»Želimo da Srbija ide napred i da poslanici žive malo drugačije.«

Jelena Karleuša,

pevačica, na svom „Fejsbuku“, otvorila je pitanje, kako kaže, dugogodišnjeg sukoba sa Svetlanom Ražnatović:

„Da upoznam malo naciju sa nekim detaljima o našem nazovi odnosu: prvo sam zbog tebe trpela Arkana (mada, ko ga od svih nas nije trpeo). Zbog Arkana, novinari se nisu usuđivali da napišu nešto lepo o meni. Znao se šablon – za Jecu loše, za Cecu – dizanje u nebesa. Iako, realno, ti to ne zaslužuješ, al’ ajde, snalažljiva si. Život je borba, a parola je – snađi se. Ali, zar ti nije bilo trulo dok je Arkan šamarao Minimaksa zato što me je branio od vas dvoje? Hmm? Mislim, stajala sam tu… Nisi pokušala da sprečiš… Ali da… Opet stari odgovor – to je uradio Arkan – ne Ceca. Nije šija nego vrat. Onda su došla ubijanja. Prvo Arkan, a onda Zoran. Ubijeni su na najstrašniji način. Jedan zato što je bio najopasniji kriminalac, a drugi? E, sad dolazimo do problema! Naravno, da bih se ja uprljala, za Zorana su pisali da je bio krimos, opasan, itd. Tim tvojim prijateljima novinarima nisi, naravno, došapnula da čovek NIJE IMAO POLICIJSKI DOSIJE. Naravno, zašto bi? Ali u tvom blatu ja nikad neću biti. Ne zaboravimo da mi je otac častan policajac… Ah, da… “ („Alo“)

Vladimir Ilić,

reper Ila, sin pokojnog Minimaksa, revoltiran je Karleušinim tvrdnjama i kaže:

„Ne mogu da verujem da je rekla kako je Arkan šamarao ćaleta! Zna li koliku težinu imaju te reči?! Željko je imao poseban ‘rispekt’ prema ćaletu i sto posto tvrdim da to nije istina! Arkan jeste bio kriminalac i šamarao je ljude na sve strane, ali je bio i gospodin koji je znao prema kome treba tako da se postavi. Sećam se da je tati donosio poklone iz Pariza, još čuvam figuru sirene koju je dobio od njega.“

Mikica Đorđević,

bivši direktor konfekcije „Prvi maj“ i jedan od najboljih prijatelja pokojnog Milovana Ilića Minimaksa, tvrdi da je Karleuša preterala:

„Krivo mi je da priča takve stvari o čoveku koji je mrtav i ne može da kaže istinu, ali je zaboravila da ja postojim. Nije laž da je Arkan šamarao neke likove sa estrade, čak i jednog voditelja jer je uhvatio Cecu za ruku, ali Miću nije dirao. Arkan i Minimaks su jedan drugog zvali ‘pile’. Nas trojica provodili smo dosta vremena u Arkanovim kockarnicama, a neretko je Željko štitio Miću. Sećam se da je jedan kriminalac, koji je sada pokojni, napisao poruku Minimaksu: ‘Rascopaću ti glavu’, jer je Mića isprozivao njegovu devojku, pevačicu koja je otkazala gostovanje u emisiji. Kada je to čuo Arkan, odmah je reagovao i taj ‘žestok momak’ se izvinio posle samo deset minuta.“

(„Press“)

Svetlana Ražnatović,

najveća estradna diva na Balkanu, „pred odlazak na dalek put…“, našla je vremena i za novinare, koji su kao i uvek radoznalo pitali o ljubavi, poslu, ali i deci. Kažu da Veljko i Anastasija Ražnatović govore po nekoliko stranih jezika, pa ih zanima da li ponekada kada nešto žele da sakriju od majke, koriste manjak njenog znanja:

„To ne prolazi. Dovoljno razumem i engleski i španski da sve i kada bi hteli ne bi im tako nešto pošlo za rukom. U jednom trenutku, dok su bili u fazi učenja jezika, podržala sam ih u tome da između sebe ponekada u kući pričaju na engleskom, ali sada nema potreba za tim.“

(„Hallo“)

Katarina Rebrača,

vlasnica humanitarnog fonda, optužena za proneveru 37 miliona dinara namenjenih obolelima od karcinoma dojke, provela je sedam meseci u pritvoru i samo četiri dana nakon izlaska iz CZ-a ekskluzivno se ispovedila:

„Sebe smatram učesnikom ‘Survivora’, ali CZ ‘Survivora’. Predlažem da se napravi takva emisija jer je fascinantno kako ljudi u zatvoru ni od čega mogu da naprave nešto. Moje cimerke i ja smo se prilagodile i na ta zatvorska pravila slična ‘Survivoru’. Jer, kad odete na pusto ostrvo, odmah pomislite da ćete umreti već prvog dana, ali ubrzo se prilagodite. Pritvor je nešto između vojske i ‘Survivora’. Postoji jedna režimska disciplina prema kojoj u početku osećaš otpor, a kasnije je prihvatiš kao neminovnost – kad se budiš, spavaš, jedeš… Ustajala sam u pola šest jer smo toplu vodu imale samo do šest. Onda najčešće nastane trka oko toga koja će prva da se istušira.

Kako se snašla sa zatvorskom hranom:

„U početku nisam mogla da se naviknem na zatvorsku hranu. Međutim, od leta sam i ja počela da jedem šta i svi ostali. Izgubila sam oko sedam kilograma, ali sam nedavno povratila tri.“

Čume se bavila i šta je sve naučila:

„Bila sam u ćeliji broj jedan, takozvanom kecu. Radna obaveza nam je bila da delimo hranu od ćelije do ćelije i skupljamo otpatke, tako sam se osetila korisnom, za razliku od onih koji su provodili vreme samo u ćelijama i dobijali hranu kroz šalter. Inače, u ćeliji se od pribora koristi samo kašika. Fascinantno je šta se sve može uraditi s tim escajgom: naučila sam da ogulim voće i ispasiram keks, a čak su mi cimerke kašikom oblikovale i napravile tortu.“

Kako je održavala vitkost i kondiciju:

„Sa dvema cimerkama sam radila parterne vežbe, između kreveta, stolova i klupe, a potom smo na krevetima radile trbušnjake i vežbe za noge.“

Na kraju, otkriva kako je uspela da prevaziđe letnje žege bez klima-uređaja:

„Ležala sam na krevetu u donjem vešu, hladila se poklopcima od plastičnih kutija u kojima mi je donošen ručak i tuširala se više puta dnevno hladnom vodom.“

(„Story“)