na to da se ovogodišnji Svetski ekonomski forum održao usred sezone bonusa svetske bankarske industrije.