Biljana Obradović,
voditeljka na TV Pink i manekenka, „osoba koju tračevi nisu zaobišli, jer se u ovoj zemlji uspeh ne prašta“, opet u prilici da govori o svojim „novim“ grudima:
„…Jedne su od retkih koje su napravljene u srazmeri sa mojom građom i nije im najjasnije da li su silikonske ili prave. Zato mi kolege novinari u tekstovima zameraju da ih uopšte nemam, da sam ih zaboravila kod kuće, ostavila na klaviru i sl. Pošto sam na izboru za najgrudi na Budvanskom festivalu proglašena za prvu pratilju, molim da im se obraćate s poštovanjem!“
(„Srpski nacional“)
Tijana Mandić,
psiholog, govori o iluziji „da ženama koje imaju velike grudi sve u životu ide lako“:
„Oni koji tvrde da vole samo velike grude i imaju takvu ženu pored sebe, najčešće je varaju sa nekom koja ih nema. U mačo supkulturama muškarci se hvale da sve mogu da kontrolišu. Mi dosta negujemo taj primitivni mačo fazon, ali za to nisu krivi samo pripadnici muškog pola. Treba preispitati i njihove majke. Muškarci su veoma opterećeni ženskim grudima upravo iz edipalnih razloga. Lakše im je da im žena ili neko drugi zadovolji očekivanja, odnosno popravi sliku o sopstvenom biću.“
(„Evropa“)
Prof. dr Miodrag Colić,
plastični hirurg, otkriva zašto muškarci vole ženske grudi:
„Ko ih ne bi voleo!“
(„Evropa“)
Dušan Bajatović,
potpredsednik SPS-a, govori o ljudima koji se tetoviraju:
„Nemam ništa protiv da se ljudi tetoviraju. Kada svoje tetovaže neko javno pokazuje, onda pokazuje svoje frustracije, a ne snagu.“
(„Srpski nacional“)
Mirjana Bobić–Mojsilović,
novinarka, književnica i autorka TV emisije „Ovo te još nisam pitala“, koja je emitovana na B92, govori o svom eventualnom prelasku na državnu televiziju:
„…Nije bilo dobro da sam na B92. Mislim da je moja emisija, i ja zajedno sa njom, bila u pogrešnom kontekstu. Suštinski mi se nismo dobro razumeli i ja tamo ne pripadam.“
(„Srpski nacional“)
Sanda Rašković–Ivić,
potpredsednica DSS-a, „prva žena koja se našla u samom vrhu muške partije“, kompetentno govori:
„Za te ljude koji insistiraju na našoj genocidnosti ne mogu da kažem da su ludi jer, kao psihijatar, dobro znam kako izgleda nenormalan čovek, čovek koji je lud na svoj račun. Ti ljudi na naš račun stavljaju ceo ceh.“
O omiljenoj robnoj marki:
„Nosim domaće. Garderobu kupujem u Beogradu. Ne kažem da mi se ne sviđaju strane marke, jer svaka žena koja ima ukusa poželi da nosi svetske marke.“
(„Sofija“)
Tamara Budisavljević–Gole,
glavna urednica magazina „Sofija“, u uvodniku, piše ovoga puta o ishrani kao fiziološkoj potrebi:
„…Čini mi se da je navedena podela univerzalna i da se svaka od nas prepoznaje u jednom od tri opisana tipa – kuvarici, modernoj gladnici, ili isposnici. Sad se vi pitate zbog čega je to važno, a ja vam kažem: važno je zbog one poslovice, ljubav na usta ulazi, koju sam dopunila sa i na usta izlazi, jer ta radnja, koju najčešće obavljamo nesvesno, najbolje ukazuje na nepomirljive razlike među partnerima…“
(„Sofija“)
Branislav Kovačević,
lider Lige za Šumadiju, o razlozima ove vlade za nedonošenje ustava:
„Dok se sve ne raskrči neće biti ustava. Koštunica je kao nevesta, ništa ne zna pre prve bračne noći.“
(„Srpski nacional“)
Jovan Jovanović,
„akademik tradicionalne medicine“, poznatiji kao Jova travar, govori o nevelikom strahu od magije:
„Naš narod je dosta u strahu od magije. Mnogi pričaju da su pod njenim dejstvom, jer gde god odu vračara im kaže. ‘Tebi je nabačeno!’
