Mima Karadžić,
glumac, mnogo voli žene:
„Žene su nešto prelepo, predivno. Nešto bez čega se ne može. Zamislite koliko je ružno kada vidite ženu koja je muškobanjasta, koja je mangup, žena koja hoće da bude glasna, ženu koja je sve samo ne žena. Veoma je lepo kad je žena – žena. Mora da bude svesna da je žena i da je lepa samo zato što je žena.“
O planovima za budućnost:
„Planiram da se ženim, planiram da imam decu. Možda još samo ova sezona da mi prođe… Jer, Budva i ove godine očekuje mnogo od mene… Pojavi se na plaži 400 žena i viču: ‘Mima, Mima, daj nam svima!’ A čak ni Mima ne može svima… Jer sve žene ovog sveta ne možeš imati, mada je lepo tome težiti!“ („Svet“)
Nikola Marković,
predsednik, kaže da „odavno u Lovačkom društvu ‘Cetinje’ nije bilo tako veselo kao pre neki dan“:
„Razlog tom raspoloženju su zečevi dopremljeni čak iz Mađarske. Poligon nedaleko od Manastira opsjeli su lovci kako bi zečeve što prije predali majci prirodi. Od stotinu i šezdeset, koliko ih je krenulo iz Mađarske, samo nekoliko nije preživjelo. Vinuli su se „mađari“ po podlovćenskim poljima i drugim prostorima, stigli u novu sredinu, u nove prostore pod snijegom. Veoma smo zadovoljni i sada preostaje samo da se zečevi dobro sačuvaju do juna… Nikada u istoriji ovog društva nije ubačeno odjedanput toliko zečeva, a to što smo se odlučili baš za ovu sitnu divljač, valjda je svima poznato: u ovom kraju zec je veoma popularan kod lovaca.“ („Pobjeda“)
Monitor
Do izbijanja seks-trafiking afere, lične kontakte u oglasima, pored
bračnih ponuda, tražile su i djevojke koje nude raznovrsne usluge. Sada je
drugačije. Zamijenili su ih „atletski građeni“ mladići, raspoloženi za
druženje sa damama. Ima entuzijasta, koji se nude besplatno, ali i
zahtjevnih, koji naglašavaju da ih zanimaju „samo imućne dame“. U potpisu su šifre umjesto telefonskih brojeva.
Ima i oglasa koji, na prvi pogled, izgledaju kao šala: „Četiri
Zabjelčanina traže djevojke od 16 do 18 godina radi zadovoljstva.“ A po
povoljnim cijenama nudi se i brak: „Mladić, 22 godine, traži Kineskinju radi
vjenčanja iz njenih interesa, vrlo povoljno i prihvatljivo.“
Milan Gurović,
„Nedavno je španski klub ‘Malaga’, u kojem je Milan, iskusni i proslavljeni košarkaški reprezentativac trenutno angažovan, igrao protiv ‘Cibone’, ali naš košarkaški as u Zagrebu nije izašao na teren“:
„U Zagreb nisam otišao zbog svoje tetovaže Draže Mihajlovića na levoj ruci. Mislim da sam postupio ispravno jer nisam hteo da rizikujem. Klubu sam zbog toga regularno platio kaznu u vrednosti od 24.000 evra. To je moja odluka, stojim iza svega i nema povlačenja. Nisam ni mogao da pretpostavim da će nam ‘uleteti’ ‘Cibona’. Nikada u životu nisam igrao u Hrvatskoj i nadam se da je to i poslednji put da je trebalo da idem tamo.“ („Svet“)
Dragan Popović,
mladi privatni autoprevoznik, rodom iz Danske, misli na budućnost:
„Uradićemo sve da narod u Negotinskoj Krajini i Ključu živi što bolje. Poslednjih godina Timočani, pogotovu oni rođeni u Danskoj, sve više se prilagođavaju takvom načinu života, Dankinje su hladne, a naše cure su lepe i tople. Vreme mi je da, uz posao i školu, mislim i na porodicu. Zato ću i letnji odmor uglavnom provesti u Grabovici.“
(„Politika“)
Vesna Čipčić,
glumica, govori o svom „prepoznatljivom optimizmu“:“U jednom trenutku to je možda bio i odbrambeni mehanizam, ali ni on ne bi profunkcionisao, da svojom prirodom ne nosim dobru volju i pozitivnu energiju. Splet okolnosti, ali i splet naučenog i stečenog.“ („Večernje novosti“)
Tanja Vojtehovski Stevanov,
PR televizije Pink, odgovara na pitanje novinara TV Novosti:
„Hoće li Pink menjati odnos prema zvezdama sumnjive prošlosti, dabome ovo pitanje moglo bi da se postavi svim TV i novinskim kućama, jer Cece je bilo gotovo svuda?“
„Sto hiljada ljudi koji su bili na Marakani na njenom koncertu nisu verovatno ni sanjali da će ovo da se desi. Mislim da većina građana, čak i oni koji su osporavali njenu karijeru i Arkanov ‘lik i delo’ nisu pretpostavljali da će ona završiti u zatvoru. To važi i za ministra kulture Branislava Lečića koji je sa njom gostovao u mojoj emisiji. Kompletno javno mnjenje je iznenađeno. Sve što se trenutno dešava veliki je šok i saznanje u kakvoj smo zemlji živeli i kako smo kolektivno mogli da završimo. Na sudu je da odluči šta će sa njom.“ („TV Novosti“)
Jevrem Brković,
književnik, direktor i glavni urednik „Crnogorskog književnog lista“ u tekstu „Amfilohijeva mentalna sabraća ubila srpskog premijera“, veoma nadahnuto, u deset tačaka, bavi se besedom mitropolita Amfilohija Radovića na sahrani premijera Đinđića i kaže:
