Seka Aleksić,
pevačica, o tračevima pomoću kojih su „mnogi pokušali da joj stanu na put“, kaže:
„Ti što su pokušavali da mi stanu na put su mnogo mali za Seku Aleksić. Moje ime je veliko za njih. Trudim se da ljudima poklonim nešto što je najatraktivnije i ljudi to poštuju. Bilo je raznih izjava od bivših i odavno zaboravljenih osoba u mom i Zoranovom životu, pa nam nisu mogli ništa. Mi smo na vrhu, a oni na dnu. Ja verujem u Boga, on to vidi i čuva me.“
Šta kaže na priče da je „seks simbol“, i da „mnogi muškarci seku vene zbog nje“:
„Iskreno, ne imponuje mi kad kažu da sam seks simbol. Više volim da mi se kaže da sam lepa i da imam dosta pozitivne energije i pomalo seksipila. Seks bombe su silikonske lepotice, a ja to, na moju sreću, nisam.“
Šta radi kad je srećna, a šta kad je tužna:
„Kad sam srećna obično Zorana ujedam za obraz i ruku, ali da mu ostanu tragovi zuba na koži! Kad sam tužna, onda samo ćutim i plačem ili pustim tužnu muziku da se dotučem.“
(„Blic“)
Amfilohije Radović,
mitropolit crnogorsko-primorski, u besedi kojom se u toku Svete liturgije obratio prisutnim vernicima u crkvi u selu Staniseljići:
„Ovdje kod nas danas, gledam svojim očima i tugujem zbog toga, ponovo se povampiruje mitologija tla i krvi. Vrijeme će pokazati šta će iz svega toga da se rodi. Ponovo se povampiruju bratoubilački porivi. Ponovo se povampiruju 1918. i 1941. godina, velika i strašna naša nesreća. Ta nova mitologija se čak i na religiju i naciju prenosi, na osnovu lažnog tumačenja svoje prošlosti i svoga bića. Novi mitovi se rađaju, moguće i mnogo primitivniji od onih koji su do juče zanosili čitava pokoljenja. Jučerašnji mitovi su imali velike ideje, a ovi današnji su suženih horizonata. Lažljiva djeca, lažljive ideje i lažljive mitologije se ponovo rađaju…“
(„Blic“)
Milan Panić,
američki biznismen, kaže da je godinama finansirao srpsku opoziciju:
„Ima opozicionih lidera koji su zaboravili da su pomagani, ali to je već srpski stil. Ima, međutim, i onih koji pamte, kao što su ministri Ilić i Vuksanović, i to me uverava da u većini slučajeva nisam pogrešno usmeravao svoja sredstva. U suštini, najvažnije je da je oboren diktatorski režim, pa i to da sada više nikoga ne moram da pomažem.“
(„Kurir“)
Miloš Nadaždin,
fotograf, na pitanje šta muškarci pokušavaju da nadoknade najsavremenijim „igračkama“ poput svemogućih fotoaparata, kaže:
„Pa, verovatno pokušavaju da spoje lepo s korisnim i time dobijaju više vremena da bi ga proveli sa svojim devojkama! Takođe, takva bi igračka impresionirala skoro svaku ženu, posebno u današnje vreme materijalizma, pa i u tome vidim smisao takvih ‘igračaka’.“
(„Kosmopoliten“)
Marija Perović,
rediteljka, govori o superfrajerima:
„Poslednji pravi superfrajer je bio Marlon Brando (bez viška kilograma) i ta generacija… doba istinskih glamuroznih zvezda. Naravno, i meni se dopadaju Bred Pit, Džordž Kluni, Džad Lou i novouspostavljeni Klajv Oven. Ali, pošto je ovo intervju za ‘Kosmpoliten’… nema superfrajera, svaki frajer može da bude dostupan ako je žena dovoljno mudra, i to uz malo sreće.“
(„Kosmopoliten“)
Nebojša Dugalić,
glumac, na konstataciju da se stiče utisak kako ne voli javnost iako se bavi glumom, odgovara:
„Stvar je u tome što čovek ne može a da ne bude javan. Samim tim
što postoji, on je uvek pred nekim drugim bićem.“
Kakve žene voli i šta ga privlači kod njih:
„Kada se govori o tome, teško da mogu da mislim u množini, jer je to uvek jedno konkretno biće. Kada se kaže da je nešto tip, to onda podrazumeva opšte odlike, ali kada je neko ličnost, to podrazumeva neponoviljve odlike. Takva vrsta uopštavanja mi nije bliska. Postoji predispozicija, ne može svakom da se svidi svaka žena. Ipak, najvažnije je šta je sadržaj drugog bića, šta je sadržaj tog odnosa…“
O muško–ženskim odnosima:
„…Muško–ženski odnos uglavnom podrazumeva neki upotrebni odnos, uvek neko tu kalkuliše, postoji neka asimetrija u tom odnosu, neko bi nekog da upotrebi, da ga za nešto iskoristi, da nešto dobije, a malo se misli o davanju, malo se misli da to bude jedna zajednička ozbiljnost oko opstanka jednog s drugim.“
