Ljiljana Nestorović,
šefica nove poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, „iako živi u blizini biblioteke, priznaje da nije i njen gost“:
„Išla sam u Narodnu biblioteku kao student. Sada nema potrebe da idem u biblioteku jer sam nasledila veliki broj knjiga. Upravo sam pročitala Pismo nepoznatoj ženi Štefana Cvajga, a nedavno sam u knjižari preko puta parlamenta kupila popularnu knjigu Da Vinčijev kod Dena Brauna, ali je još nisam pročitala.
Sanja Čeković,
šefica poslaničkog kluba SPO-a, posećuje biblioteku u rodnom Negotinu:
„Najčešće uzimam stručnu literaturu, knjige sa ekonomskom tematikom i o poreskoj politici, jer je parlament ove godine usvojio najviše zakona upravo iz tih oblasti. Trenutno čitam Biografiju patrijarha Pavla, a knjigu sam kupila na kiosku. Pre toga čitala sam Moj obračun s prošlošću Čedomira Jovanovića i Povlenske magle Dušana Mihajlovića.“
(„Blic“)
Sanja Đorđević,
pevačica, na pitanje „kolika je zasluga seksa“ što lepo izgleda, otkriva:
„Velika, normalno. To je prirodna potreba. Žena koja nema redovan seks izgleda depresivno.“
(„Blic“)
Džej Ramadanovski,
pevač, na dodeli nagrade u organizaciji TV Palma,
„iako u pesmi kaže da mu ‘glava pada k’o od bensedina’, glavu je držao visoko, a vrat maltene iščašio gledajući svoju mnogo mlađu i jedno tri glave višu plavokosu pratilju“, i obrazlaže:
„J… ga, volim visoke ribe, šta ću, takav sam! Kad legnemo i stavimo pupak na pupak, nema visinske razlike kod bitnih delova tela.“
(„Blic“)
Snežana Stojković,
supruga Dragana Stojkovića, „otvorila je fitnes centar, prve takve vrste kod nas. Sprave koje se nalaze u Power plate studiju, u svojim teretanama imaju i Madona, fudbaleri Real Madrida i mnoge poznate ličnosti u svetu.“
Dok je ljubazno primala goste, Snežana nam je otkrila da je njen suprug u početku bio sumnjičav prema ideji o ovakvom centru.
„Meni moj muž uvek daje punu podršku za sve moje poslove, ali kao profesionalni sportista bio je skeptičan. Kasnije je i sam probao i uverio se da deluje. Iako je to novina ovde, u Evropi je pravi hit već godinama. Ja sam još davno u Parizu počela da vežbam na ovim spravama, jer nisam od onih koji vole da se zamaraju. Prvo sam razmišljala da kupim mašine samo za sebe, ali sam shvatila da bi onda moje prijateljice dolazile da isprobaju sprave, pa sam rešila da otvorim ovaj studio za sve žene koje nemaju puno vremena a žele da vode računa o svom izgledu.“
(„Blic“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
novinarka i tiražni pisac, u redovnoj kolumni u ženskom magazinu prostor je posvetila ženama starijim od četrdeset godina, i za kraj poručuje:
„Za sve one muškarce koji bi na celu ovu priču imali samo jednu seksističku reakciju, koja glasi: zašto da kupujem kravu kad mleko mogu da dobijem džabe, evo odgovora iz stvarnosti, poručuje Endi Runi (američki humorista, prim. ur.): Danas je više od osamdeset odsto žena protiv braka. Zašto? Pa verovatno jer danas žene shvataju da je glupo da kupuju celu svinju, zbog jedne male kobasice.“
(„Sofija“)
Dušan Kovačević,
dramski pisac, ambasador u Portugalu, „proteklih dana pominjan kao član Upravnog odbora Jugoeksporta i Avala filma, koji se protivi sklapanju ugovora sa luksemburškom firmom Stadludž investment, opovrgavajući svoje članstvo u pomenutom odboru, o ‘slučaju Avala’“ kaže:
„To je nacionalni problem. Nerazumno je ne gledati to kao veliku investiciju koja će da vrati novac. Naročito zbog toga što su u međuvremenu susedne zemlje ušle u Evropsku uniju, nemaju više olakšice kada je snimanje filmova u pitanju. Sofija je proizvodila ne znam koliko stranih filmova godišnje. Ali će, već sledeće godine, biti stavljen taj embargo i oni više neće moći da rade. Sada smo mi u prilici da zamenimo i Budimpeštu, Rumuniju i Bugarsku gde su rađene velike produkcije. Nikol Kidman je pre šest meseci snimala film u Rumuniji. Sve svetske novine su bile zatrpane tim podatkom. A zna se koliko propaganda može da utiče.“
(„Glas javnosti“)
Branka Sekulić,
odbojkašica, „otkriva da su latinski ljubavnici uobraženi mamini sinovi i da su spretni samo na rečima“:
„Italijani su loši ljubavnici, mnogo su uobraženi, i žive s roditeljima do svoje četrdesete, iako imaju uslova da žive sami. Ali, ne mogu da zaboravim kada mi se dotični ‘žabar’ udvarao. Za mojih deset godina provedenih u Italiji i dve u Španiji nijedan muškarac me nije toliko fascinirao. Kad sam stigla pred zgradu gde sam živela, čekao me je beli linkoln, a u njemu veliko iznenađenje. Prelepa crvena koverta s plaćenim svim mogućim tretmanima u salonu lepote. Znao je da volim da se lickam i poklonio mi tretmane u najluksuznijem salonu koje, naravno, ja izaberem. Iznenada se pojavio i pozvao me na večeru, koju nikada neću zaboraviti.“
Kakvog muškarca čeka da bi s njim živela u braku?
