„U prvoj godini Srbija je imala 138 miliona dolara direktnih investicija,(…)

Izjava nedelje:

„U prvoj godini Srbija je imala 138 miliona dolara direktnih investicija, u drugoj godini ćemo imati 500 miliona dolara. Ako bismo u 2003. imali takvu progresiju, direktne investicije iznosile bi oko 1,5 milijardi dolara. To je približno cifri od dve milijarde, što je maksimalna količina novca koju naša privreda može da apsorbuje i nešpekulativno upotrebi.“

Boban Gajić,

vlasnik studija za tetovažu, o najčudnijim i uobičajenim narudžbinama koje dobija: „Jedan momak je tražio da mu istetoviram Mojsija s deset božijih zapovesti oko genitalija. Naši ljudi vole svece, pa često tetoviraju svetog Nikolu, svetu Petku, svetog Vasilija Ostroškog. Možda su u nekom maleru, pa misle da će im to nekako pomoći. U narodu se, pak, veruje da svece ne treba tetovirati jer niko nije vredan da ga nosi. Mnogi odu svešteniku da se posavetuju: ‘Pop mi je rek’o da ne valja. Rođen si bez ikakvog belega, zašto da se obeležiš.’ Ipak, ljudi isteraju svoje, a vrlo je popularno raspeće.“ („Glas javnosti“)

Vesna Vukelić Vendi,

folk pevačica i glumica u najavi, govori o javnim ličnostima koje voli, ali i o onima koji joj nisu baš simpatični: „Pa, volim Nebojšu Čovića, Zorana Đinđića i naravno Labusa, kojeg inače moja ćerka Nikoleta obožava. Nikoleta čak, kada je pitaju ko te rodio, kaže: ‘Mama, tata i Labus.’ Od likova koji se stalno pojavljuju u medijima, ne volim da vidim rukometaša Petra Kapisodu, koji, po mom mišljenju, ima pogled satane! Prosto se pitam šta je toliko hiljada žena videlo na njemu, pa on je klempav, uši su mu kao propeleri.“

Vendi, osim toga, iznosi i nove istorijske hipoteze: „Ja sam pristalica fraze da smo svi mi Crnogorci! Ma, to i nije fraza, već istina, veliki sam zagovornik teorije da su Srbi poreklom Crnogorci. To opravdavam istorijskim momentom kada su Sloveni naseljavali Balkan, oni su prvo naselili teritoriju od Skadra do Herceg Novog, pa su se zatim u grupama udaljavali od tih svojih prvobitnih baza.“ („Svet“)

Zoran Radojković Pile,

voditelj zabavnih emisija televizije Pink, o svojim profesionalnim iskustvima: „Nedavno sam radio na jednom romskom krštenju na kojem je pevao Ljuba Aličić. Kako je on išao od gosta do gosta, koji su davali poklone ili pare, moja dužnost je bila da idem za njim i da svakog od njih pitam za ime i da objavim šta je i koliko dao. I tako celu noć… Ne stidim se ničega što sam radio. Za velike pare vodio bih i krave, a kamoli estradnu emisiju.“ („Svet“)

Nela Bijanić,

folk pevačica, iznosi osnovna pravila kućnog reda u svom domu: „Ja sam velika higijeničarka! Čude se svi, ali mene baš briga. Ma, i popu sam kese na noge stavljala jer nije mogao da se izuje. Kažu mi ljudi da mi štos sa izuvanjem i nije neki. Kao, smrde noge kada se skinu cipele! Neka, bolje mi je i lakše da izluftiram, nego da posle ribam.“ („Sabor“)

Suzana Mančić,

TV voditeljka, o muškarcu kakvog traži: „Treba mi partner koji će me pratiti u životu. Treba mi prijatelj koji će da me razume. Treba mi ljubavnik koji će da utoli moje strasti, učitelj od kojeg ću učiti! Hoću nekog ko će da me voli sa svim mojim vrlinama i manama. Nekog ko će me pratiti u paketu sa mojim prijateljima, ćerkama, mamom… Znam, mnogo tražim. Ali, mnogo i dajem! Ja sam ulog od milion dolara! Mnogi su hteli da me dobiju bez ikakvog ulaganja! Toga nema nigde, čak ni u Las Vegasu!“ („Sabor“)

