Biljana Obradović,
jedna od prvih zvezda TV Pinka, ima zdrav odnos prema životu i svojim silikonskim implantima u grudima, pa kaže:
„Ako će muškarac da bude sa mnom samo zbog mojih sisa, izvadiću ih i pokloniti mu, pa onda ne mora da bude sa mnom.“
(„Glamur“)
Aleksandra Radović,
pevačica, kaže:
„Uvek je lakše prihvatiti lakše note. Melodije tra, la, la se lako upamte. Za teže pesme treba vremena. O njima ne možeš da sudiš na osnovu jednog slušanja. Potrebno je da se uši naviknu na nešto dobro. Zvući suludo, ali tako je!“
(„Glamur“)
Tomislav Nikolić,
šef radikala u republičkom parlamentu, samoinicijativni gest predsednika Skupštine da sednicu otvori minutom ćutanja, ocenjuje kao „bezobrazluk“ koji je trebalo da pokaže kako radikali neće da odaju poštu:
„A kada je bio minut ćutanja, ko je rekao da će biti minut ćutanja. Što se nije dogovorio sa šefovima poslaničkih grupa: otvoriću sednicu minutom ćutanja. To je bezobrazluk od Predraga Markovića, tako nešto da se uradi pa da prebaci na nas kako mi ne saučestvujemo u bolu. Saučestvujemo i te kako, sve smo rekli u subotu šta osećamo prema zločinima i prema bolu.
Ja ne znam uopšte ni kome je odata počast, verovatno svim žrtvama, pa što mene ne bi bilo tu, pa u svemu smo tome učestvovali.“
(B92)
Rade Šerbedžija,
glumac, govori o seksu:
„To je osetljiva tema. Iz mog iskustva: najbolji je kad je vezan s ljubavlju. Seks nije samo taj čin. Seks je napetost između dvoje ljudi. Dobar seks može da se desi posle jednog pogleda, kad se želje razbukte. Seks je način na koji neki ljudi zapravo kreiraju svet oko sebe. Seks je i sport, dakle zdravlje. Ali, seks je i krivac za mnoge stvari, pre svega ratove. Frustrirani ljudi, nesigurni u seksu, na čudan način počinju da mrze život kao pojavu i svet oko sebe. Tako ostvaruju svoje ambicije, ispoljavaju moć svoje ličnosti građene na nemoći u seksu. To znamo iz literature, ali i iz nama bliske istorije. Ima mnogo primera, pa i onaj fantastični grafit: ‘Slobo, jebeš li ti išta osim nas?’“
(„Plejboj“)
N.N.,
„stanovnica naselja Dr Ivan Ribar“, protestuje sa svojim komšijama zbog odluka Skupštine grada da kontejnere za stanovanje, namenjene Romima koji žive u kartonskom naselju ispod mosta Gazela, postave u bloku 45 i kaže:
„Hoće da nam dosele 400 kontejnera do 15. i to smo čuli od milicije. Nisam nacionalista, 35 godina sam radila s njima, ali ovo nisu izbeglice s Kosova, to su čergari. Smatramo da nije u redu da gospođa Radmila Hrustanović, ako je već odbijeno Zemun Polje, Batajnica, sada njih dovodi u ovo naselje. Ogorčeni smo i, ako treba, sedećemo ovde i dan i noć da branimo svoja prava.“
(„B92“)
Marko Nastić,
„najpoznatiji srpski DJ“, objašnjava „uz koju muziku se najbolje diže“:
„Najbolji seks je uz elektronsku muziku. Volim dram en bejs jer mi šeta kukove, a sviđaju mi se i velike sise! Plešem dok imam seks.“
Kako je bilo u krevetu sa crnkinjom:
„Sa dve crnkinje! Tad sam bio mlad i lud.“
(„Plejboj“)
Biljana Kovačević–Vučo,
predsednica YUKOM-a, odgovara na pitanje ko je najlepši Srbin svih vremena:
„Najlepši Srbin svih vremena je Aleksandar Tijanić zato što mu lice oslikava duh. Takođe, njegov duh, izgled i ponašanje su u potpunom skladu tako da se u ovom slučaju može govoriti o srpskom estetskom idealu.“
(„Glas javnosti“)
Milorad Pavić,
„najaktuelniji srpski pisac“, priča o Jasmini Mihajlović, piscu i njegovoj supruzi:
„Ja sam oduvek želeo da saznam svaki detalj iz njenog pređašnjeg života. Želeo sam nekako da nadoknadim to što se ranije nismo sreli, ali to naravno, nije bilo moguće postići. Čak ni uz pomoć njenih dnevnika (jako svedenih, gotovo su preteče njenih današnjih prepiski s prijateljicama putem SMS poruka). Dnevnike je oduvek vodila i to je jedno veliko blago, na koje se ponekad vraćamo i čitamo ih sa uživanjem i smehom. Naročito su dobri delovi kada ona na kraju godine svede račune sa svim što smo u protekloj godini radili. Uvek nas zapanji količina stvari koje smo morali da obavimo. Ona kaže za mene da sam vorkoholik, ali ni za nju to nije daleko od istine.“
