Dušan Savić,
fudbalska legenda,odgovara na pitanja novinara Vujadina Vujovića:
V. Vujović: „Odakle vam ljubav za ‘oldtajmerima’ – starim sportskim automobilima, kada znam da ste ‘živa vatra’?“
D. Savić: „To je ljubav prema uspomenama iz detinjstva kada smo imali lepu državu i svi bili srećni.“
V. Vujović: „Svaka boja krije u sebi dušu, koja usrećuje odbija, ili podstiče?“
D. Savić: „Boje su kadre da prenesu svoja osećanja, što ih bude zvuci – i radost i razdraganost, i tugu, i san, i druga duševna uzbuđenja. Boja svojom psihičkom i fizičkom snagom ne samo nosi da nego i stvori sadržinu slike.“ („Ekspres“)
Marko Vidojković,
u interesantnom tekstu „Kako pravilno popušiti“, upućuje desetogodišnjake od kojih je, prema podacima Ministarstva prosvete, svaki treći pripalio svoju prvu cigaretu, kako da to pravilno urade:
„… Po paljenju cigarete, u pluća uvući znatnu količinu dima. Ako dim uvučete u usta i odmah ga izduvate, ona ste pička koja pućka. Uvlačenje dima ponavljati dok cigareta ne izgori.
Posle prve cigarete u životu će vam svanuti. Glas će vam ako imate deset godina biti kao deda Peđin, pa čak i ako ste devojčica. Ova pojava će svakako privući horde desetogodišnjaka suprotnog pola. Zubi će vam poprimiti boju dukata, a sadržaj koji ćete ujutru iskašljavati poprimiće tamniju boju Juventusovog dresa. Uz malo truda, kašalj će se uskoro pojavljivati i tokom dana, a ako je sreće, jutarnja pljuvačka će na kraju poprimiti boju albanske zastave, (ili dresa FK ‘Vardar’, ako vam je draže). A onda, hepiend. Bićete hit u školi jer će vam zbog hemoterapije otpasti kosa, a povraćaćete bar trideset puta u toku jednog školskog časa. Jedno vreme ćete dobijati velike količine morfijuma u venu, a kada prestane dejstvo morfijuma, bol koji ste osetili kada ste na letovanju pre dve godine uganuli nogu, izgledaće kao nežno peckanje u odnosu na bol koji osećate kada pokušate da dišete…“ („Ekspres“)
Dragan Trivan,
direktor detektivske agencije „Protekta“ kaže da Beograđani „najčešće angažuju agencije zbog preljube, narkomanije i sekti“:
„Ono što mi jedini radimo jeste pružanje pomoći roditeljima pri takozvanom skidanju narkomana sa droge. Detektivi sa narkomanima provedu po 24 sata, sedam dana u nedelji. To je sigurno najteži deo posla. Jer, treba izdržati sa njima časove kada upadaju u krize, a roditelji najčešće nisu spremni da te mučne trenutke preuzmu na sebe.
Iza većine sekti stoje strane obaveštajne službe. Čitavi timovi stručnjaka, psihijatara, psihologa, pripremaju programe kodiranja ljudskog uma i nastupaju na razne načine. Ne uvek kao verske zajednice već krijući se iza udruženja građana, humanitarnih organizacija kao i preduzeća za pružanje usluga. U poslednjih desetak godina sekte iz dana u dan sve agresivnije regrutuju članstvo, a svaki sedmi stanovnik Srbije imao je kontakte sa nekim iz sekti ili je bar čitao njihovu literaturu.“ („Ekspres“)
Dragan Milovanović,
ministar za rad i zapošljavanje, „srpski Leh Valensa“, govori o sindikatima i kriminalu:
„U svetu postoji povezanost sindikata sa kriminalom, ali kod nas nije tako. Možda u nekoj budućnosti kada sindikati ojačaju, kada se kod nas podigne standard, kada sindikalni fondovi budu mnogo puniji, ali tada u Srbiji neće biti organizovanog kriminala.“ („Ekspres“)
Mihajlo Ražnatović,
vlasnik „Iki“ suši bara, ima jednu želju:
„Želim da imam svoj stan. Mislim da je to želja svakog mladića.“
(„Arena“)
Zoran Živković,
republički premijer o povećanju cena „turističkih propusnica“:
„Naime, stranci koji žele da dobiju naše vize mogu to da urade u našim konzularnim predstavništvima, da tamo plate nekoliko stotina evra i dobiju vizu koja im omogućava višestruki ulaz. Turističke propusnice su samo za to ako oni žele elegantnije da uđu u našu zemlju i 55 evra jeste skoro deset puta više od 6 evra, ali je i dalje najjeftinija turistička propusnica koja menja jednokratnu vizu. Ja ne očekujem ništa posebno loše za našu ekonomiju i naš turizam.“ (B92)
Vladan Batić,
republički ministar pravde, govoreći o pripadnicima „surčinskog klana“:
„Srećom, nikada te likove nisam ni video, ni čuo, upoznao ni žive ni mrtve. To je neki prst sudbine koji me
je spasao od svega toga.“ (B92)
Miodrag Živković,
predsednički kandidat Liberalnog saveza Crne Gore optužio je predsedničkog kandidata vladajuće koalicije Filipa Vujanovića za povezanost sa organizovanim kriminalom:
