»Siguran sam da bi Milošević donosio slične odluke kao i ja. Štaviše, ubeđen sam da bi Milošević brže formirao Vladu Srbije nego što smo mi to uradili.«

Mirjana Milosavljević,

studentkinja prava, na takmičenju u besedništvu bavila se ženskom emancipacijom i dobila je prvu nagradu žirija, gromoglasan aplauz, ali i priliku da kaže kakve bi žene trebale da budu:

„Zaista ne znam zašto se vređamo kada nam neko kaže da smo slabiji pol? Ako želim pored sebe nekoga da me zaštiti, zar je to loše? Poslovica glasi: ‘Muškarac je glava u kući, a žena vrat koji pokreće glavu.’ I to je zaista tako. Mi vučemo konce kao neki vladari iz senke, mi smo lepši i nežniji pol. Muškarci vole da budu poglavari i zvanično priznati kao takvi. Tako bi trebalo i da bude. Smatram da bi svaka žena uz sebe trebalo da ima uspešnijeg muškarca, koji će u tom odnosu dominirati u pozitivnom smislu…“

O ženama i vožnji:

„Žene nisu dobri vozači, ali to je prirodno. Mi smo kroz istoriju sedele oko vatre i čuvale decu, to je bila naša uloga, dok su muškarci jurili okolo, išli u lov i logično je da imaju bolje razvijene motoričke sposobnosti, a to je suština vožnje. Žene jesu pažljivije, ali ne gledaju dovoljno na situaciju u saobraćaju. Uostalom, zašto svi ljudi moraju da voze, nije volan za svakoga. Položila sam za automobil i kamion, sebe smatram solidnim vozačem. Ali, kada zaslužim, primam žestoke kritike od tate i brata.“

(„Večernje novosti“)

Aleksandar Vučić,

zamenik predsednika Srpske napredne stranke, ne želi premijersku funkciju kada njegova stranka dođe do vlasti, jer je svestan svojih mogućnosti, a ono što želi ostaće tajna:

„Kad bih vam rekao, ne biste verovali. Želeo bih da se bavim jednim pitanjem koje je sa mnogo manje moći i snage u politici od onoga što bi svako drugi pomislio, a tiče se našeg naroda u regionu. I naravno, voleo bih da se bavim Beogradom.“

(„Press“)

Vuk Drašković,

lider Srpskog pokreta obnove, na proslavi svoje stranke, kaže:

„Od 2000. godine, sloboda je zapevala glasom koji je bio ružniji od onog glasa kojim smo pozivali slobodu od 1990. do 2000. godine. Nećemo moći da pobegnemo od zaključka da je točak tranzicije pregazio ljude koji se bore za jednu novu i demokratsku Srbiju… Ovih 20 godina stranke liči mi na EKG, uzbrdo, nizbrdo, pravo, krivo, gore, dole.“

(BETA)

Dejan Nestorović,

striper, „koji je šokirao javnost snimcima s vladikom zvorničko-tuzlanskim Kačavendom u njegovom raskošnom dvoru u Bijeljini“, sada ekskluzivno otkriva:

„Moj najveći kapital je moje znanje, za koje je vladika obezbedio 50.000 evra. Ja nisam običan striper, već multimedijalni talenat. Fakultet u Rimu za koji sam dobio stipendiju je fakultet za medije, muziku i film. Novac je obezbeđen od donatora i prijatelja vladike. Cela suma biće uložena za moj život i studije u Rimu.“

Šta mu je vladika rekao kada mu je dao novac:

„Rekao mi je: ‘Dejane, ja nisam Rokfeler, a to što sam ti obezbedio novac za tvoj projekat je od srca’. Odgovorio sam mu da je uspešniji i srećniji čovek od Rokfelera.“

Šta je ključ svega:

„On je organizator kakvog većina ljudi nikada nije upoznala. Mislim da je menadžer broj jedan i da spada u grupu top deset menadžera u regionu po sposobnosti organizacije. On je neviđeni graditelj, da bi mu i Milutin Mrkonjić mogao pozavideti. Podigao je najviše crkava i manastira u celoj SPC. Kod njega uvek mora da ima svega. Kada smo jednom bili na nekom ručku u manastiru, on je pitao da li imaju određeno vino. A pošto nisu imali, vladika im je rekao: ‘Dabogda ga nikada nemali, ajde, snađite se’. Disciplina i rad su ključ da biste imali sve.“

Šta vladika skriva od očiju javnosti, ali ne i od Dejana:

„Oduševio sam se kada mi je u posebnoj odaji pokazao mini-teretanu, koja je isključivo tu iz rekreativnih i medicinskih razloga, jer vladika tu jača svoje motoričke sposobnosti i vitalnost organizma, pri čemu mu je moje mišljenje jako važno, pošto sam završio DIF.“

(„Press“)

Vasilije Kačavenda,

vladika zvorničko-tuzlanski, kaže da crkva ne uzima pare od sumnjivih tipova, velikih donatora:

„Ne družimo se s takvim ljudima niti od sumnjivih ljudi primamo ikakve pare. Strogo se proverava poreklo novca koji ulazi u našu eparhiju. Kod nas narod zida crkve i bogomolje. Ja sam tu samo da blagosiljam i kažem da ili ne. Ima momenata kada ne dozvoljavam da se gradi crkva jer u blizini već postoji druga. Dakle, crkve se grade na inicijativu vernika i od doprinosa koje vernici daju.“

(„Kurir“)

Uroš Jovičić,

mladi glumac, priča o dobroj atmosferi na snimanju filma Montevideo, Bog te video u kome igra Đokicu Vujadinovića, jednog od fudbalera naše reprezentacije koja je 1930. godine u Urugvaju osvojila treće mesto:

„Već u sedam ujutru bili smo pod kompletnom šminkom i u kostimima: odeći iz 30-ih godina prošlog veka. Snimanje je trebalo da počne tek oko 14 sati, pa nam je reditelj Dragan Bjelogrlić dao džeparac i rekao nam da odemo u Delta siti da se zabavimo. Možete li da zamislite kako su ljudi reagovali dok smo nas sedmorica, kao ispali iz vremeplova, igrali pikado i bilijar!“

(„Blic“)

Era Ojdanić,

pevač, posle zajedničkog učešća u „Velikom bratu“ sa koleginicom Lepom Lukić, ne štedi reči. O njenim godinama kaže:

„Ne znam tačno, ali sigurno ima preko 70. Pa ja imam 63, a bio sam klinac kad je ona bila zvezda. Fala bogu pa ona svoje godine nosi fantastično, živa je, kreće se i svuda je ima. Nego, još je gora kad su brakovi tema. Mene često ume da ismeva što šetam mlade ribe, a ona je uvek šetala piletinu.“

O njenoj galantnosti:

„Ona samo gleda da uzme što veću kintu. To joj je oduvek bilo najvažnije. Kad ti Lepa Lukić plati piće, znaj da mora da te zaboli stomak ili ćeš da završiš u Urgentnom centru. Ona je po tom pitanju žena zvana Kir Janja.“

O smislu za humor:

„Četrdeset pet godina glumila je nevinašce. Lepa je izuzetno duhovita, ali samo na tuđ račun. A ako neko dirne u njenu privatnost, to mu je isto kao da se golim rukama uhvatio za napon od 220 volti. Znači, momentalno ubistvo!“

(„Svet“)