Ivica Dačić,
predsednik Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, izjavio je da je ta stranka spremna za razgovore o ulasku u Vladu, ali da je ipak realnije da će ostati u opoziciji. Dačić je rekao da će Glavni odbor SPS-a odlučivati o podeli mandata i o tome da li će nosilac liste Slobodan Milošević, koji se nalazi u pritvoru Haškog tribunala, postati poslanik: „Moramo da razgovaramo s Miloševićem o tome, a sada nemamo način. Bilo bi simbolično da bude poslanik, ali videćemo da li on to želi. Tačno je da u tom slučaju ne bismo imali jedan glas, ali to suštinski ne menja stvari jer nismo na vlasti.“
(B92)
Nenad Čanak,
lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, ostaje uporan u stavu da rad Srpske radikalne stranke treba zabraniti. Na pitanje da li tako misli i posle rezultata izbora, na kojima je milion ljudi glasalo za tu političku opciju, Čanak kaže: „Ja vas pitam da li bi heroin bio manje štetan kada bismo imali preko milion korisnika u ovoj zemlji, da li bi sida bila manje ubitačna ako bi se zarazilo tih milion ljudi u ovoj zemlji. Broj nema nikakve veze s rezultatima.“ (B92)
Saška Karan,
pevačica, povodom novog albuma na kome se nalazi pesma „Lepa kao greh“, odgovara na pitanje da li se taj naziv odnosi na nju: „Ne bih da budem toliko subjektivna, ali može se reći. S obzirom kakve su mnoge moje koleginice, ja sam zaista lepotica. Komplimenti takve vrste prate me već godinama.“
(„Ljubav i moda“)
Jelena Karleuša,
pevačica, o svom dečku, Bojanu Kariću: „Bojan je poseban, a to je najbitnije da bi me muškarac privukao. Izuzetno je lepo vaspitan, obrazovan i ima ista interesovanja kao ja. Zaljubila sam se zato što me je, kad smo se tek upoznali, gledao najzaljubljenijim očima koje postoje na ovom svetu, zato što se divno smeje, što je beskrajno nežan, non-stop mi kupuje cveće i ljubi me bez prestanka. Svaki slobodan momenat koristi da me cmače i to mi se sviđa.“ („Ljubav i moda“)
Stefan Kapičić,
glumac, na pitanje koliko mu znači institucija braka: „Ne znači mi ništa, jer ne volim da mi papir određuje pravila. Potpuno sam protiv te institucije, jer ona može da upropasti i najdivniju vezu na svetu, i zbog toga što ti isfura neke okove koji su potpuno bespotrebni. To je filozofija palanke.“
(„Ljubav i moda“)
Tanja Vojtehovski–Stevanov,
voditeljka i PR TV Pinka, o svom braku i suprugu: „Upoznali smo se dva puta. Prvi put je bilo pre sedam godina, kada je gostovao kod mene u emisiji, pošto se bavi jedrenjem, a i njegovi klinci osvojili su neke nagrade. Na to smo zaboravili, i posle mnogo godina smo se sreli u nekom bezveznom kafiću u Novom Sadu u koji ja nikada ne idem niti je on do tada tamo svraćao… Došla sam da pravim društvo drugarici koja se zabavljala sa konobarom koji je tu radio, a on da tom istom konobaru donese nešto. Tako je sve počelo… Pitao me je da li hoću da se udam za njega posle šest dana poznanstva i veze. To je bilo 26. juna 1999. godine. Nisam se dvoumila jer sam prve večeri znala da je on onaj pravi. Isto se i njemu činilo, ali je iz kurtoazije sačekao da prođe šest dana da bi me zaprosio. Venčali smo se 8. avgusta iste godine… Bila je to zajednička ideja, izašla je iz moje i njegove glave istovremeno – da se venčamo nasred Dunava, kod table 12-64, na brodiću, uz pesmu ‘Karuzo’, u izvođenju Pavarotija. Matičarka nam je rekla da je to bilo najneobičnije venčanje koje su do tada imali. Oko nas su prolazile skele i čamci, pošto Novi Sad posle bombardovanja nije imao nijedan most, i ljudi su nam aplaudirali. To je bila jedina lepa slika na Dunavu, posle svega što se desilo.“
(„Ljubav i moda“)
Nebojša Glogovac, glumac, o popularnosti:
„Izlazim tamo gde sve poznajem i gde svi mene poznaju, u jedan mali kafić, pa tamo nema te vrste smaranja i ničim izazvanog obožavanja. A kad vidim da me gotive, drago mi je, ali nekako ne znam šta s tim da radim. Ima tu i malo pogrešne predstave o meni zbog uloga koje sam igrao. Zapravo, umem da budem užasno težak, dosadan i nezanimljiv, i smoren. Umem da prekomplikujem stvari, da me uhvati filozofija, težina, ma, svašta…“
