„U pripremi su Karadžićeva ratna pisma stranim državnicima, koja će imati tri toma i predstavljaće iznenađujuće otkriće za istoričare. Objavićemo i knjigu njegovih apela i izjava, a potom i sabrane političke zapise, članke i intervjue.“

Lazar Ristovski,

glumac:

„Normalno je da je svako ko je iole normalan a u sebi ima muškog hormona poželeo da uzme stvar u svoje ruke i pokaže kako se takvi problemi na ovome svetu mogu rešiti jednostavnije i pametnije. Normalno je valjda da svaki muškarac misli da bi bolje sastavio fudbalsku nacionalnu selekciju od samog selektora, a naročito od današnje postavke selektorsko-direktorskog tima. Normalno je valjda da se muškarac rođen na ovom podneblju okuša u nekoliko žestokih tuča u svom životu ili bar poželi da učestvuje u nekom od ratova i brani otadžbinu. U svemu ovome sam učestvovao i još mnogo toga, ne samo da bih učestvovao već da bih pobedio. I pobeđivao sam! Učestvovao sam da bih menjao. I menjao sam! I grešio sam mnogo puta, ali sam uvek težio najboljem.“ („Blic“)

Nenad Kovačević,

fudbaler Crvene zvezde i „nova meta mladih udavača, na pitanje „šta ne voli“ odgovara:

„Cigarete, alkohol, Šiptare, sponzoruše, sneg, da vozi bicikl, laž, gužvu, koka-kolu i da ide u pozorište.“ („Zdravlje i lepota“)

Goran Radosavljević Guri,

general-potpukovnik, komandant Žandarmerije:

„Pitanje da li će policija da radi u okvirima zakona ne sme da postoji. Naravno da će da radi u okviru zakona. Ja tvrdim da jedinica na čijem sam ja čelu svoje zadatke izvršava u okviru zakona i da je potpuno lojalna građanima Republike Srbije, Vladi i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Inače hipoteka loše aure ranijih specijalnih jedinica postoji. Na Kosovu nisu učestvovali samo neki od sadašnjih pripadnika Žandarmerije. Na Kosovu je učestvovalo 20.000 policajaca. Maltene svaki policajac koji je nosio uniformu proveo je neko vreme na Kosovu. Jedan deo tih policajaca koji su radili policijske poslove sada se nalazi u Žandarmeriji. Jedan deo smo primili iz civilstva. Ali, poenta je da nije jedan deo policajaca bio na Kosovu, na Kosovu su bili svi policajci iz Srbije.“

Sadašnji komandant Žandarmerije postao je poznat javnosti kao pomoćnik komandanta štaba policije na Kosovu i o slučaju Račak kaže:

„To je jedna od najbolje izvedenih protivterorističkih akcija za koje znam. Ne mora čovek da bude u uniformi da bi bio terorista, jer teroristi nisu uvek u uniformi ni u drugim zemljama u svetu. Tako je i jedan deo poginulih u Račku bio u civilnom odelu. Ali, naravno, sa puškama i teškim naoružanjem. Mi smo izveli i sudske organe koji su izvršili uviđaj, finski i ostali patolozi su uradili detaljan izveštaj i Račak je za mene vrlo čista akcija.“

O eventualnom odlasku u Hag:

„Ovo što sam sada rekao vama rekao sam i pokojnom premijeru Đinđiću. Rekao sam mu: ‘Ako ima dokaza da sam kriv, recite to odmah i recite da me uhapse i vode u Hag, jer je to u interesu države, da bi mogla da napreduje, da dobije finansijska sredstva. Naravno, pod uslovom da sam kriv.’ Ali, pokojni premijer i ostali relevantni činioci raspitali su se o meni i proverili sve i mislim da je to osnovni razlog zbog čega ja nemam potrebe da se plašim odlaska u Hag.“

(„Danas“)

Nataša Nešković,

voditeljka nekoliko emisija na RTS-u i ovogodišnja Mis šarma na izboru za „Mis TV 2003“ u organizaciji „Novosti“:

„Mora da je pobedio moj životni moto: ‘Ono što me ubija, učinilo me jačom.’ To stalno ponavljam. Kao što Ruška Jakić sebi govori: ‘Lepotice’, tako i ja svako veče pred spavanje kažem: ‘Ooole, živa sam!’“ („TV novosti“)

Desimir Tošić,

iz Demokratskog centra, povodom formiranja Odbora za obeležavanje dvestote godišnjice Prvog srpskog ustanka u Srbiji i pričâ da Aleksandar Karađorđević koji je naimenovan za člana tog odbora očekuje da će biti postavljen za počasnog predsednika jer mu je to obećao pokojni premijer Đinđić, protivi se takvoj ideji jer se Prvi ustanak „ne može koristiti za monarhističku propagandu“:

„Činjenica je da se danas monarhija uvukla u naš politički život na jedan nedozvoljen način. Meni je teško da kažem, a treba reći, pokojni Đinđić je grešio u pogledu Crkve i u pogledu monarhije. Verovatno je sve to činio ‘pragmatično’, u borbi protiv DSS-a, koji s razlogom važi kao monarhističko-crkvenjačka stranka. Uostalom, hrabri i inteligentni nosilac našeg reformizma Đinđić nije pridavao veliki značaj rečima, još manje obećanjima. Mislim da ćemo se vremenom susresti sa još nekim njegovim obećanjima. Nažalost, Pravoslavna crkva mu se, ako se uzme u obzir istup crnogorskog mitropolita nad kovčegom umorenog premijera, nije odužila ni izdaleka. Videćemo da li će se princ poneti kao predstavnici Crkve. Glavno je ipak sledeće: Prvi ustanak je sve drugo do trenutak za osnivanje dinastije.“ („Danas“)

Siniša Vučinić,

lider Srpske levice, ponovo priča o noći hapšenja Slobodana Miloševića u aprilu 2001. godine:

„Prisluškivali smo njihove razgovore i lično sam čuo Žarka Koraća kako naređuje Legiji: ‘Likvidirajte tog Sinišu Vučinića! On je najviši, ne možete ga promašiti. Zveknite ga slobodno. Evo, razgovarao sam sa Bebom i on se slaže da se mora zaustaviti to javljanje medijima iz rezidencije.’

Legija mu je odgovorio: ‘Teško mi je da ga ubijem, ipak je on veliki Srbin…’ Kad sam čuo taj razgovor, rekao sam svojim ljudima: ‘Ako preskoče kapije, pucajte im u glavu!’

Milošević je to čuo i doviknuo mi: ‘Siniša, ali to su valjda policajci, imaju značke!’

Rekao sam mu: ‘Predsedniče, sada su ovde ugroženi i naši životi, a ne samo vaš, i mi moramo da se branimo. Pucaćemo!’

O Čedi Jovanoviću:

„Čeda me se strašno plašio, a ja sam našima predlagao da ga uzmemo kao taoca dok traju pregovori.“ („Kurur“)

SPO,

u saopštenju povodom zasedanja skupštinskih odbora:

„Demokratska stranka, njeni poslanici, njeni ministri, njena policija i njen specijalni tužilac sa lakoćom će dokazati da Čedomir Jovanović nije ni u Centralnom zatvoru ni u Zemunu posećivao teroriste Dušana Spasojevića i Milu Lukovića.

1. Čedomir Jovanović je od 7. maja do 28. juna 2001. godine Spasojevića posećivao u najdubljem uverenju da je to Slobodan Milošević.

2. Od 28. juna kada je Milošević prebačen u Hag pa do 7. septembra kada je Spasojević pušten na slobodu, Jovanović je posećivao njega i Lukovića zbog košmarnih snova da je Milošević pobegao iz Haga, pa je išao u Centralni zatvor da to prijavi i proveri. Iz bezbednosnih razloga pratio ga je komandant ‘crvenih beretki’ Milorad Luković Legija.“ („Kurir“)

List „Svet“ nedavno je razgovarao sa nekoliko beogradskih taksista o neprijatnostima koje su doživljavali tokom vožnji:

Ratko iz Ekonomik taksija ubeđivao je Miljana Miljanića, fudbalsku legendu u penziji, da se povuče iz fudbala:

„Nedavno sam vozio Miljanića, čijom zaslugom je i došlo do svega ovoga u našem fudbalu. On mene pita da li se ja razumem u fudbal. Pa, mislim da se svako normalan bolje razume od ovih što nam vode reprezentaciju. Samo sam mu rekao da se povuče iz fudbala, u suprotnom nema ništa od naše reprezentacije, a on se nasmejao. Dobro se, hohštapler, drži sa tri baj-pasa.“

Nemanja iz Beogradskog taksija imao je jedno interesantno iskustvo:

„Redovno vozimo kurve. Desilo mi se da sam vozio kurvu-travestita i pedera koji idu na neke orgije. Zvone im telefoni i oni normalno ugovaraju posao. Drugom prilikom jedna prostitutka, ne znam da li je bila pijana ili drogirana, tek skinula je majicu i pokazala sise pred punim autobusom iza kojeg smo zastali na stanici. Klinci su izleteli i nasrnuli na moj auto koji sam jedva uspeo da sačuvam. Ponašala se kao da nisam tu.“

Milenko iz Beotaksija imao je i malo veće neprijatnosti:

„Šta da vam ispričam? Možda situaciju kada sin Vuka Bojovića nije hteo da plati vožnju, pa je došla policija da brani njega umesto mene. Ili, trenutak kada mi je ušao lik u taksi, seo iza, izuo se i stavio mi noge pod glavu. Drugi put su mi se dvojica potukla u kolima. Pretili su mi i na kraju su zaboravili poveću svotu novca u kolima. Ali, pusti pare, živ sam se prepao, ko grlica.“ („Svet“)

Ljuba Tadić, glumac, o kulturnim prostorima:

„Nemam iluziju da će opet postojati neki jugoslovenski kulturni prostor. Mi smo ga potrošili, pa sada lepo možemo jedni drugima da idemo u goste.“ („Borba“)

Nataša Bekvalac, pevačica, na pitanje da li je čistunica kaže:

„Moram da kažem da nisam uredna, ali sam čista. To su dve različite stvari. Čista sam ekstremno. Ali, kada je urednost u pitanju i uredna sam, samo što o tome ne vodim ja računa, nego moja mama, tako da je moja soba uvek uredna. Kada sam ja lično u pitanju, veoma sam sređena i čista.“ („Borba“)