Kemal Monteno,
pevač, priča:
„Nisam čovjek koji se okreće kako vjetar puše. To što sam volio i koga sam volio, volim i dalje. Tako i protiv Tita mogu govoriti šta hoće, mene sigurno neće promijeniti. Već sam jednom rekao da mi ovo što neki rade izgleda otprilike tako kao da sa zida skineš sliku oca koji je umro i umjesto njegove staviš sliku očuha kada ti se majka preuda.“
(„Blic“)
Oliver Dulić,
predsednik Skupštine Srbije, po profesiji je lekar, ortoped, i od toga ne odustaje:
„Struka mi je i dalje jako važna. I dalje povremeno operišem. Zadržao sam neke pacijente i u Beogradu i Subotici. Imam u proseku dve operacije mesečno.“
(„Press“)
Dušan Bajtović,
poslanik SPS-a, na pitanje ko mu je omiljena glumica, odgovara:
„Ne mogu da izvojim nijednu domaću, ni stranu glumicu. Sviđa mi se domaća produkcija u poslednjih dvadesetak godina. Omiljeni žanr mi je načuna fantastika.“
S kim iz Skupštine najviše voli da proćaska:
„Lidija Vukićević iz Srpske radikalne stranke. Ona je šarmatna i uvek zrači pozitivnom energijom. Prijatno mi je u njenom društvu. Gledao sam je u više domaćih filmova i serijala.“
(„Pravda“)
N.N.,
heroinski zavisnik, priča o jednoj svojoj noći:
„Uvek mi se činilo da je muzika nekako mekša, u stvari jasnija kad se ‘uradim’. Jedne noći i betonski stup je postao preda mnom mekši. Žurim da mi ne pobegne autobus, i lepo vidim taj stup, ali on se odjednom pretvori u lelujanje nekog dima. Ali, onda me silovito drmne po glavi. Nisam ništa osećao, samo sam primetio da me u autobusu čudno gledaju i video da mi sa lica curi krv u koju se ulepila kosa. Ne znam kada sam zaspao, ali me je vozač probudio i izbacio posle nekog četvrtog kruga, na kraju smene. Te noći bio sam na sedam leksilijuma, deset trodona, jednom gramu heroina, paketu trave i jednom bensedinu od deset miligrama.“
(„Pravda“)
Monika Seleš,
teniserka, kaže da se nikada neće udati, jer:
„Tenis mi je uzeo veliki deo života. Dok sam profesionalno igrala, nisam stigla da uživam u malim i velikim radostima. Rana ustajanja, škola, treninzi, duga putovanja, turniri, hoteli i tako godinama, sve do ozbiljne povrede stopala 2003. kada sam praktično prestala da igram na velikim turnirima.
Pored svega konačno imam više vremena za prijatelje i mogućnost da mog omiljenog Džimija Hendriksa slušam na miru, kad god hoću i koliko god želim.“
(„Gloria“)
Danijela Dimitrovska,
manekenka, svetski top-model i omiljeno lice Vere Vang:
„Verovatno ću ostati u Njujorku, u svetu mode, možda kao skaut, još je rano govoriti o tome. Ali, sve sam sigurnija da sa našim ljudima neću ulaziti u poslovne aranžmane, jer mi se ne sviđa kako neki razmišljaju u ovoj profesiji. Još manje mi se dopada što se u Srbiji uspeh i dalje najteže oprašta.“
(„Gloria“)
Nikola Đuričko,
glumac, koji „nije talentovan za kuvanje“, priča:
„Kad moja sestra Milica, učenica ugostiteljske škole, počne da mi priča kako se bujoni i supe, kojima se prelivaju različita jela, prave po četrdeset osam sati, onda shvatim kako je to prava umetnost i da nijedno jelo napravljeno kod kuće ne može da bude ukusno kao u kafani. Kulinarstvo je ozbiljna nauka. Shvatio sam da je bolje da kuvanje prepustim profesionalcima, ljudima koji su se za to školovali. Kad sam pre nešto više od dve i po godine dobio ćerku Nađu, otkrio sam koliko znanja i veštine zahteva podizanje deteta. Došao sam u situaciju da dete vodim u kafanu ili da stalno naručujem klopu.“
O konzimiranju hrane:
„Neka jela izazivaju zavisnost kod čoveka. Recimo, neke vrste sarmi koje sam probao na slavama bile su razlog da te svetkovine posećujem i onda kad sam se udaljio od domaćina. Provaljivao sam meni slične, koji su takođe dolazili samo zbog sarmi. Ipak, najviše problema sam imao sa barenim kolenicama. Da mi je neko rekao da ću se daviti u njima, rekao bih mu da nema šanse. Toliko sam postao zavistan od njih, da su bile prva misao kad se probudim. Stalno sam izmišljao razloge zašto treba da idem u kafanu. Očas posla sam se navukao na kolenice. Ali je proces skidanja bio dug i težak.“
(„Gloria“)
Zvonimir Đukić,
frontmen gurpe Van Gog, posle „uručenja velikog priznanja MTV nagrade“ priča kako je počeo da svira gitaru: „Ne znam da li je to zbog horoskopa ili ne, ali uvek sam bio pravi emotivac, povučen, tih, miran, koji svoje ideje i zamisli može samo upornošću da pretvori u delo. U mom životu se sve dogodilo kad su nad osobinama Raka preovladale karakteristike mog podznaka Ovna.“ („Gloria“)
