Vladan Batić,
predsednički kandidat DHSS-a:
„Zvezdaš sam od rođenja. Mislim da sam na neki način bio preteča Delija.“
(„Ekskluziv“)
„Kurir“
u članku „Tajna srpske princeze“ uz pomoć „sagovornika koji je insistirao na anonimnosti“, a „blizak je prvoj princezi predsedničkom kandidatu u Srbiji“, kneginji Jelisaveti Karađorđević, otkriva „kako je Kenedijevo srce puklo pre atentata u Dalasu“:
„U vreme kubanske krize. Dok su sovjetski brodovi plovili prema Zalivu svinja, Kenedi je često napuštao sednice Ratnog saveta, koji je bio u neprekidnom zasedanju, samo da bi proveo koji trenutak uz srpsku princezu. Nije isključeno da je upravo njegova posvećenost te ’62. naterala Merlin Monro da okonča život prevelikom dozom tableta za spavanje.
Posle je stvar u svoje ruke preuzela CIA, koja je na sve načine pokušavala i na kraju uspela da rasturi idilu Kenedija i Jelisavete.“
Isti izvor otkriva kako je kneginja pomogla da se reši jedna globalna kriza:
„Ono o čemu se skoro ništa ne zna jeste uloga Jelisaveteu rusko-američkoj krizi šezdesetih godina prošlog veka. U to vreme rat sa SSSR je visio u vazduhu i pravim čudom je izbegnut. Mnogi su skloni teoriji da je upravo ljubav prema srpskoj princezi, koja je i direktni potomak ruske kraljevske loze Romanov, bila odlučujući faktor koji je pomogao da se izbegme Treći svetski rat.“
Inspektor Blaža,
o kampanji predsedničkih kandidata:
„Odavno sam rekao da penzionerima treba prići na pravi način jer su oni najvernije glasačko telo. Svakom penzioneru treba dati po jednog goluba da se stara o njemu, dok ne dođe vreme ‘golubokolja’ (to vam je kao svinjokolj, samo su u pitanju golubovi), kad svako svog pojede. Onda će svi biti srećni. Pritom, uz goluba naravno, i malo donacija, čisto za hranu, dok svaki golub na postane kapitalac, pošto tek onda može da se pojede. Ja, kad postanem predsednik, prvo ću to da uradim. Oni samo mlate praznu slamu, obilaze jadne penzionere, obećavaju i slično, a niko ništa ne daje. Pa ne može tako, ljudi moji, prema najstabilnijem glasačkom telu.“
(„Star“)
Jelena Bačić–Alimpić,
voditeljka, na pitanje šta bi radila kada bi bila predsednik, kaže:
„Jao, majko moja, zatekli ste me. Poradila bih na školstvu, jer se ne zna ko pije a ko plaća, ni po kom sistemu deca uče. Donela bih zakon o javnom informisanju, gde bih donela posebnu klauzulu da se zaštite novinari i da se obezbedi sloboda štampe, da ne ginu novinari kao što je slučaj sa Slavkom Ćuruvijom i Duškom Jovanovićem. Platila bih Minimaksu transplantaciju jetre pošto je Hrvatska televizija to učinila za Arsena Dedića. Učinila bih sve da bude veći standard da uđemo u Evropsku uniju da ne vadimo vize za Mađarsku i druge zemlje koje su nam u komšiluku. I vaskrsla bih Tita.“
(„Balkan“)
„Ekspres“
je sumirao sitne bisere i gafove političara:
