Predrag Marković,
predsednik Skupštine Srbije, kaže da će prilikom preuzimanja nadležnosti simboli državne zajednice biti zamenjeni republičkim, i:
„Zastava Srbije će biti podignutra visoko. Biće podignuta po sunčevoj svetlosti, danju! Biće podignuta uz svoju himnu, ali spuštanje zastave je takođe potvrda da ste jedan deo života imali i to se isto neće raditi kradom i noću, jer se mi svog života ne odričemo.“
(Beta)
Nevena Stamenković,
članica Modelsica i „vlasnica pozamašnih oblina“, na tvrdnje da je u ljubavnoj vezi sa bokserom Dejanom Ribaćem, kaže da joj je on samo drug:
„Čim me ljudi vide sa nekim muškarcem, oni pričaju da mi je to dečko. Pa tako i za Dejana. On mi je prijatelj. Nemam dečka. Imam udvarača, ali mi se nijedan ne dopada. Dok muškarac ne prođe moje testove, ne može ni da mi bude dečko.“
(„Blic“)
Minja Subota,
muzičar, u svojoj knjizi Kako smo zabavljali Tita, podseća:
„Godine 1961, Tito je otišao na turneju po afričkim zemljama koja je trajala sedamdeset dva dana! Toliko je bio siguran u svoju vlast da je verovao da se u tom periodu u zemlji ništa nepredviđeno ne može dogoditi. Da li danas ijedan svetski državnik odsustvuje iz zemlje duže od dva dana?“
(„Ilustrovana politika“)
Goga Sekulić,
pevačica, „oduvek svojeglava i beskompromisna“, o razlazu Srbije i Crne Gore kaže:
„Mene je strašno pogodio raspad Jugoslavije i ovo me nije mnogo pomerilo i iznenadilo. Nisam išla na glasanje u Crnu Goru.“
(„Ilustrovana politika“)
Ivana Dulić–Marković,
ministarka poljoprivrede i kandidatkinja za potpredsednika Vlade iz G17 plus, na pitanje da li očekuje podršku Miroljuba Labusa, kaže:
„Potpuno sam sigurna da će profesor uvek biti na strani vrednih i pametnih ljudi, pa tako i na mojoj strani.“
Na pitanje šta misli o izjavi Dragana Šutanovca da ona nije najbolji kandidat za potpredsednika:
„Pa i ja mislim da nisam najbolja za tu funkciju jer uvek ima boljih, ali i da imam veće srce i da sam borbenija i pametnija od Šutanovca.“
(„Danas“)
Jelena Jakovljević,
manekenka, koja živi u Dubaiju i već tri godine je u vezi sa arapskim biznismenom Saidom, na pitanje „kako je biti devojka poznatog muškarca“ kaže:
„Potreban mi je muškarac koga ću se truditi da dostignem, ko je uspešan i bolji od mene i zbog koga ću ići napred. Često idem i na događaje koji mi nisu uopšte interesantni samo zbog Saida. Recimo, 10. jula biću na polo turniru u Londonu, jer se moj dečko takmiči. I posle tri godine nisam uspela da provalim pravila igre. Zbog toga ja ponesem dobru knjigu i čitam.
Ovde kod nas većina muškaraca bira slabije devojke od sebe, a devojke koje nađu uspešne muškarce nazivaju sponzorušama. Kad čujem neku priču da sam sa Saidom zbog novca, ja se samo nasmejem.“
Za to da ljubav pobeđuje, Jelena iznosi dokaze:
„U početku se nisam dopadala Saidu, jer sam bila mršava i imala kratku kosu. Godinu dana sam ja letela oko njega i trudila se da mu život učinim lepšim. Kosa je u međuvremenu porasla, ja sam se ugojila, a mi smo ostali zajedno.“
(„Blic“)
Velimir Ilić,
ministar za kapitalne investicije, „izražava čuđenje zbog prozivki koje je na njegov račun uputio zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić“ i kaže:
„Nikolić se češe tamo gde ga ne svrbi.“
(B92)
Ivica Dačić,
predsednik Glavnog odbora SPS-a, o ustavu kaže:
„Ne smatramo da je postojeći ustav Sveto pismo, ali ne mislimo da je državni prioritet menjati ga.“
(„Politika“)
Zoran Šami,
predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, ocenio je da nema potrebe da bilo kome u Crnoj Gori čestita državnu samostalnost, niti da je potrebno da Srbija formalno prizna rezultate referenduma:
„Šta mi imamo da priznajemo? Referendum je održan, Lipka je pročitao rezultate, mi smo ih konstatovali i šta sada dalje treba da radimo? Kome mislite da bi trebalo da čestitam? Da budem ciničan, da li treba da čestitam Svetozaru Maroviću?“
Na navode da u zdanju Skupštine SCG radnici uklanjaju znamenja zajedničke države, kaže:
„To je potpuno netačna informacija. Znamenja državne zajednice ne mogu biti uklonjena dokle god postoji državna zajednica.“
(„Politika“)
Vojislav Koštunica,
srpski premijer, o priznanju rezultata crnogorskog referenduma:
„Srbija se bavi sobom, ima prioritet u ovom trenutku, koji je iznad svega toga, a to znači da postoji nešto što je za Srbiju u ovom trenutku daleko važnije od čestitki ili priznanja, bez kog, uzgred budi rečeno, jedna država može da postoji. Priznanje nije uslov da bi jedna država postojala.“
(B92)
Na pitanje da li se posle referenduma čuo telefonom sa nekim iz Podgorice, premijer kaže:
„Možda sam se i čuo sa nekim koga vi ne znate.“
Novinarka: „Recite nam sa kim, možda ga znamo.“
Premijer: „Sigurno ga ne znate. Krećemo se u različitim krugovima.“
(„Politika“)
Aleksandar Bošković,
portparol Fudbalskog saveza SCG, otkriva novu taktiku reprezentacije pred Svetsko prvenstvo:
„Mateja Kežman, kao istinski vernik i pravoslavac, pokrenuo je inicijativu da fudbaleri koji to, naravno, hoće, poste sredom i petkom i mole se pre obroka. Svi reprezentativci su pristali na Matejin predlog, čime su samo pokazali veliku slogu i sjajnu atmosferu u nacionalnom timu.
