»Radomira Antića treba zadržati po svaku cenu. On je već dugo najpopularniji Srbin.«

Desimir Stanojević,

glumac, poznatiji kao Desko, postao je poznat sredinom devedesetih, a mnogi su njegovu popularnost dovodili u vezu sa članstvom u Jugoslovenskoj levici (JUL). Kaže da je ponosan što je ostao takav kakav jeste i što nije hteo da se menja:

„Kada je ova garnitura dolazila na vlast, rekli su da neće biti lustracije, međutim, pokazalo se da to nije tako, barem što se tiče RTS-a. Na javnom servisu nema ni mene, ni Zorice Brunclik, ni Ivane Žigon, ni Nebojše Kundačine. Nema ljudi koji su se deklarisali kao levičari, što je legitimno i normalno. Imam svoj stav i ostao sam isti, teško da nešto može da utiče na mene da bih promenio svoje mišljenje i počeo da pljujem po sebi.“

Tvrdi da mu prija što ga smatraju doslednim. Nikad se nije pokajao što je ušao u politiku i kaže da i sada pomaže levičarske partije:

„Kod Aleksandra Vulina sam stalno, nisam član, ali mu zdušno pomažem, jer je jedan od retkih levičara koji je zadržao svoju ideju. I danas mislim da je JUL-ov program najbolji, a propali smo jer su članovi za koje se pričalo da su bili bogati biznismeni prestali da vide interes u njegovom postojanju.“

(„Alo“)

Svetlana Ražnatović,

„jedna od najvećih zvezda naših prostora i šire“, govori o međunarodnim standardima:

„U svetu je normalno da žena bude malo starija od muškarca, a kod nas je to katastrofa. Bolje birati ludog klinca nego ludog starca.“

O svom iskustvu:

„Ja sam doživela pravu i istinsku ljubav! Imala sam svoju bajku koja je trajala šest godina i ne daj bože da mi se više nikad ne desi takva ljubav. Kad god mi je teško, ja se setim tih divnih trenutaka sa svojim suprugom, ali sve što je lepo ima svoj kraj. Ja sam odrasla pored Željka i on me je naučio nekim stvarima koje su me vodile kroz život.“

Ceca, „koja važi za ženu sa stavom, kojoj muškarci retko prilaze iz straha i predrasuda“, o svojim željama kaže:

„Hronično sam umorna i volela bih da imam pored sebe nekoga ko će sve da mi sredi i da ja ne moram ništa da se pitam, da samo meditiram, ali teško da je to ostvarivo. Nadam se da ću sresti čoveka koji će moći da mi parira. Slava je najgori ljubavnik, ustaješ i ležeš sam. Muškarci misle da ako sam ja Ceca, treba da mi bace rukavicu u lice i kažu: ‘Brani se.’ Mi smo na Balkanu i žene su jače i sa stavom, ali to ne znači da im ne treba pažnja i ljubav. Pravi muškarac zna da treba da priđe jakoj i stabilnoj ženi. Bitno je da jedno na drugo možemo da se oslonimo!“

(„Alo“)

Svetlana Kitić–Magić,

rukometašica, nedavno proglašena za najbolju rukometašicu na svetu, kaže:

„Kod nas žena apsolutno nije poštovana. Ako uspe, to je zato što je imala nekog ljubavnika, neko je gura. Mi imamo strašno ružne izraze: ‘Dobro se drži za 50 godina.’ Za šta se drži? Da sam ja muško, da se zovem Svetlan Kitić i da sam proglašena za najboljeg igrača na svetu, mislim da me ne bi bilo samo na pašteti. Ali pošto je to Ceca, žena…“

O lepoti:

„Tu lepotu ni primećivala nisam dok to muškarci nisu počeli da zapažaju. I onda se pogledam u ogledalo i kažem: ‘Da, jesam i privlačna žena’. Ali sam akcenat uvek stavljala na rukomet. Na terenu je bila Ceca rukometašica, van terena je bila Ceca zavodnica, fatalna žena, kako li su me već sve zvali.“

Kako je postala poslanica:

„Pozvali su me Velizar Đerić, Mrkonjić i Ivica Dačić. Bila sam u Tuzli i razmišljala da li ću u Crnu Goru ili Dansku. I zove Mrka u svom stilu: ‘Gde si, malena, ajde dođi, ti si naša, ti si socijalista u duši, ti si uvek bila borac za pravdu, dođi da popričamo.’ Ja sam stvarno bila izvan politike, šest godina sam bila izvan Beograda, pojma nisam imala. Naučim šta je cenzus i još hiljadu reči, pravila sam liste naših partija. Ubeđivala me i deca i ja se, bogami, odlučim.“

Kako je izašla iz parlamenta:

„Kad mi je Ivica rekao da više nisam poslanik, da je napravio koaliciju sa JS-om i PUPS-om, odahnula sam. Samo da ne sedim dvanaest sati i da slušam neprijatne stvari. Imala sam izuzetno poštovanje poslanika, mislim da su na mene gledali kao na sportistkinju, a ne kao na poslanika SPS-a. Ali to što su pričali između sebe: koliko si pojeo, kupao si se go u bazenu, ispala si pijana iz kola… To je bilo dno dna. Neću da budem deo tog cirkusa.“

(„Press“)

Bane Dević,

stilista, kum i najbolji prijatelj Ksenije Pajčin, „koju je pre tačno pet meseci ubio njen dečko“,

„Non-stop sam uz Ksenijinu majku Ljubicu. Često šetamo po šumi na Voždovcu da bismo se prisetili svega što smo prošli sa njom, a toga ima previše. Ksendža je najviše volela majku, od koje je sve naučila. Oboje imamo osećaj kao da je otišla na neku turneju, a mi je čekamo da se vrati. Nedavno mi je Ljubica rekla da je vreme da odemo u stan na Voždovcu, gde se dogodila tragedija. Gledam njenu garderobu, koju sam joj donosio za emisije, i čini mi se kao da i stvarima nedostaje!“

Bane sa prijateljima priprema izložbu Ksenijinih fotografija, da bi ljudima prikazao koliko se pevačica žrtvovala zarad karijere:

„Nikada niko nije pitao kako se mučila da bi postigla nešto u životu. Sve što je uradila je za veliko poštovanje. Ona je živela skromno i pošteno. U poslednje vreme se sklanjala zato što su joj ljudi tražili dlaku u jajetu, ali to je prokletstvo tako lepih ljudi kao što je bila ona. Lepšu od nje nikad nisam video, pa su žene non-stop bile ljubomorne na nju. I da hoću, ne mogu da je zaboravim. Ksenija se konačno odmorila od ovozemaljskog sveta i siguran sam da je na nebu srećna.“

(„Press“)