„…Primera radi, aktuelni ministar spoljnih poslova kao iz topa izjavi u Kninu kako otvara prvi konzulat SCG u Hrvatskoj. Reče čovek i ostade na mestu, verovatno neobavešten da naša zemlja već ima konzulate u Rijeci i Vukovaru… Tako je krajem prošle godine predsednički kandidat Dragoljub Mićunović upitao Tarzana (inače radnika Gradske čistoće) da li je gledao kako mu imenjak pliva po šumi (?!), dok je recimo, sadašnji kandidat vladajuće garniture obećao da će vratiti Miodragu Kostiću tri evra kojima je ovaj kupio dve šećerane i to u dve rate… Nema dileme, političari su majstori da lupe tu i tamo. To je dokazao i popečitelj unutrašnjih dela rekavši da je obijanje kioska ‘dečački nestašluk’ a da su kršni momci sa amblemom JSO-a na majicama, tu monduru odabrali zbog pijeteta nesalomivosti (umesto epiteta) te ratne jedinice… Ipak, svojevrsni prvak u metaforama je bivši ministar pravde Vladan Batić zapamćen po izjavi da je prethodna vlada u odnosu na sadašnju kao Himalaji u odnosu na Avalu ili nešto poput Francuske akademije nauka. Predizborni miting kandidata vladajuće koalicije Dragana Maršićanina u Novom Sadu obeležilo je nekoliko gafova… Tako je Vuksanović pozdravio građane ‘Srpske Sparte’ iako se Novi Sad obično metaforično naziva ‘Srpska Atina’, Orlić je posebno pozdravio dame, dok je Velja Ilić o sadašnjoj vladi rekao da u njoj nema uticaja ‘čuma, kuma i krmeta’.“
(„Ekspres“)
Jovan Marić,
psihijatar, objašnjava kako naterati partnera da vas sasluša kada imate nešto važno da mu kažete:
„Jednostavno naglasim da mi je vrlo važno da me sasluša. Ako ona upadljivo odbija da sluša, ako na primer telefonira, trebalo bi slobodno povisiti ton i motorikom dramatizovati situaciju, ali na socijalno prihvatljiv način. Kada neko ne sluša, to se oseti emocionalnom inteligencijom koja je kod žena izraženija nego kod muškaraca. Sreća je što je moja sadašnja partnerka psihijatar, pa mi se takve stvari retko dešavaju.“
(„Blic news“)
Biljana Obradović,
voditeljka emisije „Siti“, objašnjava kako je odolela šarmu glumca Džordža Klunija:
„Holivudske zvezde su, pre svega, veliki profesionalci, odmereni i mahom lepo vaspitani. Konkretno, Džordž Kluni je bio iznenađen činjenicom da dolazim iz Srbije, jer nije očekivao lepu, stilizovanu devojku s omraženog Balkana. Oduševio se našim razgovorom i istakao je da mu je vreme pričajući sa mnom proletelo. I pored komplimenata koje dobijam, nikada ne prelazim granicu, jer sam izuzetno srećna u svojoj dugogodišnjoj vezi.“
(„Blic news“)
Miroljub Labus,
predsednik G17 plus, odbacuje spekulacije da će birači njegove stranke glasati za Demokratsku stranku:
„Pa, naše dete iz G17 plus je lepilo Maršićaninove plakate u Novom Sadu, a sada ima deset kopči na glavi. Zar to nije dokaz koga podržavamo.“
(„Blic“)
Sanja Dačić,
supruga predsedničkog kandidata Ivice Dačića, na pitanje da li joj imponuje što joj je suprug diplomirao sa prosečnom ocenom deset i što je dobitnik više nagrada za najbolja studentska ostvarenja, kaže:
„Naravno da mi imponuje. Ivica je zbog mnogo čega vredan mog divljenja. I ne samo mog. Za sve godine provedene zajedno nisam prestala da mu se divim, uvek iznova. Recimo, imao je samo četiri godine kada je u novinama objavljena njegova fotografija ispod koje je pisalo ‘mali enciklopedista’. Već u tom uzrastu znao je sve državnike sveta, grčku mitologiju, podučavao je svoje vršnjake u svemu što je i sam znao. I u tome je uspevao. Bio je izuzetno maženo i voljeno dete. Učen je o dobrom, a svi znamo šta je dobro, lepom, znamo da i to nije baš relativan pojam, dobio je u najranijem detinjstvu. Zato s ponosom mogu da kažem da je moj Ivica najnežniji otac. On se tresao dok su Luki izrastali prvi zubići, jedva preživljava i njegovu temperaturu ili bilo koji njegov bol.“