(„Sofija“)
Snežana Mišković Viktorija,
pevačica i majka, govori o strahovima svoje kćerke Tare:
„Interesantno, plaši se jedino spota No Doubt, u kojem je policija. Znate, ja nju ne mogu da zaplašim ni babarogama, ni injekcijama, kao što su mene moji roditelji plašili. Jedino hoće da me posluša kada kažem da će doći po nju oni iz spota… To su današnja deca…“
(„Sofija“)
Radmila Živković,
„čuvena gospođa ministarka“, obratila se novinarima kao članica Socijaldemokratske partije, gde je „došla da pomogne prijateljima i istomišljenicima u želji da ljudima ove zemlje omoguće da mogu da žive od svog rada“:
„Ja verujem u bajke. Ja sam princeza koja se udala za siromaha. Ovo je mala partija za sada. Kada smo čitali bajke i kada su nas učili na bajkama, učili su nas da budemo pošteni, da verujemo da će pravda pobeđivati u životu. I to je moje načelo, to su u stvari prvi neki počeci socijalno-demokratskog razmišljanja – kroz bajke.“
(B92)
„Iako sam došla do vrha u svojoj profesiji, jedva živim od svoga rada. Zato sam rešila da, kada već imam oštar jezik, uz pomoć ljudi iz ove partije uradim nešto. Nikada ranije nisam bila član partije i nemam ambicija da budem gospođa ministarka i u životu. Ja sam doživotna gospođa ministarka.“
(„Blic“)
Branimir Počuča,
spiker TV Pink, „otvoreno govori o neuspelom braku“ i svojim odlukama za budućnost:
„Znam samo da se nikada više neću ženiti. Nikada. Neću se ženiti i slušati ona trabunjanja matičara. Treba ići otvorenih očiju i ne treba se zaklinjati nad nekim rečima koje su fraze i ne znače ništa. Ja jesam hedonista, volim da uživam u svemu, ali znam šta je dobro za mene, a šta nije. Meni ne prija da uđem u brak i opet trpim te gluposti. Neću. Ne zanima me ni da li ću zbog toga imati problema, da li će uvesti porez na neoženjene. Ma neka me zarežu koliko hoće, platiću ali neću u brak. To me ne zanima.“
(„Sofija“)
Severina,
hrvatska pevačica i regionalna zvezda, korisnica je Diners Club International kartice, za čitaoce specijalizovanog magazina korisnika ove kartice priča o svom iskustvu:
„Sigurno je da novac, u stvari kartica koju čovjek ima, daje sigurnost i stabilnost. Ja se sjećam kada sam prvi put odnijela da mi presjeku moju karticu. Bilo je to prije trinaest godina, ja sam mislila da je sve to džabe. Kupovala sam kao sumanuta i kada su računi stigli, bila sam na turneji. Dolazili su računi sa kamatama, pri čemu sam ja govorila da to sigurno nije za mene. Zatim sam otišla u Diners Club International i rekla da mi presjeku karticu. Ja ne mislim da prestanem da živim sutra, ja sam svjesna da sve može nestati, svjesna sam uvjek one prekrasne rečenice ‘Sve svoje sobom nosi’.“
(„DC Magazin“)
Milo Đukanović,
crnogorski premijer, na novinarsku konstataciju da „nije baš karakteristično za premijera jedne zemlje da sedi po noćnim klubovima i da je Koštunicu ili Tadića nemoguće videti u četiri ujutru u kafani“, nasmejao se i rekao:
„Volim sve ono što mi pomaže da se relaksiram nakon ovih dugotrajnih i zamornih poslova. I muziku volim i kada god sam u prilici, opustim se uz nju. Ja sam relativno mlad, u stvari veoma mlad počeo da obavljam te najodgovornije državne poslove. Jedno je kada ste predsednik vlade sa 50 godina, a drugo kada to postanete sa 28, kao ja. Potrudio sam se da obavljajući taj posao ne izgubim vezu sa svojom generacijom i svim onim što su izazovi za moje vršnjake. Nastavio sam da se bavim sportom, da posećujem pozorište, da redovno pratim muziku, da izlazim na sva mesta na koja izlazi moja generacija.“
Koju muziku najradije sluša?
„U kafani najradije slušam pesme Harisa Džinovića i, naravno, Tome Zdravkovića, Cece i Merime Njegomir.“
(„Blic“)