Hasan Dudić,

folk pevač, odgovara na pitanje ko je inovator u njegovoj branši: „Ja sam inovator! Pitaj Boga od kada u mojim pesmama ima džez motiva?!“ („Sabor“)

Momo Kapor,

slikar, pisac i patriota, o stvarima koje je hteo da uradi, a nije mu uspelo: „Uvek sam imao hrabrosti više nego što je potrebno i to je glavni razlog što u životu nisam učinio mnogo stvari. Na primer, u poslednjem ratu nisam uspeo da poginem jer su me stalno promašivali, tako da sada slobodno mogu da kažem da vi razgovarate sa jednim promašenim čovekom. Za razliku od većine sveta, nikada nisam uspeo da naučim da vozim kola. Iako sam objavio dvadesetak romana, nikada nisam dobio NIN-ovu nagradu za roman godine, a nisam imao hrabrosti da se okanem pisanja. Nikada nisam imao hrabrosti ni da ostavim cigare i piće. Iako sam imao žarku želju, nije mi pošlo za rukom ni da budem visok i plav. Ali, jedno sam uspeo. Uspeo sam da me vi sada pitate šta to u životu Momo Kapor nije imao hrabrosti da uradi, što znači da sam ipak uspeo – sve.“ („Zdravlje i lepota“)

Magazin „Zdravlje i lepota“

u novembarskom izdanju objavljuje anketu sa beogradskim ginekolozima, u kojoj oni otkrivaju kako su i zašto počeli da se bave tim poslom.

NN (1): „Verovatno sam perverzan. Tako bar svi kažu. Jednostavno, uzbuđuje me ovaj posao. Mislim, seksualno. Shvatio sam da bih ovo radio i bez plate. Volim ovaj posao. Volim žene. Taj njihov položaj na ginekološkom stolu, bespomoćnost… Položenost na leđa, jednostavno ti se daju, tvoje su. Njihova sudbina je u tvojim rukama. Ma, ludilo!“

NN (2): „Kako zašto sam se odlučio za ginekologiju? Pa, jesi li videla sestre? Sve su kao kolačići! Slušaj, ja sam tokom jednogodišnjeg obaveznog staža i kruženja po drugim specijalizacijama obišao dosta beogradskih bolnica. I veruj mi, ovakvih prirodnih lepota nema nigde. Ovo ovde je osmo svetsko čudo. I što je najbolje, sve se daju. Vole, brate, nas doktore, pa to ti je. Ne znam zašto. Valjda zato što smo lepi, pametni i zgodni.“

NN (3): „Ja uopšte ne volim žene. Štaviše, mrzim ih. Uživam u tome da ih mučim i da im nanosim bol. Da budem grub prema njima, da ih gledam kako su bespomoćne preda mnom, kako mi ispovedaju svoje najveće intime.“

Željko Jurković,

predsednik zagrebačkog Udruženja za ostvarivanje prava vlasništva na grobove i zaštitu pijeteta, o problemima koji muče hrvatske pogrebnike: „U Zagrebu danas imamo oko trideset mrtvih dnevno i petnaest koncesija (za pogrebna preduzeća – prim. ur.) bilo bi sasvim dovoljno. A pogrebnika je sada 65. Mrtvih nema dovoljno pa se ljudi tuku oko posla, prave nered i jedan drugom kradu pokojnike!“ („Zona sumraka“)

Neša Dizel,

menadžer i producent: „Ne sećam se da sam pio pivo, mada je moguće da sam nešto drugo pre toga pio pa mi je bilo svejedno. Kada sam nervozan, popijem vijagru.“ („Ekskluziv“)

Marina Tucaković,

tekstopisac, o alkoholu: „Super je – u ograničenim količinama. Nikada se ne napijem jer ne volim da povraćam.“ („Ekskluziv“)

