Zoran Živković,
savezni ministar policije, kaže da će Nacionalni savet odgovoriti na svaki konkretan zahtev Haškog tribunala za uvid u državne arhive, ali da nekih granica mora da bude: „Državni arhivi nisu polja kupusa gde svako može da uđe i da seče koju god hoće glavicu.“ (B92)
Zoran Đinđić,
republički premijer, ocenjuje: „Prosečan građanin Srbije živi bolje nego pre dve godine, ali je nezadovoljniji zato što pred njim stoji više ciljeva koje potencijalno može da ostvari. Dve trećine ljudi u Srbiji ima više novca i može da kupi više stvari nego pre dve godine, ali su i njihove želje veće nego pre dve godine“. (Beta)
Dragan Marković,
šef poslaničkog kluba Stranke srpskog jedinstva, nije previše srećan zbog skorog uvođenja bežičnog interneta u republičku skupštinu. Reagujući na najavu da će svi zainteresovani građani moći da direktno postavljaju pitanja poslanicima i komentarišu predloge zakona ili amandmana, Marković kaže: „Pazite, prvo što nemaju svi građani u Srbiji kompjutere, a dalje, mi poslanici ne možemo da kontaktiramo sa ministrima, a kamoli da razmenjujemo nešto sa nekim poslanicima u Nemačkoj, Švajcarskoj itd. Ali, očigledno da njima kompjuteri trebaju jer u pauzi gledaju porno filmove, znate da su to neke poslaničke grupe radile jer oni nemaju o čemu drugom da pričaju nego o kompjuterima – ništa u životu nisu radili.“ (B92)
Era Ojdanić,
folk zvezda i ugostitelj, (opet) o predsednici kompanije Miss Yu Vesni Jugović: „Ne razumem njenu nameru da bude jedina osoba u ovoj zemlji koja se bavi izborom za mis. To što je kao novinar propala i okrenula se drugom poslu ne daje joj za pravo da polaže monopol na izbore za mis. Ako su njoj prošli dani mladosti i lepote, pa se šlepuje uz mlade i lepe devojke, to već razumem“. („Svet“)
Tabloid „Svet„,
u reportaži o koncertima Đorđa Balaševića u Zagrebu prenosi: „Kako piše zagrebački ‘Jutarnji list’, Đorđa Balaševića i njegovu kćerku Jelenu, u neslužbenu posetu u svom uredu na Pantovčaku, primio je hrvatski predsednik Stipe Mesić. Kod njega su jeli čvarke, koje je doneo Mesićev prijatelj i politički istomišljenik Silvije Degen, a Jelena je na poklon od predsednika dobila čokoladu s njegovim autogramom na omotu.“
Aleksandar Jovanović,
beogradski književnik, komentariše najavu Sindikata dramskih umetnika da će glumci ubuduće naplaćivati intervjue: „Šta je sa mladim domaćim književnicima koji su u ovoj zemlji ugroženiji nego beloglavi supovi i koji zbog često nepotrebnog hvalisanja pojedinih glumaca ne mogu ni da privire u medije? Pokušajte da od prosečnog čitaoca saznate ko su Dušan Cicvara, Igor Karanov ili ja, i videćete da je odgovor isti kao da ste pitanje postavili stanovniku Gvatemale, dok u isto vreme svi znaju koji je hobi Milice Milše, šta je večerala Lidija Vukićević i na koju pijacu odlazi Ivana Mihić.“
Isidora Bjelica,
dramaturg, spisateljica i patriotkinja, nešto je konkretnija: „To je kao seks – ima onih kojima treba platiti, a ima onih od kojih treba uzeti novac, kao i onih kojima se može dati besplatno.“ („Svet“)
Miodrag Kostić Kole,
vlasnik više šećerana i firme „MK Komerc“, predsednik FK „Vojvodina“ i dečko Nataše Bekvalac, o tome zašto ga neki ljudi ne vole i zašto važi za „kontroverznog biznismena“: „Reče mi kum Čanak (Nenad, prim. ur.) pre neki dan: ‘Kako da te vole kad imaš love, živiš sa ženom koju svi žele i voziš najbolja kola?’ Srbi imaju jednu jako lošu osobinu – teško podnose kad neko iskoči. ‘Kontroverzan’ znači ‘osporavan’ i uklapa se u sliku koja se u javnosti stvorila o meni.“ („Svet“)
