Mladen Mijatović,
novinar TV Pinka, poznat po crnoj hronici, kaže:
„Čuo sam za tu kletvu ‘dabogda Mladen sutra o tebi pravio reportažu na TV-u’. Crni humor, ali ta kletva je dokaz da svoj posao radim kako valja.“
(„Blic vikend“)
Nemanja Vidić,
fudbaler koji je nedavno postao član čuvenog Mančester junajteda, na pitanje da li uči engleski, otkriva planove:
„Još ne. Gledam televiziju, iz filmova učim kako da se sporazumevam. Pomišljam i da učim nešto ozbiljnije.“
(„Kurir“)
Aleksandar Tijanić,
direktor državne televizije, „bio je više nego raspoložen da za ‘Kurir’ prokomentariše kraj ‘Kulturnog nokauta’ i navodni odlazak jedne od svojih zvezda“:
„Maja mi je već predložila novu emisiju koju bi radila na RTS-u, što će se verovatno i realizovati, tako da su šanse da pređe na Pink ravne mogućnosti da cunami pogodi Kragujevac! Inače, moram da kažem da je ‘Nokaut’ prestao sa emitovanjem protiv moje volje s obzirom na to da sam bio jako zadovoljan rejtingom emisije i Majinim radom, ali, govoriti njoj i španskom zidu – isto je!“
(„Kurir“)
Goca Tržan,
pevačica, viđena je u društvu sa predsednikom Stranke srpskog jedinstva Pelevićem.“Videlo se da o ljubavnoj aferi nema govora, zaključili smo da ovaj pevačko-politički par sprema duet. Što da ne? Pogotovo što predsedniku SSJ-a pevanje nije strano. Pre nekoliko godina objavio je i svoj, zasad prvi CD.“
„Pelević i ja smo prijatelji. On lepo peva, ali nema govora o duetu. Ne treba se sprdati s tim, on je ozbiljan čovek.“
(„Blic“)
Rade Grujičić
sa planine Jabuka iznad Prijepolja, „iako je već duboko zašao u 105. godinu, još je na nogama, čita knjige i novine bez naočara, pomalo pati od prostate i zna recepte za čajeve posle kojih mlade sigurno rađaju mušku decu“:
„Žena da uzme džezvu vode za veću čašu čaja, da stavi na šporet da voda provri, da uzme četvrti deo čaja, stavi u tu vodu, džezvu izmakne na kraj šporeta, da stane dvae’s minuta. Onda čaj da procede i popiju i ona i muž, ali samo ujutru prije jela. Ovako raditi ukupno četiri jutra. Ta četiri dana i četiri noći žena ne smije imati muža, a petog dana obavezno da ima muža, a posle kao i obično. Žena ne smije promijeniti muža, sem ovoga čije je ime kod mene zapisano. U slučaju da ne uspije, onda mora učinjeti još jednom sve kako je ovde zapisano.“
(„Kurir“)
Ivana Baltić,
voditeljka na TV Pinku, „nikada nije mrljavila za stolom“. Najveća joj je misterija „kako istovremeno da bude savesna domaćica koja svakodnevno stiže da skuva ručak i uspešna zaposlena žena“, a priča o najčudnijem gastronomskom iskustvu:
„Nisam imala pojma da Škoti imaju bilo kakvo nacionalno jelo i oduševila sam se shvativši da imaju fantastičnu kuhinju. Probala sam njihov čuveni specijalitet heges, odnosno nekakvu pikantnu kobasicu neobičnog oblika posluženu uz pravi performans. Domaćini u kiltovima su pola sata obilazili oko tog mesa i sekli ga, a usput su nešto besedili na starom škotskom jeziku koji je potpuno nerazumljiv. Kasnije sam shvatila da su nam govorili kako je to tradicionalni specijalitet i objašnjavali kako se on služio.“
Ivana obožava morsku hranu, mada:
„Kada sam se jednom prilikom našla na pijaci okružena hobotnicama, sipama, i rakovima koji su puzali po tezgama i mrdali pipcima na sve strane, došlo mi je da vrištim. Imam fobiju od insekata, a neke morske životinje me podsećaju na njih.“
(„Glorija“)
Predrag Vučinić,
čitalac iz Australije, obratio se srpskoj javnost:
„Srpski junak Dragan Vasiljković, Kapetan Dragan, uhapšen je u Australiji i NIKO se, ni iz Srbije, a ni od Srba iz Australije ne javlja. Srpska vlada, a posebno njen ministar Drašković, jedino gledaju kako da srpskom krvlju namire haškog vampira, crkvi je samo važno da skupi što više ‘priloga’, drugovi SCG diplomate isključivo broje koliko će još da ostanu na debelim diplomatskim primanjima u hladovinama ambasada i konzulata.