(„Sofia“)
Miroslav Lazanski,
novinar, na pitanje kada su mu se smejali, odgovara:
„1959. godine kada je Tito sa Jovankom u Karlovcima otvarao spomenik NBO-vcima. Ja sam imao buket cveća i majka mi je rekla da ga dam ‘onom čiki’. Ja sam prišao, pružio buket i rekao: ‘Na Tito’! On je to cveće dao Jovanki i pomilovao me. Smejali su mi se i na krštenju, u crkvi Aleksandra Nevskog. Imao sam godinu dana, tada sam popu prosuo vino i povukao ga za bradu. Pop je rekao: ‘Ovo će biti đavo’.“
(„Sofia“)
Snežana Dakić,
novinar, govoreći o filmskom festivalu u Kanu, kaže:
„Uspela sam da prisustvujem najinteresantnijim žurkama, na kojima je, nama običnim smrtnicima, pristup uglavnom zabranjen. Ili je bar, na njih vrlo teško ući, osim ako si na listi ili imaš pozivnicu (do koje nije ništa manje teško doći). Ali, ne bih se ja zvala Snežana Dakić, kad se ne bih dobro povezala! Tako sam se na Kill Bill partiju našla kao specijalna gošća, a ne kao novinarka, iza rešetaka pored crvenog tepiha. Toliko dugo već putujem po inostranstvu da sam uspela dobro da se povežem sa mnogim važnim ljudima i pojavim se, na primer, na rođendanskoj žurci Naomi Kembel.“
(„Sofia“)
U tekstu pod naslovom „Sneki Dakić poljubila vrata“, piše:
„Dok su joj štiklice tonule u pesak, Snežana Dakić je uzaludno pokušavala da se prošvercuje na rođendansku večeru a kasnije i na žurku supermodela Naomi Kembel u luksuznom lokalu na plaži Sen Tropea. Obezbeđenje je bilo neumoljivo, pa se vedeta televizije BK tri sata smrzavala na plaži ispred lokala, gde je Naomi priredila večeru za četrdesetak zvanica. Mnogo snalažljivija bila je Ivana Baltić, koja je uspela da se umuva među goste…“
(„Skandal“)
Nebojša Pavlović,
iz Lomnice, vlasnik ergele, o postupanju prema konjima:
„Jednom prijatelju sam dao konja da ga malo ‘proba’, a on odjahao čak na Jastrebac. Ljudi zamišljaju da je ovo pravi vestern film, a nije tako. Kada ga je vratio, konj je bio iscrpljen, dva dana se mučio i crk’o na kraju.“
(„Glas javnosti“)
Svetlana Ceca Ražnatović,
pevačica, na konstataciju novinara da na njenom novom albumu postoje čudni stihovi u kojima, na primer, poredi sebe sa psom Lajkom, objašnjava:
„Lajka je sama, kao i ja. Ne verujem da će to ljudi pogrešno shvatiti.“
Marina Tucaković,
tekstopisac, takođe je pozvana da objasni termine „kliker nadanja“, „lastiš hrabrosti“ i „Lajka u svemiru“:
„Često dopuštam sebi i pesničku slobodu. Lajka simbolizuje usamljenu ženu odvojenu od svih, kliker nadanja, kao najmanji predmet simbolizuje koliko je malo nade ostalo, dok lastiš hrabrosti, kome treba mnogo da se nategne da bi pukao, pokazuje samo veličinu hrabrosti čoveka. Ovi tekstovi su vrlo iskreni i obojeni posebnom emocijom.“
(„Skandal“)
Rajko Petrov Nogo,
pesnik, tvrdi da u Srbiji nije moguće živeti od književnog rada:
„Pisanje vam dođe kao nekakav hobi. Što se mene tiče, mogao sam da zaradim za cigarete. Dok sam pušio. To me je smirivalo, bacao sam kolutove dima, gledao kroz njih i ništa nisam mislio. Prava nirvana. Kakav je problem živeti od književnog rada u državi za koju ne znamo kolika je, kako se zove, a ni naziv jezika nije baš ustaljen. Ako produžim da mislim o ovome, propušiću.“
(„Večernje novosti“)