„Visokog, pošto sam ja prilično velika. Mora da bude duhovit, ne mora da ima para, ali je neophodno da me razume. Ako misli da ću sedeti kod kuće i čuvati decu, to odmah neka zaboravi. Nisam žena za kuću.
Od ponuđenih „najpoželjnijih frajera kod nas, Marka Jarića, Stefana Kapičića, Boška Jakovljevića ili Zorana Bate Mirkovića“ , tvoj izbor je?
„Stefan Kapičić!“
Zašto baš mladi glumac?
„Zato što sve visi na njemu. Slično se oblačim kao i on, a volela bih takvog dečka trenutno pored sebe.“
(„Start“)
Branka Nevistić,
„voditeljka najgledanije tok-šou emisije na našem medijskom prostoru“, „Piramide“ na TV Pinku, otkriva:
„Ono što je značajno jeste da emisija ima edukativni karakter i publika tačno može da proceni šta je svađa, a šta je polemika. Mislim da se to veoma jasno vidi, što je dobro, jer mi uglavnom ne umemo da razgovaramo. Najčešće se u razgovoru služimo onim najnižim, da li je neko ćelav, ili ima gustu kosu, da li ima kratke noge… Često se to dešava vrhunskim intelektualcima, ili onima koji misle da to jesu, ljudima koji sede na vrlo visokim položajima, a to je grozno. A dobro je da se to vidi, zbog poređenja sa vrhunskom polemikom…“
(„Glamur“)
Jovo Toševski,
poznati seksolog i šef Katedre za anatomiju i sudsku medicinu na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, dokazuje zašto je neophodno poređenje ljudske sa životinjskim vrstama:
„Ja sam taj koji intimno navija da se što manje poredimo sa životinjama, ali kada vidite da je 99 odsto sadržaja gena jednog šimpanze isto kao kod čoveka, ne možete to da prenebregnete. Naše su prednosti u nekim stvarima, pre svega u visokoorganizovanom mozgu. Razum nam je dat ne da bismo pisali knjige, pričali o Dostojevskom ili išli na koncerte, već da bi podržao ženski model vrste koji kod nas postoji… Šta će nam svest, razum, automobili, vozovi, brodovi… Stotine hiljada vrsta divno živi bez svega toga.“
O razmnožavanju kod ljudi:
„Matrica seksualnosti mora da bude razmnožavanje. Svako ko je protiv razmnožavanja vrste, u stvari, mentalno je defektna osoba. Žena u stvari nema prirodno pravo da odluči da nema decu. Danas ima žena koje kažu: zašto bih imala decu i tamo se čerečila na onom stolu? Te iste žene misle da će im se grudi izmeniti posle dojenja. Neke namerno zahtevaju hormonske terapije da ne bi dojile dete…“
(„Sofija“)
Nataša Bekvalac,
„najpopularnija balkanska plavuša i femme fatale anđeoskog lica i raskošne lepote“, priča o „komičnim situacijama“ koje joj se dešavaju u poslu:
„U leskovačkoj diskoteci nastupala sam u predivnoj crnoj haljini sa kratkom postavom. Kada sam posle bisa žurila da se vratim na scenu, nisam primetila da mi se postava podigla skroz do grudi. Videla sam samo kako mi svi iz ekipe mašu, i pomislila: ‘Bože, kako mi se samo raduju’, sve dok mi nije prišao gitarista i rekao: ‘Nataša, molim te spusti tu haljinu, svima je neprijatno!’ Nešto slično mi se dogodilo i pre neki dan. Snimala sam editorijal i, kao i uvek u takvim prilikama, obukla novu garderobu. Nakon toga sam otišla na ručak sa prijateljicom. Pošto su me svi u restoranu prepoznali i smejali se, taman sam pomislila: ‘Joj, što su ovi ljudi veseli!’ Počele smo da klopamo i tračarimo, a onda mi je prišao konobar: ‘Izvini, molim te, bolje da ti ja ovo kažem, na leđima ti visi nekoliko etiketa.’ Suze su mi krenule – od smeha!“
(„Sofija“)
