Nataša Miljković,
novinarka i novo lice RTS-a, glasno razmišlja o ljubavi i poslovnom uspehu žena:
„Postoje žene kojima posao menja sve, i najbolju drugaricu, muža, seks, a kasnije i decu. Na kraju umiru od posla, mada im tako ne piše u umrlicama. Verujem da su mnoge ubili rad i samoća, iako je ustanovljeno da je to bio infarkt. Tužno je što njih ne žale ni njihovi direktori. Postoje i one nežne a sposobne žene koje naprave kompromis, jer znaju da ne mogu same, ali i njima na kraju nedostaje nešto važno.“
(„Blic Žena“)
Goran Svilanović,
bivši ministar spoljnih poslova, u rubrici „Sasvim lično“ na pitanje koji mu je omiljeni film, kaže:
„Pre nekoliko dana sam ponovo gledao Engleskog pacijenta i bio zapanjen koliko ljubav može da bude velika i da ponese.“
Najviše trošite novac na:
„Na izlaske s porodicom ili prijateljima. To je dobro za beogradske ugostitelje, a oni su vrlo ljubazni sa mnom, pa ne žalim.“
Kako i gde sebe vidite za deset godina?
„Biću još iskusniji, samo neznatno stariji i veoma uspešan kao do sada, u domaćoj ili međunarodnoj politici.“
(„Blic“)
Stojanka Novaković Stoja,
estradna umetnica, komentariše sopstveni izgled:
„Zadovoljna sam svojim izgledom, za sada ne bih ništa menjala, a i sve što sam mogla ja sam promenila.“
(„Blic“)
J. Antonijević,
reporter na zadatku u bolnici u kojoj se oporavlja Branislav Ivković, beleži:
„U apartmanu na trećem spratu, u bolnici na Banjici gde Bane Ivković leži, velika je gužva. Partijski drugovi, prijatelji, rođaci. Njegov telefon ne prestaje da zvoni. Tu je i Biljana Popović, Banetova buduća supruga s kojom je zakazao venčanje za 14. februar. Ona mu pomaže da se udobnije namesti, popravlja čaršav na krevetu koji Bane čestim pomeranjem zaroza, brine da bude dobro pokriven kada se otvori prozor, kako bi se soba provetrila od te mnogobrojne posete i kad god se Banetu pojavi grč na licu zbog bolova u slomljenoj nozi, u njenim plavim očima je zebnja. I odmah mu nudi da popije nešto protiv bolova.“
Branislav Ivković,
priča o trenucima pole saobraćajne nesreće koju su preživeli on i njegov vozač:
„Gledao sam policajca koji se naginje nad prevrnutim džipom i viče: ‘Požurite, možda je Bane još živ!’ A ja mu s puta doviknem: ‘Živ je Bane, ne brini.’ Policajac me tek tad pogleda i prepozna. Bio je veoma obradovan. Mislim da se zove Saša. Tada se popeo do mene i sav ozaren rekao mi: ‘Bane, radujem se što ste živi. Vi ste mi dali stan u času kada sam u beznađu bio spreman da se ubijem. Zaista se mnogo radujem.’“
A svadba? Hoće li biti odložena?
„Neće“, kaže Bane sigurnim glasom dok pogledom prati tu plavu kosu i šubaru koje na kratko samo odlaze da bi se što pre vratile. „Tako smo planirali i tako će biti. Pa makar i ovde, u bolničkoj sobi.“
(„Ilustrovana politika“)
Dragan Novičić
estradni menadžer, priča šta mu mnogo pomaže u obavljanju ovog zahtevnog posla:
„Uporedo sa studijama književnosti dve godine sam kao medicinski tehničar radio u psihijatrijskoj bonici ‘Dr Laza Lazarević’. Mogu vam reći da su pacijenti tamo više slušali mene nego lekare. To je veoma čudno iskustvo, ali mi je dobro došlo u menadžerskom poslu, gde moraš da budeš i psiholog i psihijatar.“
(„Blic“)
Rada Radenović,
jedna od Pinkovih zvezda koja je postala i zvezda „Plejboja“, kaže:
„Iako sam se neprekidno trudila da držim stvari pod kontrolom, sve mi se dešavalo samo od sebe, i na kraju, kada sam shvatila da je život u nekim mnogo pametnijim rukama od mojih, samo sam se prepustila vratolomnoj vožnji.“
(„Plejboj“)
Jagoš Marković,
„reditelj koji živi sa povišenom temperaturom“, o svom snalaženju u svakodnevnom životu priča:
„Pre neki dan kad sam našao teletinu i ćuretinu na pijaci, slavio sam. To je za mene bio događaj. Uzeo sam telefon mesare. Kad me nekad oko ponoći uhvati da kuvam i onda zovem ljude po nekadašnjoj Jugoslaviji da vidim kako se nešto sprema, oni su zaprepašćeni što uopšte znam gde je rerna.“