Sonja Mitrović Hani,

folk pevačica i prva supruga Željka Mitrovića, ima samo reči hvale za bivšeg muža: „Znam da mnogi pričaju da sam patila sve ovo vreme, ali to me ne pogađa jer su oni, očigledno, duhovno jadni. Znala sam da će Željko biti ovako uspešan. On je predodređen za to. Dok je svirao – najbolje je svirao. Kad je imao studio, to je bio najbolji studio. Sad ima najbolju televiziju. Čovek, jednostavno, ima harizmu.“ („Ekskluziv“)

Miroslav Lazanski,

vojni komentator i redovni član žirija za izbor MISS, (opet) o ženama: „Ne volim arogantne, namćoraste i žene koje stalno pričaju. Ni neuredne, razmažene, pokondirene – koje su iznenada došle do love pa hoće da im se u krevetu serviraju burek i kiselo mleko. Ni one koje misle da su centar sveta. Izveštačene. Nerealne. Užasavam se mršavih žena koje nemaju obline. Pošto smo na Balkanu, u pasivnim krajevima, volimo sve obilato. Nisam sreo nijednog normalnog muškarca koji ne viče: ‘Živela Pamela Anderson!’ Možda neko voli daskastu ženu, s kojom može da vodi duge intelektualne razgovore. Teško je naći pravilo. Muškarcima je najodbojnija žena koja stalno zvoca, pametuje i diriguje.“ („Ekskluziv“)

Mina Lazarević,

glumica, o dimenzijama: „Dimenzija je relativna stvar. Svako nađe prema sebi. Da ti je svejedno – to je laž! Šta da radiš s premalim, a šta s prevelikim!? Ne valja ni jedno ni drugo! I, to nije devojački san, već devojačka mora.“ („Ekskluziv“)

Dragan Petrović,

bravar iz Smedereva, pojavio se kao svedok na suđenju vidovitoj Zorki i tom prilikom ispričao: „U Austriji mi je cela porodica, a ja imam zabranu ulaska. Tražila je (vidovita Zorka – prim. ur.) hiljadu maraka. Dao sam joj jer sam mislio da će mi pomoći. Ostavio sam joj pasoš da ga ‘mađioniše’ da bih dobio vizu. Ona mi je dala vodu da se njom umivam devet jutara i da prskam po kući. Moja žena je tu vodu prosula ispred kancelarije u policiji u Austriji. Kad su me drugi put odbili za vizu, znao sam da sam prevaren.“ („Večernje novosti“)

Mirjana Marković,

supruga, prenosi delove razgovora koji je nedavno imala sa Slobodanom Miloševićem u pritvoru u Hagu: „Mogu da vam kažem sve, ali ne znam šta vas interesuje. Pitala sam ga, na primer, da li ti se sviđa moj lak za nokte (nokti su lakirani roze sa srebrnim štrasom po rubovima prstiju)… Rekao je da mu se sviđa. A zatim, pričala sam mu kada su počele da padaju kiše, kada se ujutro budim, šta sam pisala, šta sam čitala, kako je u JUL-u, kako je u ‘Slobodi’, kako mali Marko ima kuče, gde ću za vikend.“ (NIN)

Đorđe Balašević,

kantautor novosadski: „Ja sam glasao za Koštunicu kad je bilo ono sa Slobom. Ali, Koštunica nikad nije bio moj favorit. Nekako, ne mogu da verujem tipu koji farba kosu i slika se s ‘kalašnjikovom’. Ali, kad se radi o nekim stvarima koje su važnije za sve nas, onda se mora preći preko takvih antipatija.“ („Blic news“)

Branko Milićević Kockica,

glumac i direktor dečijeg pozorišta Puž, otkriva: „Ja nisam hteo da budem dečiji glumac, ali sam to jednostavno otkrio. I srećan sam zbog toga jer ja prema deci imam neizmerno obožavanje. Ja sam njihov Isus.“