Tanja Bošković,
glumica, ima velike ambicije:
„Oduvek sam poštovala praznike, a pogotovo Božić. Tada, kao i svaka domaćica, majka, ćerka, sestra, sve pripremam sama. Veoma se radujem Hristovom rođenju i promenama nabolje. Želim da se i ja rodim kao bolja osoba i da ojačam kao žena. Gospod Bog sve vidi.“
Milena Ćeranić,
pevačica, o veri i izdržljivosti:
„Božiću se radujem kao malo dete. Redovno idem u crkvu. Proslavljam ga svake godine, ali, nažalost, ne sa članovima porodice. Šta da se radi, takav mi je posao. Nadam se da ću sada uspeti da nekako sve uskladim i da odem do mojih u Kragujevac. Nisam neko ko može da izdrži ceo post, ali mogu da izdržim za Badnji dan. Najviše volim da jedem mamine sarme, koje izvrsno sprema.“
Jelena Tomašević–Bosiljčić,
mlada majka i pevačica, otkriva svoj način poštovanja tradicije:
„Tradicionalno, svake godine proslavljamo Badnje veče i Božić sa mojom i Ivanovom porodicom. Bake će biti zadužene za pravljenje česnice i svečanog ručka. Nama ostaje samo da uživamo u prazničnoj i porodičnoj atmosferi.“
Jovana Joksimović,
TV voditeljka, bila je sažeta:
„Praznike provodim sa Željkom na planini. Ostaćemo samo dva dana jer me čekaju obaveze na televiziji.“
(„Kurir“)
Lepa Lukić,
pevačica, govori kako je izgledao Božić iz njenog detinjstva:
„To je veliki praznik i kao dete sam mu se mnogo radovala. Na Badnji dan, kada su svi postili, mi smo krišom krali rep od prasećeg pečenja i tako bismo se omrsili. Bojali smo se da nas Bog ne kazni, pa smo se onda krstili i molili da nam oprosti. Oca nisam zapamtila, majka nam je bila sve. Sećam se, na Badnji dan bi unosila slamu i kukuruz u kuću, a mi smo išli za njom i pijukali kao pilići. Jedva smo čekali da nam da suve šljive i jabuke da se zasladimo.“
A sada:
„Retko sam za Božić u Beogradu, uglavnom sam na nastupima u inostranstvu, ali ovoga puta ću biti kod kuće sa celom porodicom. U mom domu se uvek posti na Badnji dan, dok božićna trpeza ne može da se zamisli bez podvarka i pečene ćurke, pihtija, pečenja, slatkiša i svega ostalog što ide uz to.“
(„Večernje novosti“)
Aleksandra Radović,
pevačica, govori o značaju „najradosnijeg hrišćanskog praznika“:
„Smatram da ne treba robovati ničemu, ali običaji se moraju poštovati. U mojoj porodici pokloni su se uvek delili za Božić, ali Ninu sam obradovala igračkom i za Novu godinu.“
Kako Božić izgleda u praksi:
„Na selu imamo spoljnu furunu, tako da sami pripremimo pečenicu koja zauzima centralno mesto na božićnoj trpezi. Moja majka je sjajna kuvarica i prilično je vešta u pravljenju salata i kolača, ali i ribljih specijaliteta kojima ne mogu da odolim. Ipak, najviše se radujem česnici poput lisnatog testa koju mama sprema. S obzirom na to da svi volimo da jedemo pecivo, najviše se otimamo oko nje.“
Miroslav Ilić,
pevač, na pitanje da li je u Jugoslaviji Josipa Broza Tita bilo zabranjeno slaviti Božić i da li je njegova porodica kršila te zabrane, kaže:
„Najnormalnije smo slavili Božić i nismo imali nikakvih
problema, bar je tako bilo u Mrčajevcima. Ali, ispričaću vam nešto. Kad
sam bio gimnazijalac u Čačku, sa 18 godina, Komunistička partija rešila je da omasovi svoje redove, mene je to očaralo. Podneo sam zahtev i oni su posle nekoliko dana moj zahtev i prihvatili. I ja sam bio presrećan, verujte da je to bio jedan od mojih najsrećnijih dana u životu. Posle nekoliko dana dođem kući i saopštim roditeljima sav ponosan da sam postao član. Majka se prekrsti i kaže: ‘Sine, sutra ćemo mi u crkvu da se ti lepo pričestiš’, a otac opsuje i kaže: ‘Pa mogao si nekoga nešto i da pitaš’. Do tada nisam znao da se duhovnost i ideologija kose. I samo tada sam to osetio.“
(„Alo“)
Dejan Nestorović,
striper, kaže da se „našao se pred pravim iskušenjem“ kada je nedavno vozeći se taksijem pronašao zlatnu platnu karticu bivše gradonačelnice Novog Sada i članice SNS-a Maje Gojković“.