Reprezentativcima su podršku dali monasi manastira Đurđevi stupovi, a Mateja Kežman smatra da plavi mogu mnogo na Svetskom prvenstvu ako budu složni. Svi znamo da su Grci sličnim metodama zajedništva stigli do pehara i titule najbolje selekcije u Evropi. Kada je post, igrači imaju raznovrstan meni. Jedu morsku i rečnu ribu, od lososa, pastrmke do kečige. Tu su i krompir, testenine, razne posne čorbe i, naravno, voće.
Fudbaleri se pred svaki obrok pomole, jer skoro svi smatraju da im je Bog bio od velike pomoći da impresivnim rezultatom izbore prolaz na Mundijal!“
(„Kurir“)
Ranko Vukomanović,
„beogradski Džems Bond“, predsednik Udruženja privatnih detektiva, pre sedam godina rešio je da ostvari dečačke snove i osnuje privatnu detektivsku agenciju:
„Suočavanje s istinom nije lako, a u nekim slučajevima može biti i bolno, tako da su papirne maramice nekad neophodne. Zato detektiv mora da bude i dobar psiholog, da zna kako da priđe klijentu, iščačka iz njega ono bitno i na kraju mu na pravi način saopšti istinu. A iznenađenja ima. Zamislite situaciju u kojoj osoba saznaje ne samo da je partner vara, već da to radi s osobom istog pola. Ili kad zaljubljen muškarac s burmama u džepu čuje da njegova izabranica godinama radi kao poslovna pratnja. Priznaćete, nimalo simpatično.“
(„Magazin“)
Dragan Zečević,
iz Beogradskog sajma, organizatora Sajma erotike, negira da se na sajmu promovišu ili na crno prodaju bilo kakvi ilegalni porno-materijali, i naglašava da je ceo sajam zasnovan na principu dobrovoljnosti:
„Niko njih ne tera da to rade. Šta je to eksploatacija žena? Nisam ja nju naterao da se pojavi na stejdžu. Ona se time bavi legalno. Imaju svoje barove. Branka Blek Rouz ima već dva bara. Dakle, ne vidim šta je to eksploatacija s naše strane.“
Vesna Počuča,
striptizeta, dodaje:
„Ne slažem se da su žene eksploatisane iz razloga jer je to isto kao kada neko ide na opkladu i skida se. Dakle, devojke pokazuju svoje telo, plaćene su za to što rade, kao i hostese na Sajmu automobila, ili bilo koje druge hostese na bilo kom drugom sajmu.“
(B92)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
novinarka i tiražni pisac, redovnu kolimnu ove nedelje nazvala je „Smokvin list“ i prokomentarisala aktuelni događaj:
„Pred mnogo najavljivani Sajam erotike, u jednoj emisiji su se kao gošće pojavile obučene tri striptizete. Na pitanje kako su počele da se bave tim poslom, sve tri su rekle da je to bilo slučajno. Valjda im je pukla bretela na brushalteru na javnom mestu, šta li? Sve tri su rekle da ih njihove porodice podržavaju u tome, a jedna, koja ima i svoj seks šop, oduševljena je time što je pre nekoliko dana u njenu radnju došao tata, sa ćerkom, jer, kaže striptizeta, bolje je da ćerka nauči od tate sve što treba nego od nekog nepoznatog muškarca! Lament nad činjenicom da ni ove godine na Sajmu erotike neće biti, kao što je svuda u svetu uobičajeno, seksa uživo na sceni, začinjen je njihovim izričitim tvrdnjama da se striptiz i prostitucija ne mogu poistovetiti. A jednoj je majka rekla, ‘kad već to radiš, onda se trudi da budeš najbolja’.“
(„Blic“)
