Vjeran Miladinović,
najpoznatiji beogradski transvestit, penzionisan pod imenom Merlinka, „izdvaja Čedu Jovanovića kao najsimpatičnijeg političara“:
„Čeda je veoma lepa i harizmatična osoba. Imam mnogo iskustva koje mi daje pravo da kažem da je muškarac lep. Čeda ima lepe oči. Dopada mi se njegova boja glasa. Čuo sam da je u prirodi još i lepši nego na fotografijama ili na malim ekranima. Voleo bih da ga upoznam. Stoički je podneo to što su ga proglasili „gej ikonom“ i što napaljeni muškarci pate za njim“. („Svet“)
Gordana Zorić,
matičar u beogradskoj opštini Stari grad, o iskustvima s posla: „Obično su muškarci ti koji su uplašeni. Ruke im se tresu, neki bogami i plaču, a pojedinci se i šale na svoj račun. Jedan je izjavio: ‘Molim vas dajte mi telefon da pozovem mamu da je pitam’. Desilo se i da se jedan par venčao posle 23 godine zajedničkog života. On je plakao, a ona je htela da ga ubije. Njegovi roditelji su mu branili da se oženi njome iako su i decu imali. Morali su da čekaju da nepopustljivi mama i tata umru! A ima i onih koji se jure po sali ko će koga da zgazi“. („Glas javnosti“)
Dejan Mijač,
pozorišni reditelj, odgovara na pitanje „Nedeljnog telegrafa“ da li Koštunica i Đinđić posle svega mogu politički da se izmire: „Ne verujem. To bi bilo toliko dobro i korisno za Srbiju da je prosto neverovatno“.
Nebojša Bradić,
Mijačev kolega, nešto je maštovitiji: „To je kao sukob vatre i vode. I kao što je u pozorištu potrebna voda publike da bi ukrotila vatru stvaralaštva, tako je i u politici. Problem je samo kako će taj sukob izdržati vazduh i zemlja“.
Božidar Đelić,
komentariše primedbu novinara da ga ljudi zovu Boža Derikoža: „Niste u toku – sad me uglavnom zovu Boža Gulikoža!“ („Nedeljni telegraf“)
Ivan Ljubimirović Ljuba,
privremeni žitelj niškog zatvora, o kućnom redu i sankcijama: „Radi se o tome da smo nas trojica najveći autoriteti u zatvoru. Ne lideri! Lideri ne postoje, samo autoriteti. Znaši, ako ti smeš da obiješ nekom kasetu i da prođeš nekažnjen, a nema ko da te prijavi kod komandira, ili te prijave a nema svedoka, taj komandir ti ne može ništa! Ako obiješ kasetu, a ja znam da si je ti obio, baš ja ću da ti polomim ruke i noge! Zašto? Zato što to nije ispravno. Nekom je majka odvajala od usta da bi mu nešto kupila i donela u zatvor. Upravo mi, kao autoriteti, garantujemo poštovanje kućnog reda. Otkada smo nas trojica u paviljonu, nije se desilo nijedno obijanje kasete, nijedna krađa, čak se ni oko televizora niko nije pobio. A ‘štangliranje’ je uobičajeno – ovo je ipak kriminogena sredina, dešava se i to! Ubili su i predsednika Kenedija, pa ništa!“.
Ljubimirović o sebi i uslovima: „Nikakve torture nema, ovi zavoji su nam na rukama zato što smo se prilikom revolta sami isekli žiletima! Dakle, samopovređivanje. Imam 53 ožiljka na ruci i dva na obrazima. Nema problema za lice, plastična hirurgija u Švajcarskoj je čudo, sredićemo to kad izađem. Da li su nam ugrožena ljudska prava? Ne znam šta ti je to! Kakva, bre, ljudska prava? U zatvoru smo, pobogu!“ („Nedeljni telegraf“)
Goran Kostić Šabanoti,
estradna zvezda u usponu, o svom vatrenom temperamentu: „Mnogo sam agresivniji trezan nego pijan. Recimo, desi mi se da šetam Knez-Mihailovom onako nadrndan do bola i baš meni takvom priđe neka budaletina da pita koliko je sati. Oteram ga u tri lepe i kažem mu da za sličnu informaciju upita neku dobru „cupi“ kojih ima mali milion u gradu“. („Ekskluziv“)
Goga Sekulić,
folk pevačica, kaže da voli da se našali, a to ilustruje svojim ponašanjem na moru: „Volim da se našalim s mladim ljudima koji, daleko od obale, na dušeku izvode egzibicije (iz daljeg teksta proizilazi da se pomenuti mladi na dušeku maze – prim. ur.). Zaletim se skuterom svom silinom, napravim veliki talas i onako zbunjene prevrnem ih s dušeka. Možda sam malo blesava, ali nemam želju da bilo kome naudim“. („Ekskluziv“)
Leonid Petrović,
stručnjak za postavljanje skrivenih kamera, o sopstvenim iskustvima: „Ima i bizarnih zahteva, kao što je ugradnja kamera u WC šolju. Zahtevi naših mušterija su zaista nepredvidljivi. Vlasnik jednog motela tražio je da u fen svakog kupatila ugradimo kameru, jer bi tako mogao da uživa posmatrajući svoje golišave gošće. Jedna sredovečna žena kamerom je htela da ulovi ljubavnicu svog muža, a onda ga je uhvatila u strasnom zagrljaju najboljeg prijatelja. Dolaze nam i seljaci s praktičnim pobudama. Oni ugrađuju kamere u štale, jer su umorni od rada, pa nisu u stanju da celu noć dežuraju nad steonom kravom“. („Ekskluziv“)
Damir Dokić,
otac teniserke Jelene Dokić, i dalje je izuzetno revoltiran tretmanom koji ovde ima, tj. činjenicom da mu beogradske vlasti nisu dozvolile izgradnju teniskih terena baš tamo gde je on želeo: „Na Floridi sam bio gospodin. Jelena ima najnoviji mercedes F-600, a ja vozim leksus i tampa beju. Tamo su me gledali kao cara, a u Beogradu me svi zajebavaju“.