„Vozio sam se taksijem u Novom Sadu i dok sam plaćao taksisti, ispao mi je telefon. Na podu je bila i kartica za koju sam mislio da je moja fitnes propusnica. Tek kada sam otišao na trening, shvatio sam da je reč o platnoj kartici gospođe Gojković. Satima sam pokušavao da pronađem broj političara i novinara po Novom Sadu, ali bezuspešno. Pomogla mi je voditeljka Lea Kiš i ubrzo sam je nazvao telefonom. Maja mi je zahvalila.“
(„Kurir“)
Era Ojdanić,
pevač, kako smo pročitali u novinama, „redovno ide na depilaciju prepona“ i o tome kaže:
„Tačno je da redovno idem na depilaciju i ja tu ne vidim ništa čudno. Svaki čovek treba da vodi računa o trendu, stilu i modi, pa i o higijeni. Ukoliko ispuni sve to, onda je to to. Volim da imam stilizovanu ‘frizuru’ i jako sam pedantan.“
A drugi:
„Verujem da velika većina to radi, samo što ne priča o tome ili nema priliku da kaže. Svako ko to ne radi, onda je apa-drapa i smrdi. Eto, to je moja logika. Higijena je najvažnija, a ja sam po tom pitanju bez greške.“
(„Alo“)
Ivica Dačić,
premijer, u novogodišnjem intervjuu, na pitanje da li se priprema za 1. januar 2016. godine, kada će napuniti 50 godina i tim povodom održati koncert skromnog naziva „Ivica i prijatelji“, kaže:
„Pozvaću prijatelje čije pesme volim ili rado pevam, pre svega Harisa Džinovića, Halida Bešlića, Željka Joksimovića, Šabana Šaulića, pa sve do Ane Bekute i Cece. Ja sam s njima već pričao o tome, moramo to dobro da osmislimo iako ima dosta vremena do tada.“
Da li premijer već nešto komponuje za tu priliku:
„Tu me opstruira Željko Joksimović, on mi je obećao pesmu, ali ne i da je snimim, već za svoju dušu i drage prijatelje!“
(„Alo“)
N.N.,
„jedan od obaveštenih izvora blizak biznismenu Aci Buliću“, otkrio je šta se nedavno dogodilo na Sejšelskim ostrvima:
„Naime, dok je trčao na jednom od ostrva, na kome je dočekao Novu godinu sa decom i devojkom Cecom Šarić, Bulić je predaleko otišao u šumu, iz koje nije znao da izađe. Izgubio se, tako da dva dana nisu mogli da ga nađu!“
Šta je Bulić uradio:
„Iako slovi za hrabrog čoveka, ova situacija je i za njega bila veoma zastrašujuća. Morao je da prespava u divljini kako bi dočekao jutro i po danu pokušao da nađe put. I tek je drugog dana predveče uspeo da se vrati. Njegovi su pomislili da se desilo najgore. Zavladala je panika, ali sve se završilo kako valja.“
Dragan Aca Bulić,
„biznismen i bivši predsednik Zajednice prvoligaša, koji je već nekoliko meseci van Beograda na proputovanju svetom“, potvrdio je priču:
„Bilo je i strašno i uzbudljivo! U jednom trenutku sam pomislio da nikada neću izaći iz šume, ali sam znao da nekako moram da se snađem i uspeo sam! Pio sam vodu iz potoka, prošao sam sa nekoliko modrica i ogrebotina!“
(„Kurir“)
Lepa Brena,
pevačica, govori o sebi i svom modnom stilu:
„Nije bitno koliko čovek ima godina, već kako se oseća. O godinama više ne razmišljam od kada sam napunila 50, jer želim da uživam u životu i odrastanju svoje dece bez stega. Volim da nosim šortseve i mini suknje jer su oni moj pečat i neću da ih se odreknem. Uostalom, lepo mi stoje.“
Da li je uznemiravaju loše modne kritike:
„U moru sumornih vesti to mi dođe kao relaksacija. Nemam problem sa svojim vizuelnim identitetom jer ja više ne moram da pratim modu. Lepa Brena je brend, a brend diktira trend!“
(„Press“)