Dok je Dragan krvario u rovovima i branio srpstvo, oni koji u Australiji predstavljaju SCG su bančili po beogradskim ili podgoričkim birtijama. Heroj je ostao bez ikakve podrške i pomoći. Dragan je uvek bio i blizak SPC-u u Australiji, ali niko ni iz crkve da išta progovori. To što ambasador i vladika ne govore engleski, a njihovi sekretari i saradnici nabadaju po koju reč, nikako nije opravdanje da ih nema da se pojave i daju izjave. Ali biće oni tu prvi kada se organizuju svečanosti uz ‘dobro snabdeven bar i vruće pečenje sa ražnja’.“
(„Glas javnosti“)
Vjera Mujović,
glumica, za najveću misteriju u svom životu smatra to što:
„Devet dana zaredom nisam mogla da uđem u voz za Sankt Peterburg, iako sam svakoga jutra kretala na željezničku stanicu. Zaglavljivala sam se u liftu, kasnila zbog gužve u moskovskom saobraćaju, voz je nepredviđeno odlazio ranije, i tako: maler za malerom.“
(„Glorija“)
Sekula Pjevčević,
„menadžer i farmer iz Priboja, akter afere kofer„, priča:
„Firma Veleauto imala je deonice u firmi Srpska ćurka, prvi srpski brend gde je ravnopravni partner jedna firma iz Engleske. To je bila moja ideja i sada se srpska ćurka nalazi u svim srpskim restoranima…“
(„Evropa“)
Dejan Milićević,
kontroverzni fotograf, govori o sebi i poslu koji radi:
„Trudim se da budem drugačiji. Nisam fotograf koji ima bradu, prsluk, kosu vezanu u rep i jurim po gradu da slikam. Sve je kontradiktorno. Ja sam pravim od sebe nekoga, ja sam medijska zvezda, a radim ipak iza kamera. To je stvarno nespojivo…“
O svojoj klijentkinji Jeleni Karleuši, kaže:
„Čitava agonija sa Jelenom je počela od snimanja spota, kada sam pokušao da oživim mit Merilin Monro. Hteo sam da povučem paralelu: ono što je nekada bila Merilin Monro za Ameriku, žena koja je mnogo znala, išla napred, razlikovala se od drugih pa samim tim bila i razapeta od strane režima, sada je Jelena za našu zemlju. Na najnovijim fotografijama ona je barokna dama koja pada u neku vrstu transa, pri tom zariva krst u stomak i na ogledalu se pojavljuje lik jednog manekena koga sam inače slikao u Kanadi, kao Isusov. Jedna umetnička koncepcija, priča i performans koji je trebalo da se pokaže na tim fotografijama. Ali dobro, zato što idem previše napred, baš kao i Jelena, slažem se da će jednog dana sve to da se negde prepozna, dozna i pozna.“
O Milićevićima:
„Familija Milićević ima genetske predispozicije za uspeh. Nevena Milićević je top model, dejan Milićević je ekstra DJ, još jedan Dejan Milićević je slikar i vajar, jedan od glavnih ljudi na Pinku takođe je Milićević, moj otac bio je istaknuti muzičar, svirao je sve udaračke instrumente, deda svirao violinu, brat se profesionalno bavi muzikom. Imamo šou-biz poreklo.“
(„Glamur“)
Olja Crnogorac,
atraktivana TV voditeljka, o sopstvenom pojavljivanju na stranicama žute štampe, kaže:
„Svi bismo voleli da se pojavljujemo u kulturnim novinama, ali nije baš tako. U početku mi je imponovalo, moram priznati, ali sada više i ne čitam novine. Pogledam samo kakva je slika, a šta piše uopšte me ne zanima, ne želim da se opterećujem glupostima koje drugi izmišljaju. Ma sve je to deo karijere, šou-biznis.“
(„Glamur“)
Sonja Kolarčić,
glumica, „čiji su divlja priroda, nemiran duh i želja za uzbuđenjem bili dovoljan razlog da pobegne iz rodnog Lazarevca“, priča o putovanjima:
„Manja rastojanja prelazim stopom: od kuće do faksa ili centra, Niša, Lazarevca, Crne Gore. U autobus ne ulazim. Kada su mi platili kartu da dođem u Niš na dodelu nagrade, vratila sam je uzela novac i pribegla proverenoj taktici. Vozila sam se sanitetskim kolima, kombijem, brzim motorima, a jednom sam odvažno sela u blindirani džip. Kad sam zakoračila unutra videla sam automatsku pušku, ali nisam imala kud. Naravno, tip za volanom je imao i pištolj za pojasom. Ipak, preživela sam.“
(„Glorija „)