„Amfilohije Radović je već odavno poznat kao nasilnik, obmanjivač, prevarant i tutor na pogrebima poznatih ličnosti. Njegova psihopatska strast i žudnja da bude onaj koji na Onaj Svijet prati poznate pokojnike, ima nečega od Čičikovljevog prisvajanja mrtvih duša na popovski način. U toj njegovoj osobini ima svega: najviše prevarantskog domišljanja potonje želje pokojnika, osobne promocije i estradnog bogosluženja i opijela, najčešće političke i nacionalističke histerije, podosta hohštapleraja, što je i inače jača strana Amfilohija Radovića…“
Biljana Wilimon,
umetnica, kolumnistkinja, kaže da ne voli da priča o svojim muškarcima jer je to nepristojno i dodaje:
„Ja sam to radila kada to niko nije radio.“ („Arena“)
Suzana Mančić,
poznata TV voditeljka, da je na vlasti „krajnje ozbiljno bi shvatila situaciju i svoje dužnosti“:
„Zakonom bih naterala žene da se češće sete da su žene i da koriste svoja ženska oružja. Sredila bih muškarce koji nas varaju. Uvela bih propis: ko ženu prevari prvi put, dužan je da obezbedi skupo letovanje na nekom ekskluzivnom mestu! Ko to učini drugi put, morao bi da se pobrine za skupo zimovanje i štošta još. Muškarčina koja je neverna treći put, bila bi dužna da ženi kupi najskuplju bundu! Oni nepopravljivi, kojima je to navika, način života, morali bi lepšoj polovini da obezbede stan od minimun sto pedeset kvadrata u centru grada! Naravno na njeno ime…
Donela bih i zakon kojim bi sebe naterala da činim neke stvari. Na primer, da se često udajem! Uvek sam mislila da ću se udavati nekoliko puta. A eto, izneverila sam samu sebe. Jedva se udadoh samo jednom. Iako bih se udavala svaki čas. Zato bi me zakonom trebalo naterati da to činim, a ne samo da želim.“ („Arena“)
Milan Krstić,
novinar novog tabloida u izdanju kompanije „Večernje novosti“, otkriva šta se sve pričalo po gradu posle privođenja estradne dive:
„Nekoliko dana posle Cecinog privođenja Beogradom je prostrujila vest da je puštena iz pritvora, što je objavljeno na Cecinom veb sajtu. To je i zvanično demantovano. A, tokom prve nedelje Cecinog boravka u pritvoru pojavile su se glasine da je popularna pevačica iz pritvora prebačena u jednu kliniku. Pa onda u druge zdravstvene ustanove. Dosta u šali, rekli su da su joj pukli silikoni, iako je ona za njihov rast koristila skupi fiziološki rastvor, navodno zbog apstinencijalne krize.“ („Arena“)
Čeda Čvorak,
„jača polovina“ dueta Luna, priča o prednostima života u Beču:
„To je mir, bezbednost i opuštenost… To se svodi na priču o navijačima. Kod nas ako nekoga voliš to znači da a priori treba nekoga da mrziš, znači ako si zvezdaš moraš da mrziš „Partizan“ i partizanovce. Ljudi su tamo mnogo opušteniji, a mi mislimo da su stegnuti, a situacija je obrnuta. Postoji problem u našem mentalitetu, tamo si toliko opušten da to počne da ti smeta i jednostavno ti se javi želja za napetošću. Slovenci su zato najidealnija verzija zapada za nas. Zadržali su ćevape, pečenje, svadbe, ljude, druženje, ali su i primili najbolje tekovine zapadne civilizacije.“
O svom hobiju Čeda kaže:
„Ja mnogo volim da razmišljam, da analiziram prošlost i sadašnjost i da ih selim u budućnost. Bavim se internom filozofijom.“ („Ekspres“)
dr Zoran Milivojević,
psihoterapeut, autor knjige Emocije – psihoterapija i razumevanje emocija postavlja psihološku dijagnozu nacije u ovom trenutku:
„Naš osnovni društveni problem je u tome što ne postoji društvena vertikala kao psihološka kategorija. To znači da smo mi društvo bez pravih autoriteta, bez poštovanja boljih od nas. Ako pogledate našu stariju i noviju istoriju naći ćete čitav niz primera koji opravdavaju taj stav. U psihološkom smislu mi smo ‘spljošteno’ društvo, društvo braće i sestara između kojih postoje zavist i ljubomora. Ovakav kulturni obrazac proizvodi veoma sposobne i telentovane pojedince koji zbog izvesne doze razmaženosti ne ostvare sve svoje kapacitete, i koji, zbog toga što ih sredina ne uvažava postaju pomalo bahati. S druge strane ovaj obrazac čini da pet veoma pametnih ljudi čini veoma glupu grupu koja ne može ni oko čega da se dogovori. Upravo zbog toga su mi sve priče o srpskom nacionalizmu neuverljive. Srbovanje nije nacionalizam već bahatost iz inferiornosti. Za razliku od Hrvata Srbi ne vole jedni druge. To je uzrok naše nesloge i večitih deoba i seoba. Psihoterapija kao teorija i praksa polazi od toga da čovek koji ima problem pođe od sebe i preispita se. To je nešto što mi kao nacija treba da učinimo. Da osvestimo one naše mehanizme zbog kojih smo kroz istoriju hronični gubitnici, žrtve, ali s grandioznom i ponosnom slikom o sebi.“ („Blic“)