(„Plejboj“)
Marko Vidojković,
pisac nove generacije, u redovnoj kolumni „Beograd za p(r)očetnike“, bavi se temom blokbastera 2004:
„Marko Vidojković, Radovan Karadžić i Dobrica Ćosić u filmu Kandže (ekranizovana epska narodna pesma):
tri talentovana umetnika organizuju takmičenje u pisanju sastava na slobodnu temu. Pobeđuje najmlađi i najdrčniji, što nailazi na ogromno nezadovoljstvo netalentovanih, iskompleksiranih smradova, od kojih se sredina u kojoj su se takmičili uglavnom sastoji. Promovisanjem mržnje prema ubicama, zločincima i manijacima, mladi nadobudni umetnik gurnuo je prst u oko omiljenom nacionalnom spotu ‘Vežbanje tolerancije prema jačima od sebe’. Sredina u kojoj se od običnih ljudi zahteva da budu tolerantni prema divljacima koji su ubijali hiljade ljudskih bića i spremni su da aparat za ubijanje pokrenu u bilo kom trenutku, na nož dočekuje ideju ‘kad te neko ošamari ti njega ošamari dva puta’. Mladi umetnik, u međuvremenu oboleo od opasnog ego tripa i zaslepljen iluzijom da tri hiljade prodatih knjiga predstavlja nešto u zemlji u kojoj živi, i ne sanja šta mu se sprema.“
(„Status“)
Bogoljub Karić,
biznismen i političar, na pitanje da li gleda porniće, odgovara:
„Naravno da gledam porniće, bio bih nenormalan kada to ne bih radio. Nedavno sam bio u nekoj televizijskoj emisiji pa mi je voditeljka zamerila što tako niske strasti spominjem u novinama. Odgovorio sam joj da ne znam šta je nisko i visoko, ali da može da zavučče ruku, pa da vidi šta je veliko, a šta malo. Napala me je da sam je uvredio. Zašto ljudi za ono što je normalno kažu da je sramota?“
(„Plejboj“)
Ljiljana Nestorović,
poslanik u republičkoj skupštini, u rubrici „Na kauču“ odgovara na pitanje: „Šta u tebi izaziva muška agresija u pokušajima da se žena ponizi?“
„Isključivo bes, i o tome otvoreno govorim, jer to smatram svojom moralnom obavezom. Toliko dugujem ženama.“
Dr Sanja Jakulić–Mrkić,
autorka ove rubrike, komenariše Nestorovićkin odgovor:
„U svojoj telesnoj lepoti Ljiljana je skromna, stidna. Zna da joj je lepota darivana, da primarno nije zaslužena. Ali takođe zna da lepotu nosimo mi, a ne ona nas. Istančanim osećajem razlikuje bitno od nebitnog, čime brzo definiše problem i rešava ga. Intuicijom registruje pravedno, a suptilnom emocijom pleni. Ljiljanin profil jeste profil savremenog političara, osobe koja se malo daje, a od koje se mnogo očekuje. Ljiljana to može.“
(„Blic Žena“)
Vesna Vukelić Vendi,
pevačica bez dlake na jeziku:
„Prijateljstvo postoji u svim sferama posla, bilo da je to mlekadžija, službenik ili estradni radnik i ljude ne treba po tome razdvajati. Postoje laskavci koji se različito dovijaju do nečega i prezentuju se kao estradni umetnici, dok pevači koji su dugo u poslu i ne znače mnogo novinarima, ali ih zato narod obožava. Na primer, Šaban Šaulić se ne druži sa kolegama jer je on sam po sebi institucija. Sa pevačima se družim samo na nastupima.“
(„Blic“)
Suzana Mančić,
povodom afere oko porno-snimka nje i njenog bivšeg supruga Nebojše Kunića:
„Ne idem na Mars i ne selim se iz zemlje, već idem na kraći odmor, jer su deca na raspustu. To smo planirali još pre ovoga, tako da će mi dobro doći da se na neko vreme sklonim od svega. U ovoj priči nije važan moj verenik, već moj bivši suprug, naša deca i ja. Vreme će pokazati da li će to uzdrmati našu vezu. Nemam pravo da nikome uništavam život. Ko izdrži ovo – izdržaće.“
(„Večernje novosti“)
Milena Pavlović,
glumica, govori o značenju termina „jaka žena“:
„Jaka žena, jak čovek, ne bih delila. Nervira me ta podela. Kada se ta razlika ne bi podvlačila, kada se ne bi stalno pravila – komunikacija bi bila lakša. Jednom je rediteljka Anja Suša rekla: ‘Ne postoji balkanski muškarac, postoji balkanska žena.’ U tome ima istine. Jedno ne ide bez drugog. Shvatate šta hoću da kažem.“
(„Glas javnosti“)
