Nikica Marković,
iz Prsluk benda, o sebi kaže:
„Imam neke svoje kineske zidove kojih se teško mogu odreći. To je duboko u meni, neka moja suština. Jesam komunikativan, volim da se družim s ljudima, nisam autističan, ali nikada nisam navalentan.“ („Zdravlje i lepota“)
Acko Nezirović,
folk pevač, priča za „Sabor“: „Verovali ili ne, gazda na svadbi u Parizu na kojoj sam nedavno pevao ima nadimak – Svinja! U početku mi je to bilo jako čudno i libio sam se da ga tako oslovim, međutim, kad sam se uverio da se čovek uopšte ne obazire ako mu se tako obratite, nije bilo druge nego da se uklopim u tu priču! Posle toga nije mi uopšte bilo čudno što gazdinog rođenog burazera zovu – Ovca!“
Era Ojdanić,
zvezda, komentariše odluku nekih trgovinskih preduzeća da u svojim objektima više ne puštaju narodnu muziku: „Tu je matematika prosta da prostija ne može biti. One koji su narodnjake isterali iz samoposluga – zveknuo je evropski virus u mozak! Hoće da prodaju šumadijsku junetinu, zlatiborsku jagnjetinu, čačanski sir i kajmak, a neće da slušaju narodnjake? Uz ono što slušaju, prikladnije bi bilo da prodaju meso ludih, holandskih krava! Da lepo budu u kompletu, muzika i asortiman! Pa da vidimo dokle će stići. Šta oni misle, da su tako velika gospoda ili da su im mušterije samo uglađena gospoda koja se stidi opanaka? Neka se zna – gde nema narodnjaka i njihove muzike nema ni života! Shvatiće oni to, kad propadnu!“ („Sabor“)
Lepa Lukić,
pevačica, objašnjava zašto ne bi bila dobar političar: „Strašno sam bolećiva i osetljiva. Malo, malo, pa se zaplačem. Zamislite kakva bih bila da sam na vlasti! Dovoljno bi bilo da neko napravi žalosnu facu, da me zamoli da ga ne diram i ja bih se rasplakala. Mogao bi da vršlja ko bi kako hteo! Samo da me pogleda sa suzama u očima – i gotovo! Ne bih ja mogla nikome ništa da zabranim niti da naredim… Kome treba takva vlast? Mene muke spopadnu i kada sam u nekom žiriju, pa treba da procenim ko kako peva. Kako nekom mučeniku da kažem da nema pojma i da ga obeshrabrim, a on me gleda kao Boga? Onda krenem da izmišljam nagrade. Kao, nagrada je flaša piva, buket cveća ili ko zna šta. Samo da svi budu zadovoljni! Šta da radim kada sam prema slabima slaba! Duša me boli, srce mi se cepa.“ („Sabor“)
Alen Selimović,
šef Kancelarije Vlade Srbije u Novom Sadu, o sebi i svojim odelima: „Kada uđem u odelo (uglavnom teget ili sivo, boje bez emocija), potpuno menjam način komunikacije s ljudima i onda ne umem da se smejem. Zameraju mi da sam previše čvrst i strog, a to sve, čini mi se, dodatno izlazi iz odela.“ („Zdravlje i lepota“)
Aleksandra Drecun,
šef kabineta republičkog ministra finansija, o političarima:
„Naravno da mi se udvaraju i političari, ništa manje nego drugi muškarci. Primetila sam da se zaista razlikuju od ostalih – znatno su komunikativniji, otvoreniji i, moram da kažem, vrlo uporni. To ne znači da su najbolji, naravno. Iako većina ljudi misli da kod njih postoji samo želja za vlašću, meni se čini da nije tako.“ („Zdravlje i lepota“)
Ivana Stamenković Sindi,
članica grupe Models, o tračevima: „Verovatno inspirativno delujemo na novinare, tako da neprestano pišu tračeve pominjući naša imena. Muka mi je od toga. Ne da su preterali, nego… Ne mogu više ni da se nerviram zbog toga. U samom početku sam se toliko nervirala, pa sam se uplašila da ću završiti u bolnici ‘Laza Lazarević’ ako tako nastavim. Nažalost, ne možemo da se borimo protiv toga jer pravni sistem ne funkcioniše kako bi trebalo. Jedino nam ostaje da se fizički obračunamo s novinarima koji su preterali.“
Sindi o najgorem traču koji je čula o sebi: „Ne želim sada da ga pominjem jer ću mu onda dati značaj. Mislim da je svima poznato koji je trač najodvratniji. To je poteklo od iskompleksirane i ružne novinarke koja verovatno želi da bude na našem mestu. Upravo tu novinarku sam videla u subotu kako skače po stolovima i peva ‘Ja sam najlepša’. Da nije žalosno, bilo bi smešno. Dakle, ona se ne bavi ozbiljno svojim poslom, nego samo želi da bude ono što su modelsice.“ („Tina“)
Boris Tadić,