Šta je važno:
„Ono što je važno za stajanje na sceni je prisustvo u dramskoj situaciji.“
(„Kosmopoliten“)
Slobodan Bata Spasojević,
„srpski Tom Ford“, priča kako je kao osnovac pravio krpene lutke svoje visine:
„Za noge sam uzeo hulahopke i napunio ih najlonkama i krpama. Tako sam napravio i ruke i na njih navukao rukavice. Telo joj je bilo od sunđera, koji sam prekrio bluzom, dok sam glavu ukrasio plavom perikom. Osim za kreiranje lutku sam koristio i za nestašluke. Jednom sam je sa drugom bacio sa terase. Komšinica koja je prolazila pored kuće utrčala je u dvorište vrišteći. Mislila je kako treba da spasava povređeno dete. Bila je prestravljena. Ni šećer i voda nisu joj bili od velike pomoći.“
Zašto voli da provodi slobodno vreme u porodičnoj kući u selu Koraćica u podnožju Kosmaja:
„Noći su prohladne. Čak i leti ne spavam bez ćebeta. Nema ničeg lepšeg nego kad me ujutru probude crkvena zvona. Čim otvorim oči, kroz prozor ugledam veliki krst na vrhu crkve Svete Trojice. Osećaj je fantastičan. To je ono što Beograd nikada ne može da mi pruži.“
(„Glorija“)
„Kurir“
u tekstu „Pokidali živce, pa Nemce“, o pobedi omladinske reprezentacije SCG nad Nemačkom sa 4:2, između ostalog piše:
„Dva minuta kasnije Nebojša Marinković prošao je po levoj strani i uposlio kapitena, koji je na ivici peterca poslao igrača po kobasice, a Nojera po pivo i izjednačio na 2:2…“
Olivera Kovačević,
novinarka BK televizije, „iskreno i bez dlake na jeziku“, na pitanje da li su joj „duge noge jedan od najsnažnijih atributa“, kaže:
„Znam jedan bolji deo mene, ali ne bih se usudila da vam ga pokažem.“
Da li je bila razočarana lošim koncertom Bijelog dugmeta na beogradskom Hipodromu:
„Nisam. Moja ekipa i ja smo se silno iskakali i pevali bolje za klasu od svih slavnih pevača Bijelog dugmeta. Očekujem da Dugme napravi još jedan koncert, ali da oni budu u publici, plate ulaznice i da mi pevamo njihove pesme, onako na uvce.“
(„Blic žena“)
Marina Đorđević,
manekenka, na pitanje da li veruje u proviđenje astrologa i vidovnjaka, kaže:
„Verujem da postoje neke sile i uticaj zvezda jer je reč o fizici, ali ne verujem u individualno tumačenje, pošto ne postoje nikakvi naučni dokazi.“
(„Nedeljni telegraf“)
Snežana Amidžić,
„majka Ognjena Amidžića (iliti Renata)“ na promociji albuma Razum i osećajnost, o svom sinu:
„Oduvek je imao interesovanja za različite stvari, znatiželjan je, inteligentan i maštovit. Mozak mu brzo radi od malena, pa valjda zato ume da odreaguje u svakoj situaciji. Smeta mi samo što nije vredan po kući.“
Mira Madžgalj,
majka Makija, Marinka Madžgalja, alijas Valentina, o sinu Marinku:
„Makija, kao muzički ‘netalentovano’ dete nisu primili u hor Kolibri. Ovo je dokaz koliko su pogrešili. Tokom priprema za Akademiju, rekli su mu da mora da ispravi ‘francusko r’. Uspeo je u roku od deset dana. On ostvari sve što poželi i ima volje i snage da istraje.“
(„Večernje novosti“)
Marina Manić–Stublinac,
„poznatija kao karpatska Marina, u drevnim egipatskim kartama pročitala je sudbinu Srbije do kraja 2006. godine“, i ima zabrinjavajuće vesti za neke političke partije:
„Mnogi će ući u izbornu trku, ali će na čelu države ostati Boris Tadić. Politički vrh će pored demokrata činiti radikali, DSS, SPS i PSS Bogoljuba Karića. Vidim da će demokrate i radikali sklopiti neku vrstu sporazuma pre izbora. Vidim i odlazak G17 plus sa političke scene. Razlog tome biće otkrivanje neverovatnih afera, koje će cele jeseni potresati našu javnost.
Crna Gora ide sigurnim putem u nezavisnost i ništa je u tome ne može zaustaviti. U 2006. će se definitivno otcepiti od Srbije, što znači da SCG tada prestaje da postoji. Srbija nastavlja svoj samostalni život.“
(„Nedeljni telegraf“)
Ivan Marojević,
bivši „otporaš“ i profesionalni revolucionar“, o svojim sadašnjim prihodima, kaže:
„Video-igra o nenasilnom otporu koju kreiram za Amerikance moj je jedini izvor prihoda. Držao sam i nedavno seminar za jednu lokalnu organizaciju u Srbiji i zaradio 100 evra. Ali, to se dešava na tri-četiri meseca, pa ne mogu da kažem da sam bogat čovek.“
(„Nedeljni telegraf“)
