Dragoljub Marković,
vlasnik firme Krmivo produkt, na pitanje da li je poklonio konja Čedi Jovanoviću:
„Nemoguće je da mi postavljate takvo pitanje, zvučite mi potpuno normalno.“
Novinar: „Da li vam je neprijatno što vas sve ovo pitam?“
„Ne, ponekad je dobro da se kaže sve, da se ne stvara fama. Moji roditelji su učitelji u penziji, veoma konzervativni i svaki dan dožive neki stres slušajući neistine o meni, koji je već sa 17 godina radeći kod svog oca zaradio za ‘mercedes’ i vozača koji ga je vozio u srednju školu.“
(„Blic“)
„Blic“
Posle dugotrajne rasprave o izmeni Zakona o izboru predsednika Srbije i poslanika, omiljeno mesto za pauzu poslanika republičkog parlamenta je već čuveni skupštinski restoran. Iako atmosfera za ručkom nije bila drugačija od atmosfere u pauzama bilo kog dana skupštinskog zasedanja, najtraženije jelo tokom jučerašnjeg dana bilo je, u skladu sa proslavom 200 godina moderne srpske države, Karađorđeva šnicla. I pored raznih jela na meniju, čuvenu šniclu naručilo je 150 posetilaca skupštinskog restorana.
Većina poslanika, uključujući i one koji se zvanično izjašnjavaju kao pravoslavni vernici, sudeći prema ovoj statistici, ne poštuje vaskršnji post koji je počeo juče i traje sedam nedelja. Skupština je, međutim, izašla u susret i onima koji se pridržavaju verskih pravila, pa se na meniju nalaze i posna jela.
Dragan Vasiljković – „kapetan Dragan„,
čuveni haški svedok, u rubrici „Moj Beograd“:
„Beograd kao metropola mora da ima mnogo jaču policiju, sa većim ovlašćenjima, boljom opremom. Pored toga alarmantan je problem komunikacije. Ja, primera radi, imam dvojnika, kojeg ne mogu da se rešim.“
(„Blic“)
Snežana Savić,
pevačica, otkriva identitet svoje jače polovine:
„Na filmskoj i estradnoj sceni trajem već dve decenije i za mene nisu vezivali tračeve. Samo je onaj trač kada sam navodno umrla toliko podigao prašinu, pa mi je popularnost naglo skočila, da su o meni čak i feljtoni pisani. Sada su krenula pitanja ko je gospodin sa kojim se mesecima družim. Kako sam ja od razvoda sa Dragoslavom Lazićem, sa kojim imam ćerku Anitu, slobodna kao ptica na grani, razumljivo je interesovanje javnosti za moj život. Za ‘Klub poznatih’ otkrivam identitet moje jače polovine. Šarmantni gospodin zove se Mika i živi na Floridi. Čim snimim svoju novu ploču, odlazim na turneju po Americi. Najlepša pesma na albumu zove se ‘Ljubav ne poznaje granice’, a posvećena je Miki.“
(„Večernje novosti“)
Katarina Rebrača,
manekenka, o svojim željama:
„Iako se bavim modom, a ne politikom, u nekim trenucima poželim da sam političar. Baviti se politikom uopšte nije lako. Da sam ja na mestu nekog političara izbegla bih svakodnevne životne stvari poput saobraćaja, gužve i kršenja nekih pravila. Hleb i mleko sigurno ne bi poskupljivali, jer ako ljudi ne zarađuju mnogo, ni cene ne bi trebalo drastično da rastu. Zar se iz toga ne vidi da bih bila dobar predsednik.“
(„Večernje novosti“)
Janoš Mesaroš,
slikar, o ljubavi:
„Ljubav je najlepša stvar na svetu. Kada vam voljena prosipa mrvice po krevetu dok gleda televizor, a vi ne hajete, onda je to siguran znak da ste zaljubljeni“.