Marija Mara Stojadinović,
pevačica, priča o incidentu sa automehaničarem:
„Ja sam mu platila i u tom trenutku mi je zazvonio telefon. Pomerila sam se u stranu i dok sam pričala, videla sam da je majstor otišao negde. Kad sam završila razgovor sela sam u auto, upalila motor i sasvim slučajno pogledala u retrovizor. Umalo mi srce nije stalo kad sam videla neke noge koje vire ispod mojih kola. Kad se majstor ponovo zavukao pod moja kola, nemam pojma. Sreća, pa nisam krenula.“
(„Skandal“)
Dragana Katić,
voditeljka, prepričava jednu situaciju iz života:
„Na naplatnoj rampi nisam uzela karticu, jer nisam ni registrovala aparat gde stoji. Međutim, kad sam stigla do Bubanj Potoka, tamo su mi zatražili karticu. Rekla sam da je nemam jer nisam videla da postoji aparat na uključenju. Na to mi je čovek koji tamo radi odgovorio: ‘Zar treba da osvetlimo aparat kao u Las Vegas da bi ga ti primetila?’ Zatim je pozvao policiju koja mi je napisala prijavu. I tu me čeka najmanje 5000 dinara kazne.“
(„Skandal“)
Ena Popov,
TV voditeljka, koja je prema pisanju tabloida u vezi sa fubalerom Nikolon Lazetićem, upoznala je njegovu bivšu suprugu Sani Armani, i kaže:
„Upoznale smo se i ostavila je lep utisak na mene. I ona kao i ja ima problem sa kamerama i mnogo je lepša u prirodi. Udelila sam joj brdo komplimenata.“
(„Skandal“)
Emir Kusturica,
„kinematografski kolos“ i gradonačelnik Mećavnika, priča:
„Kažu da je Endi Vorhol pred kraj svoje karijere mogao da se iznajmi za tada velikih 5000 dolara. Ja sam u biti plemenit što sam napravio grad gde čitave ekskurzije mogu da dođu da me vide i sa mnom se slikaju.“
Kako je je „dobio planinu“:
„Prvo, ta planina je plaćena. Zabuna je nastala kad je srpska vlada formirala Park prirode kao svoju firmu i onda je krenula priča da je meni Vlada dala planinu. Ja sam samo direktor tog preduzeća, a ovo sam kupio, imam tapiju, može se proveriti u katastru u Užicu. Stvarno ne znam šta više da kažem u svoju odbranu. Srpski narod ima pozitivnu osobinu da lako stvara mitove.“
(„Fame“)
Vladimir Božović,
advokat i bivši generalni inspektor MUP-a, čest je posetilac VIP događanja u Bepogradu:
„Malo se razmišlja o tome, o dostupnosti ljudi koji su na nekim položajima ili imaju nekakvu funkciju. Po prirodi sam komunikativan i otvoren, i nemam šta da krijem. Zar nije neuporedivo lakše novinaru ili nekom drugom ko bi razgovarao sa mnom, da mi priđe na nekom prijemu ili koktelu nego da zakazuje razgovor poreko sekretarice, pa da svoja pitanja šalje faksom ili mejlom? Ono što mi više smeta od čestog pojavljivanja na raznim ivetima je autističnost ličnosti na visokim funkcijama. Ljudi se zatvore u svoje kancelarije sa tapaciranim vratima i odatle ne izlaze mesecima.“
Margit Savović,
bivša ministarka, otkriva zašto je često pozivaju:
„Dok imaš neku moć, dok si neko i nešto, zovu te svuda, i gde treba i gde ne treba, samo da bi se slikali s tobom ili tražili da im učiniš neku uslugu. Ipak, ponosna sam jer već više od sedam godina nisam ni blizu politici, a i dalje sam im mnogo zanimljiva. Možda zvuči pretenciozno, ali mislilm da sam ostavila neki pozitivan trag i da sam zato i danas draga mnogim ljudima, čak i mladima koji se ne sećaju mog političkog angažmana.“
Ko je najčešča publika, na otvaranjima, premijerama, revijama:
„To su uglavnom ljudi koji su nekad bili poznati, pa još ne mogu da prežale što više nisu u žiži. Idu svuda, a neki od njih stvarno žive u krajnjoj bedi, pa su im promocije, premijere i kokteli prilika da pojedu i popiju nešto pristojno.“
Saša Plećević,
dr Feelgood, o svom čestom pojavljivanju u javnosti:
„Tačno je da sam se u početku svesno pojavljivao svuda gde sam uspeo da stignem, ali razlozi su bili isključivo poslovne prirode. Danas, kada pažljivo biram gde ću otići, u novinama se stalno pojavljuju moje fotografije, pa opet ispada kako me svuda ima.“
O drugima:
„Najgori su oni koji pričaju kako ne vole da se njihove fotografije pojave u novinama. Oni su čisti foliranti. Međutim, ja se trudim da ih ne primećujem. Dođem, odradim svoj deo posla i odem. Zabavljam se u društvu svojih prijatelja, sve ostalo je biznis.“
(„Fame“)