Ne kažem da toga nema, ali ne toliko koliko se daje lažnih informacija. Ispade da je 100.000 ljudi u Srbiji omađijano, a tvrdim da je samo oko kod deset odsto pacijenata bolest bila posledica negativnog energetskog delovanja.“
(„Iscelitelj“)
Mina Lazarević,
glumica, o erotičnosti kaže:
„Erotičnost je nešto što zrači iz osobe, koja ne mora da bude lepa. Važnije mi je da je privlačna mentalno, metafizički.“
(„Evropa“)
Vesna Dedić–Milojević,
autorka TV emisije „Balkanskom ulicom“, o uticaju svoje emisije na druge autore kaže:
„’Balkanska ulica’ čini spoj mog zanatskog umeća i emocija. Ne smeta mi što drugi pokreću slične emisije, nemam strah od konkurencije, a moja emocija je samo moja.“
(„Evropa“)
Goga Sekulić,
popularna folk-pevačica, koju je hrvatska policija uhapsila na graničnom prelazu Tovarnik u ukradenom audiju kvatro kada je pokušala da pređe u Srbiju. Nakon 24 sata provedena u stanici puštena je i o tom događaju priča:
„Uhapsili su me i odveli u policijsku stanicu. Bili su izuzetno prijatni. Skuvali su mi kafu, nudili mi da jedem… Od Tovarnika do Koprivnice (odakle je ukraden audi, prim. ur.) putuje se četiri sata, pa su mi ljubazni policajci rekli da samo kucnem o staklo kada poželim da stanemo negde da popijemo piće. Stvarno su bili izuzetno ljubazni. Čak mi ni lisice, iako je to obavezno, nisu stavili. Pevali smo zajedno moje pesme „Seksi biznismen“ i „Ljubavnica“. Pitali su me za ime čoveka koji mi je prodao auto, pokazivali slike ne bih li ga prepoznala… Ali, ja sam tvrdila da znam samo njegov nadimak. Rekla sam im: Vi to sa njim rešavajte na svoj način, a ja ću na svoj način gledati da vratim novac!“
Pevačicu poznatu po tome što voli noćni život i brze automobile „ljubomorne koleginice zovu i Goga Šanerka“:
„Da želim da se bavim kriminalom, bila bih u vrhu mafije, a ne bih krala po buticima. Ili prevozila ukradena vozila! To je smešno!“
(„Blic“)
Nataša Kojić,
mlada pevačica, odskora je vozač i razmišlja o adekvatnom vozilu za sebe:
„Sada mi je važno da imam nešto što se kotrlja i da vozilo bude sigurno. Mislim da mladi greše što žele automobil ekstra klase i kvaliteta. Važno je da su zdravi i veseli, mladost je sama po sebi lepa, ima vremena za dobar automobil. Ja bih volela da imam neko uočljivo vozilo, kao na primer neki crveni kamiončić, ili borna kola, da me svi vide na putu. Ipak sam bez iskustva i imam malu tremu. Gužve su sve češće, vozači nervozni…“
(„Politika“)
Svetozar Marović,
predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora:
Da li volite kačamak?
„Ne znam, nemam to iskustvo!“
Skačete u more ili ulazite korak po korak?
„Korak po korak.“
Kada ste polednji put izbacili đubre?
„Ne sjećam se. Iako bi tu bilo posla.“
Koliko ste boravili na internetu u poslednja tri dana?
„Vrlo malo. Iako je na stolu sve ono važno o čemu bi trebalo da budem informisan s interneta.“
(„Prestup“)
Džej Ramadanovski,
„napoznatiji Rom na estradi“, priča o svojoj veri u svetu Petku i incidentu tokom šibicarskog rada:
„Dugo nisu provalili da ih ‘vozim’, kao majmune, ali kada su shvatili koliko su magarci, zahtevali su da im vratim novac. Naravno, to sam odbio, pa su krenuli da me udaraju sa svih strana. Nekako sam se izmigoljio i krenuo da im bežim, a džepovi puni keša bili su mi podstrek da se što pre izgubim u gužvi. Dok sam tražio spas od naloženih Turaka, molio sam se svetoj Petki da mi pomogne. Izvukao sam se i od tada ikonu čuvam kraj sebe.“
(„Iscelitelj“)
Lav Geršman,
„magistar bele magije“, daje recept protiv stresa:
„Primenite ritual koji se u magiji naziva poklon cveća i jako je lep. Idite na pijacu ili u cvećaru (nikako u onu kraj groblja), i kupite bilo koji cvet, lalu, ružu, belu radu… Hodajte ulicom i posmatrajte prolaznike. Kada spazite nekoga ko je vidno nesrećan, možda u još većim problemima nego što ste vi, priđite i dajte mu cvet uz pozdrav ‘Budite srećni!’. Produžite dalje i ne okrećite se.
(„Iscelitelj“)
Selim Ljuljanović,
„teolog, psiholog i profesor parapsihologije“, otkriva kako se odbraniti od urokljivih očiju:
„Jako je dobro nositi na sebi predmete koji privlače pažnju i samim tim mogu da privuku baš taj prvi fatalni, pogled, u sebe upiju i na taj način unište njegovu moć. Za to su pogodni sjajni nakit, i detalji kao – upadljive minđuše, šarene kape kod dece, originalna šminka, razne maske, talismani… Dobro je imati na odeći neki detalj crvene boje, maramu ili kravatu na primer.“
(„Iscelitelj“)
Tijana Dapčević,
„zvezda sa naše estrade“, govori o svojim mističnim iskustvima:
„Otvorim oči, a san još uvek tu. Ležim u krevetu, a gledam nestvarnu sliku pred svojim očima, koja se odvija kao na filmskom platnu. Evo, sinoć sam sanjala kako nisam zaključala automobil… Probudila sam se, a ispred sebe vidim sliku kako zaključavam vrata. Opušteno, na parkingu prolaze ljudi…. Sve lepo vidim. Međutim, problem je kada sanjam strašne snove. Onda horor, bez ikakvog smisla. Kada se probudim, po pravilu iskače neka nelogična scena, iz koje često ne mogu da se izvučem. E, tu nastaje sreća u trenutku kada shvatim da sanjam. Odmah pomislim da sam flipnula, ali sve je u redu.“
(„Iscelitelj“)