Sirena Saška,
transvestit i „nova zvezda srbijanske estrade“, o svojim kolegama: „Kao pevačica, Severina mi se uopšte ne dopada. Ona više pozira nego što peva. Nije mi jasno kako je stekla epitet seks bombe. Šta je na njoj seksi? Jedino ima seksi usta koja muškarce asociraju na… Ne moram baš da kažem na šta asociraju njena usta, ali muškarci to vole. Uostalom, i ja imam takva usta“. („Svet“)
Aca Lukas,
folk zvezda, o sukobu sa koleginicom Stojom koja ga je napala zato što ju je, navodno, nazvao medvedom: „U jednoj trač TV emisiji pitali su me sa kim bih radije snimio duet, sa Nedeljkom Bajićem Bajom ili sa Vesnom Rivas. Odgovorio sam – sa medvedom. Uzevši u obzir da su u toj rečenici pomenuti Baja, Rivasica i medved, stvarno ne vidim gde se tu Stoja pronašla.“ („Antena“)
Lepa Lukić,
veteranka domaće folk scene, o muškarcima svog života: „Svi moji muževi, osim poslednjeg, bili su najobičniji golaći pre nego što su upoznali mene. Od Tome, koji je bio običan kafedžija, napravila sam gospodina, punog para, kome su se svi klanjali. Ali to njemu nije bilo dovoljno. On je Lepu hteo samo za sebe. E, to ne može… Slično mi se ponovilo i sa Vladom Perovićem. Bio je go ko pištolj. Pored mene je postao poznati menadžer, otvorio je čuvenu Dugu parama koje je na meni zaradio, a na jednoj od stolica je zlatnim slovima pisalo moje ime. I to mu je bilo malo. Nije mi jasno što sam bila takav baksuz da uvek nalećem na sirotane, i uz to nezahvalne.“ („Antena“)
Vesna Dedić–Milojević,
urednica emisije „Gala“ TV Politike, govori o značaju gostovanja lektora koji na kraju svake emisije ispravlja greške koje su načinili voditelji i gosti: „Verujem da se mnogo lakše usvaja i bolje pamti kada lektor kaže da je, na primer, Branislav Lečić pogrešio i, pri tom, navede konkretnu grešku. S druge strane, taj detalj je vrlo atraktivan za gledaoce jer svi u dubini duše volimo da gledamo tuđu muku i preznojavanje.“ („Antena“)
Novica Negovanović,
kompozitor i pevač, posle trinaest godina boravka u Americi, najavljuje povratak u Srbiju: „U Americi je sve surogat. Ne smemo dozvoliti da postanemo kao oni. Džaba im što im je jedna ulica dugačka kao put od Beograda do mog Kraljeva, kad u toj ulici nigde ne možeš da čuješ harmoniku.“ („Antena“)
Vuk Rosandić,
lider nekad popularne pop grupe Ruž (zapamćene po istorijskim stihovima „Nemica si, al’ ne mari, ja ću tebe ljubiti“), opisuje kako su ga ispratile kolege posle sedam godina boravka na Havajima: „Bilo im je žao, rastali smo se sa suzama. Tamo sam bio jedan od uspešnijih iz oblasti marketinga. Zvali su me ‘Srpska raketa’ jer su znali da sam došao iz Srbije, a ne Jugoslavije. Napravili su mi i oproštajnu žurku na kojoj su puštali spotove Ruža. Na žurci je bila i Bruk Šilds, koja se zainteresovala za mene kada je videla spotove i čula moju muziku. Upoznali smo se, a ona me je posmatrala kao zvezdu.“ („Antena“)
„Vijesti„,
podgorički dnevnik, u tekstu o razlici između visine carinskih stopa za uvoz šećera u Srbiju i u Crnu Goru, odnosno u priči o tome kakve posledice ima šverc šećera preko Crne Gore piše: „Ako se ima u vidu da je ove godine u Crnu Goru uvezeno 28.000 tona šećera u vrednosti 8,5 miliona dolara, moglo bi se reći da Crnogorci jedu šećer i kad spavaju i da najviše vole da šećere od svih naroda na Balkanu. Prema podacima Centralne banke Crne Gore, u Crnu Goru je uvezeno šećera i proizvoda od šećera za 11,2 miliona dolara, tako da se može reći da u Crnoj Gori svaki građanin mesečno pojede 4,7 kilograma šećera.“ (B92)
