Vesna Roganović,
saradnica lista „Danas“, piše o predstojećoj premijeri filma Hari Poter: „Pošto za naše nagomilane nedaće, bedu i korupciju još nije nađen efikasan lek, preostaje nam da se i mi pouzdamo u super-heroja, siroče Harija. Zato se nemojte čuditi ako na premijeri Harija Potera u Sava centru, uz cvet srpskog glamura, sretnete sve ‘magove’ ovdašnje postmoderne političke scene, sa Albusom Dambldorom – Đinđićem na čelu. Sa celom vladom, metlom i sinom Lukom još. Jedino će Koštunica, kao zakleti Normalac, morati da tapka kartu više.“
Branislav Čanak,
predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, o sindikatima, policajcima i plugovima: „Nisam primetio da su neki, koji su se takmičili u omalovažavanju sindikata, to radili oko protesta Crvenih beretki. Voleo bih da vidim bar jednog stranca koji će da uloži u Beretke. Za razliku od nas, oni nikad ništa neće proizvoditi, oni će samo trošiti. Neka probaju da policajcima daju plugove da zaoru, a mi ćemo i dalje biti lezilebovići.“ („Danas“)
Jura Stublić,
frontmen grupe Film, odgovara na pitanje šta mu nedostaje iz Srbije: „Bio je krasan sunčan dan, prije 12 godina. Šetao sam s gitaristom po parku u Novom Sadu. Vidjeli smo da je neki lokalni teatar stavio u parku kostime da se malo osunčaju. Najviše su nam se dopali kostimi medvjedića. Obukli smo ih. Kostimi su bili kompletni, imali su dio za glavu sa ušima i njuškicama. Jedan je bio narandžasti, a drugi zeleni. Ja sam imao zeleni. Stavili smo sunčane naočale i šetali parkom, na radost djece kojoj je bilo simpatično da vide dva medvjedića sa sunčanim naočalima kako šetaju i puše marlboro. Otišli smo čak i do obližnje banke. Ručali smo u restoranu, a potom smo legli pod jedno stablo i odspavali. Ja bih volio, ako bih mogao opet, prerušen u medvjedića prošetati tim parkom. Samo, svako ko šeta prerušen u medvjedića mora snositi rizik da sretne nekog ko je prerušen u lovca. Opasnost se povećava ako sretnete pravog lovca. Vi sada vidite da to što meni nedostaje nije tako daleko u prostoru, već je daleko u vremenu.“ („Blic news“)
Aleksandra Kovač,
pevačica, kaže da nadležni ne treba da se čude zbog porasta broja narkomana među osnovcima i srednjoškolcima: „I ja bih se drogirala da moram da slušam našu domaću scenu svaki dan.“ („Glas javnosti“)
Žika Obretković,
gradska legenda, kaže da je zaljubljen u Gocu Tržan i da će je zaprositi: „Nju ću da oženim. Volim je. Sve ću da joj dam. Sve. Sunce, ona je sunce moje. Samo magarci radu. Ima da je upoznam i da joj kažem da je volim… Ona je moja. Pišem ja pesme o njoj. Volim je. Ima da je dovedem ovde u opštinu i da se venčamo. Odelo ću kupim. Njoj ću da kupim cvet, cvet. Žut. Volim je. Pesme joj pišem. Ne može da me odbije, volim je. Devojko, devojko, moja si.“
Jedna od Žikinih pesama posvećenih Goci Tržan glasi: „U celini i celosti/cele planete vasione/ljubav sve pokreće/Plavo cveće sve pokreće/ Moju ljubav prema Goce kreće/ Devojko, devojko, devojko…/Za ljubav tebe volem/ Dođi, dođi da se dogovorimo/ Jer ljubav, srce, mlados’ poljupce traže/ Ljubav, ljubav, ljubav/ Seks, seks, seks“. („Ekskluziv“)
Ivana Banfić,
hrvatska pop zvezda, tvrdi da neguje kult tela, ali da sve ipak ne mora da bude savršeno: „Depilacija je mnogo važna, iako uvek ostane poneka dlačica. Ako je vidi neki moj obožavalac, neka uživa.“ („Ekskluziv“)
Željko Joksimović,
pevač, odgovara na pitanje zašto nosi dve minđuše: „Prvu minđušu sam stavio iz kaprica prema tati koji je pretio da će mi odseći uvo ako to uradim. Nosim je od srednje škole, a drugu sam stavio iz kaprica prema prvoj. Tata mi je posle toga sugerisao da, bar kad se slikam, pazim da mi se samo jedna minđuša vidi, kao da je to manje zlo.“ („Ekskluziv“)
Sergej Ivanov,
„istraživač Biblije i najvećih svetskih proročanstava“, tvrdi: „Svi lideri vladajuće Demokratske opozicije Srbije su pod jakim uticajem demona koji zapravo kroje srpsku političku scenu. Milošević je jedan od retkih svetskih političara koji nije demonizovan. Bil Klinton je bio van domašaja nevidljivih snaga zla, ali su ga ljudi oko njega drogirali nekom egzotičnom drogom koja je ujedno i afrodizijak, namestili mu seks-aferu sa Monikom Levinski i posle to iskoristili kao ucenu da naredi bombardovanje Jugoslavije.“
