»U mojoj biografiji nikada nije bilo incidenata, nikada krivično nisam gonjen, a ispadoh najveći siledžija.«

Danilo Ikodinović,

direktor vaterpolo kluba Vojvodina i suprug pevačice Nataše Bekvalac, govori o njoj:

„Nataša ne vodi računa o ljudima iz svoje bliže okoline. Njen svet je pun lažnih prijatelja, malo je onih koji je zaista vole. Ona to zna, ali i dalje priča ono što ne bi trebalo i šali se tamo gde ne bi smela, a ti jedva čekaju da nešto čuju i prenesu dalje. Iz čiste pakosti. Nataša je za mene najlepša, najzgodnija i najbolja žena na svetu.“

Zašto supruga ne ide sa njim u Pariz kada ide na operacije:

„Ne želim da je maltretiram, jer je zbog svega mnogo propatila. Iako bih voleo da bude pored mene, Pariz nije baš bezbedan grad. Ne mogu da ležim u bolnici i razmišljam kako li je ona stigla do hotela.“

(„Gloria“)

Siniša Kovačević,

dramski pisac i član DSS-a, o inicijativi Velimira Ilića da se Vojislav Koštunica kandiduje za predsednika Srbije i nasledi Tadića, o svom predsedniku kaže:

„Koštunica je čovek koji je bio idealan predsednik. A šta to Koštunicu hendikepira da bude na čelu države? Možda poštenje ili obrazovanje ili činjenica da je jedan od retkih renesansnih intelektualaca u Srbiji?“

Koji kapitalni objekat preti Srbiji:

„U Srbiji više ne postoji selo, kao etičko, ekonomsko, bezbednosno uporište. Uskoro ćemo svi biti Beograđani, naročito ako se napravi ovaj idiotski most koji treba Kinezi da grade. To je nož u srce srpskom prosperitetu, jer će još 800.000 ljudi doći u taj treći Beograd. Odakle? Iz Tunguzije, Turkmenistana? Ne, doći će iz Srbije i opusteti srpska sela.“

Šta je strašnije od svega:

„Strašno je što moram da lamentiram da je za vreme Broza bilo bolje, ali danas, ako niste član Demokratske stranke, ne možete ni na premijeru da uđete.“

(„Arena“)

Goca Tržan,

pevačica, na pitanje šta misli Eurosongu, našem predstavniku i muzici, uopšte, kaže:

„Evrovizija nije festival koji pratim, niti su to pesme koje me zanimaju. Moj ukus je jako nezgodan, jer uglavnom slušam stranu, malo tvrđu muziku. Retko ko bi razumeo to što ja volim i zato ne bih da o tome pričam. Slušam ja razne vrste muzike – od Silvane do Nirvane, a od domaće muzike ima dosta interesantnog – Marija Šerifović. Aleksandra Radović, Jelena Tomašević… To su super pevačice, ali to nije muzika koju puštam u kolima. Pa, vidiš na kakve koncerte idem. Metallica, Rammstein…“

Šta joj je rekao fotograf sa kojim je nedavno sarađivala:

„Pozvao me je i pitao: ‘Ženo, pa gde ti je celulit, ne mogu da verujem da si ti jedina žena na estradi koja nema celulit’… Eto, nije morao mnogo da pegla, ali u svakom slučaju neke stvari se peglaju, pa fotošop je toliko normalna stvar danas.“

(„Skandal“)

Ivana Pavlović Peters,

pevačica grupe „Negativ“, razlikuje se od momaka iz njenog benda koji tezgare sa narodnjacima:

„Pre bih se bavila slikarstvom, radila bilo šta drugo, nego što bih pevala narodnjake. Nije da ne volim neke stare koje pevaju Cune ili Hanka, to mi nije problem, ali nikako ne bih mogla novokomponovane. To su pesme bez duše, sve su na isti kalup, samo se štancuju.“

(„Alo“)

Svetlana Ražnatović,

„folk diva“, otkriva svojim obožavaocima da sa svojim izabranikom ne razmenjuje materijalne vrednosti:

„Ne, jer se ne opterećujemo poklonima. Naš odnos nije zasnovan ni na čemu materijalnom, niti će nam ikada za ljubav biti važne takve stvari. Lepa je pažnja te vrste, ali se naša veza ne bazira na tome.“

(„Story“)

Dragana Mirković,

folk zvezda, nastanjena u Beču, prema pisanju štampe dobila je od supruga najnoviji model automobila „majbah“, vredan pola miliona evra. Rezignirana tekstovima o svom imovinskom stanju, kaže šta je čini srećnom:

„Dosta mi je priča u medijima o avionima, kamionima, dijamantima i brilijantima. Iako to nije oteto, već je pošteno zarađeno, neprijatno mi je kada se u javnosti „razvlače“ cifre koliko su ti pokloni plaćeni. Nije bitno ko šta vozi i koliku kuću ima. Najviše me čini srećnom kupovina papuča i čizmica, to su stvari za koje mi nije žao da dam mnogo novca“

(„Press“)

Zoran Kesić,

veoma popularan TV voditelj otkriva svoje strahove:

„Bojim se da posle smrti nema ništa. Najviše bih voleo da je ovaj život priprema za ono što će tek doći, pa makar to značilo da se utopim u okean duša. Ne plašim se smrti, ali se plašim da ona označava kraj. Volim da pričam sa pripadnicima različitih veroispovesti jer me zanima kako se oni osećaju i na koji način doživljavaju svoju veru. Nisam religiozan. Verujem u Boga, u nešto što je odlučilo da budem živ, jer mi slučajnost nije dovoljan argument. Kada razmišljam o nastanku, najlogičnije mi je objašnjenje da je sve počelo iz ništavila i zanima me kako je stvorena ta čestica iz koje je sve nastalo po teoriji Velikog praska.“

(„Story“)

Zoran Kostić Cane,

„pevač i frontmen legendarnog rok benda Partibrejkers“, priča o svojoj generaciji:

„Scarface je film koji je pokvario moju generaciju. U SKC-u je bio letnji bioskop i ljudi su ga gledali po pet puta zaredom. Mnogi su prestali da budu pankeri i počeli da bivaju mladi gangsteri, da se lože i pričaju u replikama. Zamenili su kožne jakne havajkama. Preko njih je najava nekog okrutnog vremena već bila u toku. Plus droga koja je ušla. Ljudi su počeli da se otimaju, ne iz stvarne potrebe, nego iz besa. U stvari, već posle Titove smrti je izgubljena nevinost. Odmah su nastali frka, nestašice, problemi na Kosovu… Čoban je bio glavni hipnotizer. I dan-danas, kada slušaš njegove govore, u fazonu si: šta ovaj lupeta? On je ljudima bio izgovor za sve. Bili su hipnotisani njegovim likom. I ono malo što je slušalo šta priča nije smelo da prigovori. Sve je bilo podređeno socijalnom miru. Pokornost ljudi se kupovala za dve nedelje na moru. To vreme je imalo svoju šizoidu koju su svi morali da prate, bila je frka razlikovati se.“

(„Maxim“)