Nebojša Bakarec,
član Predsedništva DSS-a, opisuje kakav je Vojislav Koštunica kada se nalazi među mladim saradnicima:
„Pobegao bih od hvalospeva bilo kom lideru pa i predsedniku svoje stranke. Još je Ficdžerald rekao da čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara. Mogao bih da radim samo sa čovekom čiji je karakter nalik čvrstoj steni, baš kao kod Koštunice. Ja poznajem Voju 12 godina, sa njim sam na ti kao i on sa mnom, sa drugima nije, ali na svakoj sednici Predsedništva iznosimo stavove…“ („Status“)
Dragan Šutanovac,
pomoćnik saveznog ministra policije, član Demokratske stranke, o svom predsedniku i da li je često besan kaže:
„Pa, ume da bude besan, naravno, i u najvećoj meri zato što očekuje mnogo više nego što neko uopšte može da pruži. Ja sam mu jednom prilikom u kolima, na nekom putu, kada se on pitao kako neko nešto nije mogao da uradi, rekao: Zorane, to možeš ti i nemoj da očekuješ da svako može isto. Reč je o čoveku natprosečne inteligencije, koji može da ne spava i danima. Pogledajte fotografije od 5. oktobra, on ima za broj manju garderobu…“ („Status“)
Jasmina Adamović,
PR Erotic Shopa love Store, kaže da ima roditelja koji dovode decu u seks šopove i dodaje:
„Moja najmlađa mušterija došla je sa majkom. Dečak je imao dvanaest godina, želeo je da kupi bratu poklon za osamnaesti rođendan. Prethodno je dolazio sam, ali nisam htela da ga pustim u radnju jer nije bio punoletan. Onda je doveo majku i majka je dozvolila. I kupio je suvenir bater-lampu u obliku grudi. Dovodili su decu čak iz Mladenovca jer ova radnja je i edukativnog karaktera.“ („Status“)
Velja Pavlović,
novinar Studija B, govori o „jeziku u medijima“:
„RTV B92 naglašeno promoviše sve varijante srpskog i hrvatskog jezika (da se neko ne uvredi, i bošnjačkog i crnogorskog…). To je pogrešno shvaćena multikulturalnost. Ili je bauk srpskog nacionalizma ponegde toliko strašan da se misli da ne treba baš stalno govoriti srpski, ni na radiju ni na TV.
Studio B ipak i danas, petnaest godina posle smrti Duška Radovića, ima u ovom pogledu najkorektniji program. Dovoljno je napomenuti da njegovi slušaoci i gledaoci imaju svakodnevnu priliku da slušaju lingvističku divu ovih prostora Slobu Konjovića.“ („Status“)
Dragan Kojadinović,
bivši direktor i glavni urednik NTV Studio B, nadahnuto govori o svojim „učenicima i bivšim saradnicima“:
„To je posebna priča, pogotovo ako vam kažem da sam većinu preuzeo iz životnih kontejnera, baš tako, kao nestabilne ličnosti i odlučio da im dam još jednu šansu. I prevario sam se. Oni su sada ispali žrtve i to najveće, a uglavnom su foliranti i pokvarenjaci, koji su jedva čekali da mi zabiju nož u leđa – u ime zahvalnosti.“ („Identitet“)
Vladan Batić,
ministar pravde u Vladi Srbije, o kloniranju:
„Kloniranje je neprihvatljivo i sa moralnog i sa ljudskog i sa Božijeg stanovišta koje, uostalom, ni Srpska pravoslavna crkva ne prihvata. Zbog toga je kloniranje neprihvatljivo i za Demohrišćansku stranku Srbije koja je, kao što je poznato, a i ime joj to kaže, i demokratska, ali istovremeno i hrišćanska. Sprečićemo kloniranje. Predložićemo Skupštini zakon kojim se ono zabranjuje. Hoćemo samostalnu Srbiju u kojoj će biti i znanja i mesta za tehnološki i naučni napredak, ali ne i za takvo bogohuljenje.“ („NIN“)