potpredsednik Demokratske stranke, o iskustvu s medijima: „U skorije vreme mi se desio jedan primer izvitoperenja rečenica koje sam izgovorio. Naime, u jednom političkom intervjuu sam na pitanje da li znam da SPS želi u koaliciju s DS-om odgovorio da sam i ja kao mali možda želeo da budem s Kim Besindžer, ali nisam siguran da bi se njoj to dopalo i dodao sam da ono što je babi milo to joj se i snilo, misleći na izjavu SPS-a. Međutim, kada je izašao taj dnevni list, na naslovnoj strani je stajao naslov: ‘Maštao sam pre nekoliko godina da stupim u vezu s Kim Besindžer’. Takva rečenica izgleda kao da ju je izgovorio neki glupak, pa možete misliti kako sam se u tom trenutku osećao. Posebno me je pogodilo to što mi se takve reči, pa ni maštanja, ne mogu pripisati. Nisam maštao da budem s Kim Besindžer ili nekom drugom pripadnicom holivudskog džet-seta.“ („Tina“)
Svetlana Ceca Ražnatović,
zvezda, odgovara na pitanje da li bi htela da bude narodni poslanik: „Bože me sačuvaj! To mene uopšte ne interesuje. Brzo bi me ovi političari iznervirali, a onda… Za sve je potreban talenat i rad. Pa i za politiku. Biti dobar pevač ili fudbaler, to je dar od Boga. Pesma i fudbal se mogu svrstati u umetnost, premda ovde mnogi od politike pokušavaju da prave umetničko delo, ali naši ljudi dobro razlikuju ko je pravi umetnik a ko plagijator.“ („Svedok“)
NN,
radikal, na mitingu Srpske radikalne stranke u Somboru otkriva: „Prosto mi je lepo da gledam sve ove Srbe, ali prave Srbende, koje se ne stide porekla! E, ne možeš biti Nemac, ni Amerikanac, ako ti je Bog dao da se rodiš u Srbiji.“ („Svedok“)
Nebojša Krstić,
direktor marketinške egencije Nova, u rubrici „Šta da se radi“:
„Zamislite ovo: probudite se jednog jutra, a ono – Velimir Ilić postao predsednik Srbije.
Veselje svud.
Svi koji se prezivaju na -ić izašli na ulice.
Među njima i, na primer, ja.
Najzad moj čovek! Najzad neko ko će da primeti moje kvalitete, pardon, moj kvalitet. Jer ja sam, na primer, Krstić brajko!“(„NIN“)
Branislav Stanišić,
stariji brat Bojana Stanišića, petnaestogodišnjeg prvaka Jugoslavije u apsolutno superteškoj kategoriji u džudu, priča:
„Jednom je došao sav raščupan i modar. Šta je bilo, pitam ga. Potuk’o se, kaže. S kim, Boki, pitam ga, a on kao iz topa: Sa osmim dva!“ („Blic“)
Mira i Slobodan Pavlović,
iz Čikaga, nastavljaju izgradnju grada Slobomira, do kog su „doveli električnu energiju, doveli vodu za piće, izgradili zgradu Pavlović inetrnacional banke, a proletos postavili temelj tržnog centra „Knez Ivo od Semberije“, o svojim daljim planovima, kažu:
„Tržni centar će biti izgrađen po uzoru na najsavremenije objekte te vrste u Evropi i SAD. Sastojaće se od tri velika objekta i imaće površinu od 17.500 metara kvadratnih.
U Slobomiru će se graditi i najveća zgrada na Balkanu, Pavlovića kula s 36 spratova.“
U selu Popovi pored crkve koju su izgradili postavljaju temelj za zvonik koji će biti visok 36 metara. U neposrednoj blizini grade i svečanu salu koja će se koristiti za svadbe, krštenja, ispraćaje u vojsku:
„Neće više moje komšije morati da za svetkovine traže šatore, posuđe, kuvare i one koji će služiti goste. Kada izgradimo ovaj objekat, svi će moći da ga koriste.“ („Glas“)
Vlasta Velisavljević,
glumac, priča o najvećem blamu u životu:
„Kada sam otišao da čitam svoj dosije u policiji. To je strašno saznanje i razočaravajuće iskustvo. Nikome ne bih preporučio.“ („Glas“)
Zvonko Bogdan,
popularni pevač i odgajivač kasačkih konja, priča:
„U jednoj beogradskoj prodavnici ploča slučajno sam se zatekao i primetio stariju ženu sa sela kako se raspituje za moju ploču, gde smo na omotu bili ja i konj Kazanova. Kad je sve dobro razgledala, starica je rekla prodavačici: Dete, da l’ bih ja mogla kupiti ovu sliku, ali bez ploče. Sviđa mi se konj.“ („Večernje novosti“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka, o ženama:
„Mislim da glupe žene nisu svesne prednosti pametnih. Sve pametne žele da budu lepe.“
O zavođenju:
„Prave stvari se jednostavno dogode. Nikada se nisam svesno trudila da zavedem lepim grudima, ustima, zadnjicom, pameću, šminkom… Živela sam trenutak, situaciju, ljubav. Muškarci koji su bili sa mnom tvrde da imam erotiku.“ („Borba“)
