Ana Mihajlovski,
voditeljka emisije „Leteći start“, o svom izgledu:
„Ne merim se, a kada se istripujem da sam se ugojila, ne smem da stanem na vagu. Do te mere poludim da sam u stanju da plačem. Kilaža me užasno deprimira i ništa više ne može da me iznervira od toga. Ne jedem po mesec dana da bih se dovela u red.“ S druge strane, Ana kaže da jede non-stop: „Pošto svaki put kada se prejedem, odem na trčanje, mama mi govori da sam bolesna. To su periodi ludila kad mislim da sam debela.“
O popularnosti:
„Ne smatram da sam popularna. Bila sam užasno popularna tri meseca nakon početka emitovanja ‘Letećeg starta’.“
O komplimentima:
„Dok sedim u salonu, odmah padaju komplimenti kako su mi lepi nokti, a oni najstrašniji. Znam da me lažu, nisam ćorava. Zato više verujem muškarcima.“
(„Zdravlje i lepota“)
Ana Nikolić,
pevačica, o posetama kozmetičkom salonu:
„Nemam živaca da provodim mnogo vremena kod kozmetičara. Nestrpljiva sam i, kada bih mogla, ostavila bih ruku i nogu da mi urade pedikir i manikir, pa da dođem kasnije.“
(„Zdravlje i lepota“)
Tijana Mladenović,
glumica, o zaljubljivanju:
„Možda će zvučati glupo, ali moram stalno da budem zaljubljena, pa makar u prirodu ili leptira. Mogu da uživam u tome dok ne sretnem nekoga do koga mi je stvarno stalo. I kad tog nekog nema, mogu da se zaljubim u drugu.“
O modi:
„Slabo pratim modu. Odlično se osećam u čizmama, jakni i pantalonama. Ne umem da nosim štikle i ne znam da se ponašam u njima. Kad na sceni treba da obujem cipele sa potpeticom, treba mi dosta vremena da naučim da hodam u njima. Neki prijatelji mi kažu: ‘Ne šminkaš se, ne pratiš modu… Ti si, Tijana, više muškarac.'“
(„Zdravlje i lepota“)
Filaret,
episkop mileševski, govori o poseti Hagu u svojstvu svedoka gde se sreo sa Slobodanom Miloševićem:
„Mogu vam reći da je Milošević u izuzetno dobrom psihičkom stanju, koncentracija ga izvanredno služi. I fizički gledano ostao je nekako isti, ali je malo smršao. Rekao mi je da na ovom procesu ne brani sebe nego Srbiju i da za svedoke uzima samo odabrane ljude kojima ukazuje čast da govore istinu i ostave trag u istoriji.“
(„Ekspres“)
Tatjana Vojtehovski,
novinarka, objašnjava šta je najviše nervira kod prodavaca:
„Neljubaznost me ubedljivo najviše nervira. Na primer, kad uđem u radnju i kažem dobar dan, a oni svi nezainteresovani i ćute. Tada se samo okrenem i izađem i ne postoji šansa da tu nešto kupim. I preterana ljubaznost me nervira, onda kad postane davljenje. Ne volim da mi, kad nešto probam a sama vidim da mi ne stoji dobro, prodavačica govori: ‘Jao, divno vam stoji.’ Šta me zavlači, pa nisam slepa.“
(„Blicnjus“)
Simon Vukčević,
fudbaler Partizana, odgovara na nekoliko kratkih pitanja:
Šta bi radio da je nevidljiv tri sata?
„Verovatno bih otišao na more i virio kako se devojke presvlače. U tom slučaju bih voleo da sam malo duže nevidljiv.“
Šta prvo zapazi na devojci?
„Lice i telo. Devojka mora da ima lepu guzu da bih se okrenuo za njom. Guza mi je najbitnija posle glave.“
Njegova najveća ludost?
„U petom razredu osnovne škole jurio sam devojke i pipkao ih. To je bilo strašno, profesori su morali da zovu moje roditelje.“
(„Blicnjus“)
Marija Blagojević,
dvadesetdvogodišnja studentkinja prava, koja je polagala prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek za glumu:
„Postao mi je hobi da konkurišem na glumi. Ovo mi je peti put. Išla sam i u Novi Sad, tri puta polagala ovde, htela sam da probam i na Cetinju. Tamo mi rekli: ‘Što bi dolazila u Crnu Goru kad i u Beogradu postoji akademija?’ ‘Pa i u Podgorici postoje fabrike, ali svaki Crnogorac je direktor baš u Srbiji’, rekla sam im. Džabe. Ubeđena sam da sam rođena glumica, da bih samo to znala da radim, ali ako sad ‘puknem’, čisto sumnjam da ću dolaziti dogodine. Prvi put kada sam pala, rekli su mi da imam debele noge, da je tehnički sve u redu, al’ da smršam koju kilu. Drugi, da sam previše emotivna. Sledeći put rešim da ‘kontrolišem’ nastup. Zamerili da sam hladna. Profesori primetili da ličim na Natašu Ninković. Ne samo da ličim već su mi i dikcija i nastup isti. Sad ne znam je l’ to dobro ili loše. Nikad ne znaš kako da se postaviš.“
Vladimir Jeftović,
profesor i član izborne komisije na Fakultetu dramskih umetnosti, o ovogodišnjim konkurentima za upis:
„Primetio sam veliki pad kvaliteta kod dečaka. Neki momci, što bi se reklo u duhu vremena, nisu dovoljno muževni, a među devojkama se prijavilo mnogo sportistkinja, najviše karatistkinja i džudistkinja, prilično grubih u nastupu. Najgore od svega je što u Beogradu postoji jedan krug ljudi koji ovu decu spremaju za prijemni i za debeo honorar i rođenog antitalenta ubede da je superzvezda. Po onome što čujemo i vidimo na ispitu, znamo ko ih je spremao, a ove godine najviše njih opredelilo se za Zmajevu pesmu Ciga prodaje svog konja. Svaka porodica ima neku svoju malu glumicu ili balerinu i nekada je teže objasniti mamama nego deci da je bolje da odustanu ili probaju dogodine.“
(„Glas javnosti“)
Velimir Nešković,
sada bivši konobar u restoranu „Pink Panter“, objašnjava kako je dobio otkaz tri dana pred drugi krug izbora za predsednika Srbije:
„Radio sam drugu smenu kada je u kafanu ušao radnik Bezbednosno-informativne agencije Zlatan Miladinović i počeo naglas da komentariše predstojeće izbore. Pljuvao je demokrate, govorio o tome kako su prodavali drogu i ostale gluposti, i prozivao osoblje kafane da kaže za koga će glasati… Kada je taj Miladinović mene pitao za koga ću da glasam, ja sam mu mirno uzvratio da ću da glasam za Borisa Tadića. On prvo nije mogao da veruje šta čuje, zurio je u mene otvorenih usta, bukvalno je pozeleneo od besa, i odmah mobilnim telefonom pozvao mog gazdu Veselina Novakovića. Rekao mu je: ‘Slušaj, Veseline, ti imaš ovde jednog koji će glasati za Tadića.’ Nešto su zatim razgovarali, da bi se posle pola sata moj gazda pojavio i s vrata upitao ko će da glasa za Tadića. Nisam imao ničeg da se stidim niti da se plašim, pa sam se javio. Tad mi je Novaković rekao: ‘E, sad se lepo spakuj, otpušten si, i nek ti Boris Tadić nađe posao.’“
Čim je dobio otkaz, Nešković je otišao u Inspekciju rada, a pošto mu oni nisu pomogli, svratio je na još jedno mesto:
„Odmah sam otišao i do lokalne kancelarije Demokratske stranke, gde su mi rekli da se obratim njihovoj pravnoj službi posle izbora. Ne očekujem ja ništa od njih i ne kajem se što sam glasao za njih i opet ću to učiniti. Pa, tek kad su oni došli na vlast, vlasnici kafana su morali da prestanu da nas, konobare, zapošljavaju na crno i da nas prijave.“
(„Kurir“)
Goga Sekulić,
pevačica, objašnjava kako je zbog obnaženih fotografija u „Plejboju“ morala da ide na veštačenje kako bi se utvrdilo da li je na slikama zaista ona ili neko drugi:
„To smrzavanje od tri i po sata me je dokusurilo. Radili smo u nekoj sobi na Institutu za sudsku medicinu. Bila sam u vešu i preko nosila mantil. Merili su mi oblik i veličinu grudi, visinu i težinu, mladeže, ožiljke… Slikali su mi glavu, merili razmak između očiju, obrve, gledali da li sam nedavno uklanjala neki od mladeža. Prešli su onda na telo i merili dužinu ruku, sećam se da mi je doktorka rekla da mi je ruka duža od noge devojke koja je na slikama. I oblik grudi nam je drugačiji, kao i pupak. Ustanovili su da je ta devojka visoka 170, a ja imam 182 centimetra.“
O Severininom porno-filmu:
„Videla sam fotografije, ali ne i film. To je vrlo intimna stvar i nije trebalo da dođe u javnost. Mislim da su joj uništili život, i nipošto ne verujem u glasine da je sama pustila film u promet. Vidi se da je film nastao kao plod ljubavi. Njih dvoje se jako vole i ja to ne mogu da osuđujem. To svi radimo, samo se ne snimamo.“
(„Skandal!“)
Vojislava Todorović,
ikonopisac i konzervator zidnog slikarstva, tvrdi da joj Bogoljub Karić već šest godina duguje 12.500 maraka za freske oslikane na plafonu njegove vile „Jelena“ na Dedinju:
„Sudim se sa ‘fantomom’ koji se nijednom nije pojavio u Palati pravde, iako ga svakog dana viđam na televiziji… Freske su još tamo, ispod prvog sloja maltera. Neko može da ih doradi i prisvoji. Karić ih je zadržao, a nije ih platio. I danas se pitam da li sam otkaz dobila zato što se njegovoj supruzi Milanki nije svidelo zato što sam na posao dolazila u šortsu ili zato što joj se nije svidelo moje slikanje… Dok Milanka nije ‘uplela svoje prste’, Bogoljubu ništa nije bilo ružno. Dolazio je tri, četiri puta i govorio: ‘Dobro je, radi dalje.’ Jedino me je podilazila jeza jer je dolazio sa svitom od četiri do šest telohranitelja. Pratili su ga u rođenoj kući, naoružani sa po dva pištolja! Strašno. Garantujem da se on plaši svakog zalogaja koji pojede… Vrhunac je bio kada dođe Milanka i kaže: ‘Figure su prevelike, smanji ih za pet centimetara.’ Kada sam uradila sve ponovo, nisu im se svideli beli konji, već su tražili ‘neke veselije’. Kada su dobili jednog pegavog, jednog braon i dva siva, Milanka je rekla da su ‘mnogo kafeni’. Jedna od zamerki bila je da nebo ‘nije dovoljno providno’. Onda sam plavo nebo sa belim oblacima prepravila u ‘malo olujnije’, sa žućkastim oblacima. Tako je trebalo da za 103 kvadrata dobijem novca koliko Olja Ivanjicki dobije za četvrtinu svoje slike.“
(„Skandal!“)