Otac tvrdi i dokazuje: „Jelena je velika Srpkinja, kad dođe ovde, prvo odemo u crkvu da upalimo sveću“. („Ekskluziv“)
Vesna Vukelić Vendi,
folk zvezda i seks simbol, potvrđuje da će glumiti Dragu Mašin istovremeno ukazujući na probleme u jugoslovenskom glumištu: „Glumiti Dragu Mašin, koja je obeležila srpsku istoriju, za mene je vrhunac karijere. Tremu nemam i jedva čekam da počne snimanje jer smatram da moji potencijali nisu iskorišćeni do kraja. Još se ne zna ko će glumiti Aleksandra. Isidora Bjelica kaže, a ja se slažem s njom, da među mlađom generacijom glumaca ne postoji takav potencijal koji ulogu može da iznese na pravi način (možda estrada ima da ponudi nešto adekvatno? – prim. ur.)“. („Ekskluziv“)
Bojana Lekić,
glavni i odgovorni urednik državne televizije, komentariše informaciju da je na jednom sajtu kotirana na četvrto mesto top-liste „naj domaćih riba“: „Pala sam s trećeg mesta, tamo sam bila kad su me obavestili da sam u konkurenciji. Znači da mi ovaj rad na TV utiče na imidž (smeh). Mada, moram da vam kažem, svi su primetili da sam prilično oslabila, što je obično ženama cilj. Mora da oni koji glasaju nisu za to saznali. Ili izgledam mnogo iscrpljeno, što, doduše, jesam. Narod zna, vidite“. („Duga“)
Voja Antonić,
veliki borac protiv vidovnjaka, u analizi vidovnjačkog političkog angažmana, priseća se Grupe 69 koju je aminovala i Vojska Jugoslavije: „Njihov zadatak je bio da upotrebe svoje parapsihološke moći i da nekako, između ostalog, naškode nekom stranom predsedniku. Trebalo je da svoje misli usmere na Genšera ili De Mikelisa i ubace ih u Rimski bunar na Kalemegdanu! Zamislite ljude s visokim činovima koji tako razmišljaju! Najzanimljivije je kako su obarali avione. Sruši se negde avion, a onda objašnjavaju kako su prema njemu slali svoje misli i sugestivno delovali na pilote. ‘Tebi se ne leti, tebi se pada u more, tebi nije dobro’. I avion padne! Raša Popov je na promociji moje knjige objasnio kako zamišlja rad Grupe 69. Liče mu na decu koja sednu na nošu, pa imaju tvrdu kaku, nameste paćeničku facu i napnu se. I onda se nešto iz toga izrodi“. („Duga“)
Ksenija Pavlović,
pevačica i novinarka, u sad već redovnoj kolumni u „Dugi“ ovog puta pominje i „Vreme“:
“ – Bog je rekao: ne poželi ništa što je tuđe – naglasio je moj zgodni prijatelj kada sam mu poverila da mi ponekad padne na pamet da zavedem jednog ozbiljnog čoveka.
– Da li si to rekao i sebi kada si spavao sa ženom onog poznatog ministra – pitala sam ne skrivajući ironiju.
– Ali draga, nastavio je, to ti govorim samo zbog toga što već sad mogu da pretpostavim šta će se dogoditi.
– Šta će se dogoditi – ponovila sam.
– Zaljubićeš se u njega, a on se nikada neće razvesti. Doživećeš nervni slom, a onda će se već naći neko da sve to objavi u novinama. Proglasiće te za moralno posrnulu.
– Ah, ko još veruje žutoj štampi – nastavila sam.
– Zar misliš da bi tako značajnu vest prepustili žutoj štampi? To je isuviše naivno razmišljanje, draga. Ta afera bi se našla na naslovnoj strani ‘Vremena’“.
Vojislav Šešelj,
predsednički kandidat i lider Srpske radikalne stranke:
„Što se tiče zapadnih zemlja i Amerikanci i Evropljani od svih srpskih političara najviše cene čoveka koji je principijelan, čvrst u svojim opredeljenjima, koji nije kompromitovan nikakvim kriminalom, koji otvoreno saopštava ono što misli, koji nije poltron, koji nije ulizica, koji nije strani plaćenik, koji nije korumpiran“. („NIN“)
Aleksandar Tijanić,
savetnik za medije predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, opisuje srpsku političku scenu:
„Ovakva Srbija je rezultat udruženog rada koalicije jedne osrednje stranke, desetak patuljastih političara, četiri banke, tri televizije, dve razbojničke družine i jednog lidera koji je inteligentan, vredan i pokvaren“. („NIN“)