„Optužujem vas za spregu sa organizovanim kriminalom. Vi ste, Vujanoviću, jedna od poluga organizovanog kriminala,“ (B92)
Svet
U novosadskom tabloidu, u obimnom tekstu o sudbini Svetlane Ražnatović i sudbini njene muzike između ostalog se kaže:
„U Cecinu kuću sada navraćaju samo njeni najbliži prijatelji mada se po gradu priča, a u tome ima istine, da su Cecu i njenu decu zaboravili mnogi poznanici, ‘provereni’ prijatelji pa čak i kumovi. Podsećanja radi, pokojni Željko Ražnatović je 489 puta kumovao!“
Kako obožavaoci u Hrvatskoj reaguju na njeno hapšenje:
„Bilo im je bitno da je Ceca ‘dobar komad’ i da dobro peva, a to što je bila žena nekog ko je optužen za ratne zločine nije bilo toliko važno, pogotovo otkako je on ubijen. S obzirom na sve to, Cecin boravak iza rešetaka nije previše uzdrmao njene obožavaoce jer oni su je ionako doživljavali na svoj način.“
Tanja Vojtehovski,
PR TV Pink, objašnjava zašto je njena medijska kuća prekinula sa emitovanjem spotova okrivljene:
„Bilo bi bespredmetno puštati spotove žene koja se nalazi u zatvoru i za koju se ne zna koliko je upletena u sve to za šta se pretpostavlja da je upletena. Mi smo isključivo pratili njenu karijeru ne baveći se ostalim segmentima njenog života. Bavili smo se samo Cecinom muzikom, tako da je sve ono što se dešava prilično iznenađenje za sve. Što se tiče njene dalje sudbine – na sudskim organima je da kažu konačnu reč. Naravno da od sudske odluke zavisi da li će se u budućnosti njene pesme emitovati na Pinku. Uostalom, od sudske odluke zavisi ceo njen život.“
Nevena,
članica grupe Models, odgovara zašto na jednoj iz serije fotografija koje prate novi album, ima bela krila:
„Pravi sam anđeo! Mada zvuči kao da se šalim, činjenica je da sam veoma dobra što danas baš nije uobičajeno. Evidentno je da je ogroman broj ljudi pokvaren. Kad to imaš na umu, jasno ti je da dobrota više nije vrlina već mana. U to sam se više puta uverila.
Pošto su ljudi takvi kakvi su, nekog će bela krila asocirati na anđela, a nekog na gusku.“ („Svet“)
Goca Božinovska,
folk pevačica, bivša supruga pokojnog Zorana Šijana, kaže:
„Verujte, od Zorana mi je ostala njegova trenerka, a u kući on nikada nije držao ni pištolj, ako ga je i imao.“ („Kurir“)
Neda Čeđenović,
manekenka, upitana da nabroji tri stvari bez kojih ne može, odgovara:
„Samo jedna. Telefon, pošto sam Blizanac u horoskopu.“ („Zdravlje i lepota“)
Bora Načić,
„vidar i iscelitelj iz Krnjače“, trvdi da je „opaki virus SARS bezopasna i izlečiva upala pluća“:
„Pronašao sam ja lek i protiv tog SARS-a, kako ga zovu. Ali, najvažnije je da ljudi, da se ne bi zarazili budu na suncu i svetlosti i svežem vazduhu. A ako već dobiju tu upalu pluća, siguran sam da mogu da im pomognem. Ptice imaju instinkt i tačno znaju kakvu travu i kakav plod treba da uzmu. Pronašao sam ja te biljke i kombinacijom njihovih sastojaka dobio recept za lečenje SARS-a. Treba još samo neke stvari da proverim i onda ću vam reći kako se tačno lek pravi.“ („Zona sumraka“)
Ivan Andrić,
„mladi student Fakulteta za fizičku kulturu, jedini čovek koji je odlučio da javnosti poveri tajnu beogradskih vampira“:
„Na žurku sam otišao na poziv prijatelja koji je nedavno počeo da se zabavlja sa devojkom koja pripada darkerskom krugu. Čim sam ušao u stan znao sam da pripada građanskoj intelektualnoj porodici. Pored domaćice koja je bila odevena u crnu haljinu i mrežaste čarape, tu je bio i krupan, nešto stariji čovek, sa veštačkim rogovima na glavi, lažnim vampirskim zubima, i belim, očito novodograđenim noktima. Bio je, čini mi se, oko trideset pet godina…
Kada je veliki sat u predvorju otkucao ponoć, muzika je utihnula. Devojke su sporim dramskiim pokretima zapalile velike crvene svetiljke. Čovek koji se predstavio kao baron Subotić rekao je: ‘Svi koji žele da pristupe pričešću neka uđu u veliku sobu’.
Na veliki krevet na sredini sobe sele su dve prelepe devojke koje su pre toga svukle svu odeću. Zavezali su im oči. Takozvani baron Subotić i dva njegova pomoćnika prinela su dva pehara devojkama, a baron Subotić im je zasekao ručne zglobove. Kada je u pehare istekla određena količina krvi, pomoćnici su devojkama podvezali ruke ispod lakata. Subotić je podigao dva pehara puna krvi blasfemično imitirajući hrišćansku liturgiju, a prisutni su klekli i počeli da ispijaju krv… Van sebe od straha pobegao sam iz tog stana.“ („Zona sumraka“)