Ivanov prognozira: „Milošević se u decembru vraća u Beograd, a sasvim je moguće i da će Karla del Ponte biti izručena srpskom sudu. Istovremeno će pasti vlada demonskog DOS-a. Sve će se dešavati dramatičnom, neverovatnom brzinom… Krajem marta sledeće godine desiće se najavljeni povratak Hrista na zemlju. Svi oni koji prežive velika ratna razaranja videće tog trenutka veliki beli krst na nebu, a samo mali broj preživelih uspeće da se ukrca na leteće tanjire koji će ih odvesti u raj… Smak sveta će preživeti jedva trideset Srba i nešto više Srpkinja… Bezbedne lokacije nalaze se na Zlatiboru, Jelici, Besnoj kobili i Crnooku. Treba što pre otići tamo, sagraditi kolibu, obezbediti velike zalihe hrane i pijaće vode koja će uskoro biti vrednija od najskupljih dijamanata.“ („Ekskluziv“)
Jelena Karleuša,
zvezda, o domaćoj muzičkoj sceni: „Narodna muzika ne da nema monopol nad medijima, nego je iz sve snage guše i sputavaju. Nema je nigde, sem u bledim tragovima na TV Pinku. Gura se u zapećak kao da smo u Avganistanu, gde se muzika zabranjuje! Favorizuju se tamo neke pop i rok grupe koje pevaju o travi, duvanju, incestu. Pa od toga je bolji i najgori narodnjački šund!“ („Sabor“)
Olivera Marković,
folk pevačica, priča da je njeno najteže kafansko iskustvo gost restorana Brodarac koji je zbog nje dolazio svako drugo veče: „Sa sobom je uvek nosio lepo, malo jastuče. Stavio bi ga na sto, a ja sam morala da se popnem, kleknem na jastuče i da mu u tom nemogućem položaju pevam po nekoliko sati. Obožavao me je, a ja sam morala da ispunjavam njegove hirove… Bezbroj puta sam ga molila da mi dozvoli da ustanem, da trknem u toalet, da napravim pauzu i popijem kafu. Bilo mi je strašno mučno, ali nisam imala kud. Bio je darežljiv, besomučno je trošio, u restoranu je ostavljao gomile para. Posle svakog njegovog dolaska i ispunjavanja njegovih želja dobila bih žestoku upalu mišića. Noge nisam osećala po nekoliko sati. Šta bi tek bilo da nije sa sobom nosio ono jastučence i ‘velikodušno’ mi dozvoljavao da kleknem na njega?“ („Sabor“)
Čeda Jovanović,
šef poslaničkog kluba DOS-a u republičkom parlamentu, o svojim telohraniteljima: „Ne mogu da kažem da mi smetaju telohranitelji koji rade 20 sati dnevno za sasvim prosečnu platu radnika MUP-a i pri tom rizikuju sve što imaju. Takve ljude treba poštovati i ja ih apsolutno uvažavam. Možda postoji izvesna nelagodnost, ali ona nije posledica njihovog prisustva, već u nekim slučajevima reakcija okruženja na činjenicu da se pojavite sa dva ili tri mladića u nekom restoranu ili bioskopskoj sali.“
Jovanović tvrdi da mu je račun za mobilini telefon prošlog meseca iznosio 16.000 dinara, ali da ga je, kao i uvek, platio iz svog džepa: „Plata mi je dovoljna za život u kome su moje potrebe, osim mobilnog, i tri-četiri kompakt diska nedeljno.“ („Večernje novosti“)
Danijela Vranić,
pop pevačica u usponu, otkriva da postoje dve vrste intelekta: „Želim istaći da je kod uspešne osobe mnogo bitniji unutrašnji, nego spoljašnji intelekt, a lično se trudim da nađem paralelu između izgleda i pameti.“
O čoveku svog života, Danijela kaže: „Postoji jedan fudbaler koji samo zna da juri za loptom i ništa drugo. On ne igra ovde, a zove se Đorđe Tomić. Nije mi jasno kako pored mene ovakve vidi samo loptu. Zamislite da pored ovakvih oblina on trči za oblinama lopte. Užas…“ („Blic nedelje“)
Vesna Todorovoć Ruža i Vesna Počuča Šana
„popularne Jugoslovenske striptizete“, najavljuju proboj Srbije ne svetsko tržište porno industrije, a kao najpogodniju lokaciju za „pornowood“ odabrale su Petrovaradinsku tvrđavu. O svojim planovima kažu:
„Petrovaradinska tvrđava ima sve preduslove da postane srpski ‘pornowood’! Novi Sad sa svom svojom infrastrukturom nalazi se s druge strane Dunava. Sjajan srednjovekovni ambijent savršeno odgovara za potrebe smimanja filmova ovakve tematike. Amerikanci imaju Holivud i Diznilend, Rumuni imaju Drakulu, a mi imamo naše sjajne ljude, prelepe mladiće i devojke koje treba prikazati svetu! I premijer Đinđić tvrdi da su ljudi naše najveće bogatstvo!“