(„Večernje novosti“)
Željko Joksimović,
pevač i pobednik na domaćem izboru za „Pesmu Evrovizije“, u obraćanju publici u „Sava Centru“ rekao je:
„Na nagovor svoje majke doneo sam odluku da učestvujem na takmičenju za ‘Evropesmu’. Ovu pesmu i ovaj uspeh posvećujem svojoj majci.“
Ekstra Nena,
pevačica i jedna od učesnica na takmičenju, napuštajući Sava centar prokomentarisala je:
„Pošto znam ko će pobediti, ja odlazim. Ne želim da me čekaju prijatelji sa kojima idem na večeru.“
Leontina Vukomanović,
pevačica, tekstopisac pobedničke pesme i učesnik sa svojom pesmom Zamisli, na opasku kako se činilo da je na takmičenju navijala za Željka Joksimovića, a ne za sebe, kaže:
„Ja sam više želela da on ode u Tursku, jer da ja putujem tenzija bi bila duplo veća. Bila sam u panici da mi se nešto ne dogodi. Već pet dana pijem onaj metagrip, da me nešto ne zakači, svi oko mene imaju neki virus i kašlju, onda piješ C vitamine tri puta dnevno, onda kao moraš da legneš na vreme, a ne možeš, jer si uzbuđen pa ne možeš da spavaš. Znaš, užasno je velika tenzija, a to ženi stvarno ne prija.“
(„Ekspres“)
„Svet„,
o najavama za snimanje serije o porodici Karić:
„‘Serija će biti snimana na više lokacija u zemlji i inostranstvu, i biće po ugledu na Golsfortijevu Sagu o Forsajtima, samo u našoj, srpskoj verziji’, izjavio je nedavno predsednik BK kompanije u jednom intervjuu, ne želeći da ulazi u detalje… Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da će se projekat ‘kuvati’ ove a snimati početkom naredne godine: ‘Serija će početi kratkim podsećanjem na Karićeve pretke i njihov dolazak na Kososvo i, slično filmu Kum 2, pratiće život Janićija i Danice Karić. U nastavku će se naći i odrastanje njihove dece, početak prvih poslovnih akcija, otvaranje radnje za popravku tehničke robe u Peći, svirke u pop grupi Plave zvezde, osnivanje prve privatne fabrike, i sve što se događalo na putu stvaranja današnje imperije Braća Karić. Prema nekim informacijama, uloga Bogoljuba Karića biće poverena Gagi Nikoliću.’ Iako naš izvor kaže da Bogoljub ne želi nikome da otkriva više detalja, saznajemo da je planirao da se u seriji nađe mesta čak i za Slobodana Miloševića i Miru Marković, koji su imali važnu ulogu u poslovnom uzletu ove porodice. Naravno, biće tu zanimljivih detalja iz Rusije, priče o rudnicima dijamanata, o političkim i ostalim pritiscima, i brojnim preprekama na koje su Karići nailazili na putu do vrha: ‘Filmska saga o Karićima bi se završila u bliskoj budućnosti, jer Bogoljub namerava da malo skrene u naučnu fantastiku, pošto će biti snimljena epizoda u kojoj jedan Karić postaje predsednik Srbije. Iako on lično ne želi da komentariše ljubavne veze pojedinih članova svoje porodice sa najpoznatijim srpskim estradnim zvezdama, gotovo je izvesno da će u ovom filmskom projektu istaknuto mesto naći i epizode o Karleuši, Eleni Mijatović, Ceci…'“
Mišo Dobrić,
šef TV Pink BiH, o kreditiranju voditeljke Sandre Vukobrat:
„Javio sam se na poziv iz banke, a neko iz kreditnog odbora pitao me je da li ću biti garant za Sandrine silikone. U prvi mah pomislio sam da se neki moj drug, koji je bacio oko na Sandru, šali. Ništa mi nije bilo jasno. Tek u odmakloj fazi razgovora saznao sam da je naša radnica podnela zahtev za dodelu kredita i da je u rubrici ‘namena’ upisala ‘za ugradnju silikona’. Slatko sam se nasmejao i prihvatio da budem garant… Pošto su Sandrini silikoni postali top-tema, obećao sam svim koleginicama da ću im, ukoliko to žele, srediti namenski kredit za ugradnju silikonskih grudi.“
Nakon širenja ove priče pojavili su se komentari:
„Bogami je morala da podigne veliki kredit, dok ih je toliko uvećala“ i „Da je podigla veći, ne bi smetalo“.
(„Svet“)
Marina Kiš,
karatistkinja, o poslu obezbeđenja noćnih klubova i pretresanju ženskih tašni:
„Pošto manje-više stalno dolazi ista ekipa, već su navikle na mene. Iznenađenja je bilo kada sam jedne večeri radila u Stupici. Svi su se čudili otkud devojka na pretresu. Interesantno je da se devojke koje dolaze u taj klub ponašaju nekako drugačije. U trenutku kad ulaze u Stupicu njihov ego raste. Izgleda da su, samim tim što su tamo, važne u sopstvenim očima. Nas tretiraju kao osoblje, što i jesmo, ali mene to ne pogađa. Dobijem pare za svoj posao i – ćao.“
O sadržaju torbica: „Tu je neizostavni mobilni, s tim što devojke, za razliku od momaka, nisu baš toliko opterećene markom. Naravno, tu je novčanik, šminka, a interesantno je da većina nosi turpiju za nokte. Ne znam šta će im, ali moram da ih zamolim da ih ostave, jer u klub ne sme da se unese bilo koji oštar predmet.“
O situacijama kada koristi karate veštine:
„Recimo, jedan tip je, dok sam prolazila kraj njega, pokušao da spusti ruku tamo gde ni u snu ne bi smeo. Već sledećeg trenutka dobio je šaku u glavu. Odgovorio mi je udarcem u stomak, ali sam mu uzvratila. Dešavalo se da se toliko posvađam sa nekim muškarcem da već počnem da se spremam za akciju, ali njemu odjednom moje ponašanje postane simpatično, pa ‘spusti loptu’. Tad mi je obično strašno krivo što je on ispao veća faca nego ja.“
(„Svet“)
Zoran Slavnić
kaže da među igračima „imate šoumene i imate ikebanu“. Na pitanje da li je nekada ošamario igrača, kaže:
„Nikada. Sve i kada bi mene neki igrač udario, pre bih mu oprostio nego što bih se potukao s njim. Mogu da budem izuzetno oštar i grub u obraćanju igračima, ali to radim samo kada situacija zahteva. Oštar sam prema njima ne zato što želim da ih uvredim, već samo kada treba da ih dovedem u stanje šoka, da ih trgnem, probudim, u krajnjem slučaju da im pomognem.“
(„Glas javnosti“)
Nenad Jezdić,
glumac, o garderobi koju voli da nosi:
„Nosim ono što imam i što mogu sebi da priuštim. Za svečanu priliku odabiram lepe košulje i dobre cipele. Nosim kožu jer je ona deo prirode, iskonski materijal.“
(„Lepota i zdravlje“)
