»Srbija ne troši više od onoga što proizvodi i ne zadužujući se nepotrebno.«

Miša Vacić,

„lider nacionalnog ‘Pokreta 1389’“, posle susreta sa najpoznatijim gej aktivistom Predragom Azdejkovićem, koji je organizovao dnevni list „Alo“, otkriva zašto se nije rukovao sa sagovornikom:

„Ne volim da se rukujem s pederima, to je moj politički stav, ništa lično. Time iskazujem svoj protest prema njihovoj prekomernoj javnoj upotrebi, jer se koriste od strane zapadnih sila za postizanje različitih ciljeva. Da su okolnosti drugačije… Ovako, ovo je moj revolt i nemam nameru da se s njima rukujem! To nije samo gest već i prijateljski pozdrav. Mi nismo ko Dačić i Tadić koji se stalno grle i ljube pred kamerama. Sam pristanak na razgovor je dovoljan signal. Mi smo se našli profesionalno da razmenimo stavove koji su dijametralno suprotni i to je sve.“

I još:

„Pokazali smo da je suština u zajedničkom dijalogu i da treba da se čuju obe strane, a ne kao što se kod nas primenjuje princip političke represije. Dok jedna strana ne sasluša drugu, pa bilo da je reč o Srebrenici, Kosovu, pederima, neće biti normalnog društva. Ali zato treba imati veličinu kakvu mnogi u aktuelnom političkom establišmentu nemaju.“

(„Alo“)

Zoran Kesić,

„autor emisije ‘Fajront republika’“, o osobinama idealne žene:

„Pre svega fizičke: mora da ima lepo lice, oči, sočne i pune usne, blistav i očaravajući osmeh, lepu kosu, zatim poveće i lepo oblikovane grudi, malo stomačića nije na odmet, kukove i zadnjicu koja se malo zatalasa kada je udarite i koju krase gipkost i čvrstina, kao i dugačke i lepo oblikovane noge. Osim toga, idealna žena je dama na ulici, domaćica u kuhinji i kurva u krevetu. Interesuju je umetnost, filozofija i sport, vesela je i duhovita, puna samopouzdanja, ali ne i uobražena. Emotivna je i topla, avanturističkog duha i sklona izazovima, voli putovanja, životinje i malu decu.“

Veruje li više samo lepim ženama:

„Ne verujem ni jednima ni drugima, ali makar slušao laži, radije ću ih slušati od lepe nego od ružne žene.“

O silikonima:

„Silikoni privlače poglede muškaraca i uvek je zanimljivo videti ženu sa velikim silikonskim grudima. Muškarci, doduše, obično za takve žene misle da su lakog morala, što je najčešće i istina.“

(„Stil“)

Dr Savo Bojović,

seksolog, upozorava da Miloradu Ulemeku,

nekadašnjem komandantu JSO-a, pravosnažno osuđenom na 40 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića, preti psihoseksualna kriza, a to stanje može da se manifestuje i raznim drugim poremećajima:

„Ukoliko neko od osuđenika ima dužu seksualnu pauzu, mogu da mu se osuše žlezde koje stvaraju seme, kao kad nestane mleka u dojci kod žena. To je privremeni poremećaj, koji vremenom može da se izleči ženskom tehnikom i upornošću. Takve osobe su u početku napete i nervozne, ali se posle nekog vremena naviknu na to stanje. Nekom treba nekoliko meseci za prilagođavanje, a nekima i duže.“

(„Alo“)

Radmilo Armenulić,

čuveni teniser, o popularizaciji tenisa posle rata, prvo među političarima, a kasnije i među narodom, priča kako je jednom po njega u klub došao šofer i „odvezao ga na Dedinje“:

„Samo mi je rekao da ću tamo igrati s nekim. Bilo mi je jasno o čemu se radi kada sam video rezidenciju, uređen teniski teren gde sede i čekaju me general Korać, Koča Popović i Tito. Tada je bio moderan malinovac, malinov sok sa sodom, to sam dobio da pijem. Bio sam zbunjen i uzbuđen. Tito i Koča su bili u dugačkim belim pantalonama, a general Korać i ja u šortsevima. Tito mi je rekao: ‘Znam kako igraš, al’ sam ja njima za svaki slučaj kazao da treba da izgube.’ Igrao je onako salonski, zamahne pa šta pogodi. On i ja smo igrali protiv generala Koraća i Koče Popovića i naravno pobedili. Bio je veoma duhovit, šalio se na račun naših protivnika.“

(„Puls“)

Miša Aleksić,

basista Riblje čorbe, živi u kući na Karaburmi sa porodicom i priča:

„Pošto imamo i voćke, višnju, kajsiju i ribizlu, zadužen sam za prikupljanje plodova. Ne želim da rizikujem penjući se na merdevine, pa ih najčešće tresem i skupljam, a ponekad odsečem neku staru granu pa je na zemlji oberem. Čak se, kad dođe sezona ovih voćki, nosim mišlju da odem na pijacu i kupim nekoliko kilograma kajsija ili višanja, ali su me prijatelji i komšije ubedili da ih ipak oberem, jer je to domaće, neprskano, sigurno ukusnije nego ono s pijace.“

O tašti:

„Tašta strašno voli da ulaže u kuću i da sve bude sređeno tip-top, a slična je i Jasmina. Ja, ipak, nisam u tom fazonu, volim da je pre svega udobno i uredno, a vrhunac mog uživanja u domu je veliki LCD televizor, fotelja, pun frižider i flaša vina. A da li je fotelja u jednom ili drugom stilu, i kako je opremljena soba, to su već finese. Ipak, žao nam je što još nismo napravili biblioteku od poda do plafona, kako bi nam brojne knjige bile nadohvat ruke.“

O ženi:

„Dopada mi se što je Jasmina veoma pedantna i voli da sve bude uvek sređeno, čisto, usisano i oprano, mada priznajem da nisam bio takav kad smo se venčali. Do tada sam vodio momački, samački život, često sam odlazio na turneje sa Čorbom koje su trajale i po nekoliko meseci, pa sam bio prilično aljkav i imao običaj da stvari razbacujem po sobi. Ali, s vremenom sam se promenio, sad mi smeta kad nije sve na svom mestu.“

(„Gloria“)

Milić Vukašinović,

„doktor za rokenrol“, ovih dana lektoriše dugo najavljivanu autobiografiju „Seksualno nemoralan tip“, koju je napisao pre šest meseci, a svetlost dana ugledaće najverovatnije na jesen. Budući da je njegov život, kako kaže, pravi razvrat i blud, skoro 80 odsto knjige biće u tom maniru:

„Na samolektorisanje sam se odlučio jer sam bolji lektor, iako imam samo osnovnu školu, od svih ovdašnjih koji su završili književnost. Sa 14 godina čitao sam Tomasa Mana, i dobro sam to memorisao. Kroz istinski ljubavni odnos i biografsku postavku, lansiraću novi pravac u literaturi: erotsko-filozofski-porno triler. U mom životu je bio prisutan i kriminal, tako da će na koricama knjige pisati da je zabranjena za mlađe od 16 godina.“

Da li će ga radoznalci videti u narednoj „Farmi“:

„Dao sam im svoju ponudu i rado ću se odazvati ako me pozovu. Mada, bilo bi mi mnogo teško da vršim nuždu u poljskom ve-ceu, a u bure za kupanje gde piške narodne pevačice ja ne ulazim! Poneo bih desetak frotirskih rukavica za brisanje. Preživeo sam rat u Sarajevu četiri godine, pa mogu valjda i ‘Farmu’.“

(„Večernje novosti“)