Sanja Marinković,
voditeljka TV Pinka, na temu „kada strast nestane…“:
„U početku ste vodili ljubav na sudoperi, iako je oko vas bila gomila neopranih sudova, kao i na veš-mašini, iako je pored vas bila tona prljavog veša. Ali, kada strast prođe, počelo je da vas nervira što nemate novac da kupite prašak za taj veš. Onda vam nije ni do seksa, a kamoli za nešto drugo.“
(„Story“)
Dragiša Binić,
sportski radnik, o presudi za silovanje košarkašu Bulatoviću ima svoje mišljenje, kao i ostali anketirani:
„Svako treće silovanje u Srbiji devojke koje su žrtve neće ni da prijave, pošto ne mogu da imaju nikakvu korist od toga. Ali kad je reč o poznatoj ličnosti, onda se to prijavi i od toga se previ spektakl. Uopšte, poznati muškarci su kod nas na velikom udaru. Često se dešava da priđemo nekoj devojci najnormalnije, a da ona glumi veličinu i posmatra nas kao da smo pali s Marsa. A u stvari samo hoće što više da izvuče od svakog poznanstva, da od vas napravi nekoga ko je problematičan. To pogotovo važi za devojke iz unutrašnjosti koje su mnogo gore nego ove iz Beograda.“
Verica Rakočević,
kreator, na istu temu:
„Posmatram i poznajem devojke koje interesuje samo da jure bogate sportiste i da se dobro udaju, njihova psihologija mi je kristalno jasna. Upravo zbog toga sam sigurna da on nije počinio silovanje, nego da je samo platio danak svojoj popularnosti.“
Suzana Mančić,
najpoznatija loto devojka:
„Znam da su sudije naklonjene sportistima, a naročito košarkašima, zbog njihove popularnosti i mnogih medalja koje su osvojili. Ipak, mislim da je osuđen onoliko koliko je i zaslužio, bez obzira na to čime se bavi, mora da ispašta za svoje greške. Došlo je vreme da i muškarci ispaštaju za svoje greške.“
(„Story“)
Maja Marković,
pevačica grupe Luna, kaže o propuštenom:
„Još sam dete, zbog toga što sam suviše mlada ušla u posao, a nisam uspela da proživim ono što su moje vršnjakinje davno uradile.“
O seksipilu…:
„Kada sam sazrela i raščistila sama sa sobom shvatila sam da publici izazovno obučena izgledam sasvim normalno i da nema razloga za bilo kakve kočnice.“
(„Story“)
Jelena Karleuša,
pevačica, kaže da su joj „plakari važniji od kuće“ i daje nam na uvid ono što najviše voli:
„Stanje u mojoj kući je postalo alarmantno. Treći sprat je do poslednjeg kvadrata ispunjen odećom. Svuda su štenderi, rafovi, police za cipele, plakari za tašne i ormari prepuni šminke i parfema. Osvetljenje je posebno jako i svuda su ogromna ogledala. Ni sama nemam jasnu sliku koliko tu ima garderobe. Odavno sam prestala da brojim. Jednu prostoriju sam rezervisala za bunde i kapute i jakne, a centralni deo sprata zauzimaju štenderi na kojima su strogo razvrstane stvari. Ništa nije pomešano: haljine, kompleti, pantalone, suknje i bluze stoje na odvojenim punktovima. Cela jedna prostorija krcata je obućom. Imam kolekciju u kojoj je sigurno više od dvesta pari, pri čemu se čizme ne računaju. Ta velika zbirka obnavlja se bukvalno svaki dan. Cipele su moj najveći fetiš. Kad malo bolje razmislim, opsednuta sam i tašnama. Svaka je tako očuvana da izgleda kao da je upravo kupljena…“
(„Glorija“)
Bojana Vujadinović,
voditeljka TV Pinka, 2003. godine mis SCG, priča o svojoj svestranosti:
„Sanjala sam o tome da se bavim televizijskim novinarstvom i zato sam prihvatila Pinkovu ponudu. Prvo sam radila najavu programa, a kad sam se opustila i savladala strah od kamera, prebačena sam u sportsku redakciju. Ne bih se trajno posvetila toj vrsti novinarstva. Mada volim sport, bilo bi mi draže da vodim emisije o kulturi. Dugo sam trenirala karate i nisam gadljiva ni kad su borilačke veštine u pitanju. Bez problema mogu da gledam boks i ultimat fajt, ali me fudbal ne zanima.“
(„Glorija“)
Brana Crnčević,
„pesnik, satiričar, jedno vreme narodni poslanik ovde i senator preko Drine, otpadnik i miljenik, pronicljivi Sremac“, vesti gleda na:
„BK, RTS-u, Pinku i B92. BK gledam po navici zbog toga što je ovih dana Bogoljubova odbrana svedena na BK. RTS i Pink gledam istovremeno, malo jedne malo druge, to je divovska borba između Tijanića i Mitrovića za prestiž. Vesti su im ipak sličnije nego njih dvojica međusobno, ali daće Bog…
B92 je moja omiljena televizija. Ono što je kod njih prva vest, to je na Pinku negde u sredini. Volim oštrinu kojom Veran Matić gleda unazad i njegov nešto blaži pogled unapred. Volim njegovu žestoku borbu za demokratiju, ma šta to bilo. To je evropska televizija u zaostaloj Srbiji. Zbog B92 se nigde ne ide iz kuće, ni na ulicu, a nekmoli u Evropu.“
(„TV novosti“)
Dragan Kojić Keba,
folk pevač, „o politici sa svojim prijateljem Mlađanom Dinkićem kaže da nikada ne razgovara, muzika je njihova večna tema“:
„Čuo sam da i mene pominju u Skupštini. Ja ih sve tamo pozdravljam bez obzira iz koje su stranke. Mogu da pevam svakome po principu ‘koliko para toliko muzike’. To je moj posao od kojeg živim, ali vrbovanje u politici kod mene ne prolazi. Mlađan voli muziku koliko i svoj posao. Malo se stidi da peva, a voli repertoar Bijelog dugmeta, pesme Divljih jagoda, Led Cepelina, Van Goga, Atomskog skloništa, pesmu ‘Mito, bekrijo’…“
(„Ilustrovana politika“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije i talentovani menadžer, otkriva:
„Odbor za izgradnju avalskog tornja, čiji sam ja član, organizovaće Cecin koncert na Ušću, na kojem očekujemo nekoliko stotina hiljada ljudi, a sav prihod će ići za izgradnju tornja na Avali. Ceca nam se sama ponudila da peva besplatno, a mi ćemo snositi troškove organizacije, razglasa i druge opreme. Napominjem da koncert neće biti finansiran parama Vlade, već uz pomoć sponzora (firmi i banaka) koji se već prijavljuju u velikom broju. Privatne građevinske firme će postaviti binu, skele za ozvučenje, montirati ogradu… Hvala Bogu, ograda za puteve imamo dovoljno.“
Svetlana Ražnatović,
zvezda, na to kaže:
„Presrećna sam što ću dati svoj doprinos u ovoj humanitarnoj akciji i istovremeno dobiti priliku da muzički ugostim veliki broj ljudi na Ušću. Velja i ja smo dobri prijatelji, i mogu vam reći da je on privatno sjajan čovek i pravi domaćin. Velja je čovek za velika dela. Možda to ružno zvuči, ali on je pravi menadžer naše države i mislim da to radi na najbolji način.“
(„Blic“)
Tjaša Dornik,
kasting-direktor filma Poslednji krug u Monci 2, izjavila je da će Monika Beluči sigurno igrati u filmu, ali i da će i ona sama dati glumački doprinos:
„I razni holivudski glumci istovremeno rade i kao producenti i kao reditelji filmova u kojima glume. Kada oni to mogu, zbog čega ne bih mogla i ja?“
(„Blic“)
Miloš Aligrudić,
šef poslaničkog kluba DSS-a, diplomirani pravnik i advokat u Skupštini Srbije angažovan kao član Odbora za odbranu i bezbednost, bezbednošću se bavi od studentskih dana:
„Jedno vreme sam radio na obezbeđenju jedne privatne firme, da je sada ne reklamiram, a na kraju sam radio u obezbeđenju u UNHCR-u pošto su tražili one koji solidno govore engleski jezik. Često i sada odem da se vidim sa svojim bivšim šefom Milanom Nikolićem. Sednemo, popijemo piće, popričamo.“
Milan Nikolić,
bivši šef Aligrudićev, sada zamenik generalnog direktora u firmi Sigurnost Vračar, kaže da se rado priseća perioda kada je šef poslanika DSS-a radio kod njih:
„On je radio na poslovima obezbeđenja osamdesetih godina, u vreme dok je studirao. Bilo je to mnogo pre nego što je ušao u visoku politiku, čak uopšte u politiku. Mogu da kažem da je bio veoma korektan radnik. Uvek je bio uniformisan, podšišan i obrijan. Radio je na obezbeđenju u opštini Voždovac, jedno vreme je obezbeđivao i JIK banku. Verovatno je obezbeđivao još neke objekte, ali ja sada ne mogu da se setim. Radio je i dnevne i noćne smene.“
(„Kurir“)