O „Plejboju“: „Došli su OMV i ‘Šel’, a sada i ‘Plejbo’. Prevazilazimo tu granicu i neke naše voditeljke će se slikati polugole, šatro, uz svu neprijatnost koju osećaju, ali, eto, ipak hoće.“ („TV novosti“)
„Svet„, o nastupu Ane Nikolić na dočeku Nove godine u Master centru Novosadskog sajma:
„Bez želje da budemo maliciozni, a na osnovu onoga što smo imali priliku da vidimo tokom Aninog nastupa, postavlja se pitanje koliko će još dugo zvezda gospođice Nikolić sijati na estradnom nebu?… Da bude još gore po Anu, većini prisutnih je i njen najveći hit ‘Januar’ blago rečeno izašao na nos, pa su komentarisali da je krajnje vreme da se snimi i, recimo, neki ‘Februar’. Stekao se utisak da je Ana jedva dočekala da odradi svoj deo posla, pokupi honorar i nestane bez traga, što se moglo naslutiti i po njenoj bledoj interpretaciji i nazovi koreografiji. Ni traga onoj vatrenoj ‘ptici skitnici’ koja u televizijskim emisijama mešanjem kukova kod gledalaca izaziva morsku bolest… Ana je nakon otpevane pesme Cece Ražnatović ‘Doktor’ izjavila nešto što se i moglo očekivati: „Pošto je počelo bacanje flaša i čaša na binu, moraću da vas pozdravim’, te je nakon još jednom ‘utvrđenog gradiva’, pesme ‘Januar’, napustila stejdž, što je bilo propraćeno zvižducima.“
(„Svet“)
Ivan Zeljković,
voditelj kviza „Milioner“ na BK televiziji, govori o svojim novogodišnjim dogodovštinama:
„Tata i mama su uvek bili posebno kreativni, a posebno mama, koja je oblačila kostim Deda Mraza. Pričali su mi da sam jednom pitao: ‘Da li si ti moja mama?’ Bila mi je ‘sumnjiva’. Sa pet godina sam je konačno provalio. Uvek sam dobijao takve poklone kao što su vokmeni i satovi, koje bih odmah tako rastavio da nisu mogli da se sastave. Danas nemam ništa od tih stvari. Sećam se malog digitalnog sata sa zastavom Jugoslavije u ćošku, ali bez petokrake, još je Tito bio živ i baš sam se čudio… Životinje nisam dobijao, osim jednog zeca za rođendan. Pošto je premašio pet kilograma, udomili smo ga kod prijatelja na selu.“
(„Ilustrovana politika“)
Lokica Stefanović,
balerina i koreograf, o svom poslu:
„Uvek sam, u stvari, želela da budem koreograf. Možda je to zato što sam rođena u znaku ovna, kao tipičan vođa. I u detinjstvu sam maltretirala komšijsku decu da igraju kako ja kažem. Koreografija mi je bila u glavi i tokom učenja u baletskoj školi. Volim, naravno, i sama da igram. Pristala bih na to i u ovim godinama. Kao kuriozitet bih se pojavila na pozornici. Ali, moderna igra, igra za estradu i medije, ne podnosi ponavljanje i monotoniju. Zahteva nova lica i sveže pojave.“
(„Ilustrovana politika“)
Aleksandar Filipović,
voditelj emisije „Tabloid“:
„Nemam za svaku emisiju dobrog gosta, i to je moj problem. Često sa estradom nemam materijala za razgovor, a emisije sa takvim gostima su gledanije. Dešavalo se da su emisije kojima nisam bio zadovoljan kao novinar bile toliko gledane samo zato što su u njima gosti bile atraktivne pevačice. Ali, moja publika je pametna. Posle gostovanja Mileve Džombe, video sam po mejlovima da me gledaju i doktori nauka, inženjeri, ljudi iz sveta. Jedan od zanimljivijih komentara je bio: ‘Konačno da u Tabloid dođe osoba koja može da sastavi prostoproširenu rečenicu bez pauze’.“
(„Ilustrovana politika“)
Boris Milivojević,
glumac, priča o svom detinjstvu:
„Ja sam jedinac i mene je mama pokušavala da razmazi. Kad sam bio baš mali, družio sam se isključivo sa devojčicama. Zato su me dečaci iz kraja redovno kažnjavali, jer su i oni želeli da budu sa devojčicama sve vreme, ali nisu uspevali, dok sam se ja tu prirodno uklapao.“
(„Ilustrovana politika“)
Ivan Luković,
neurolog, objašnjava uticaj pojačanog sunčevog zračenja i eksplozije Sunca na izbore:
„Kako se, nažalost, erupcija na Suncu poklopila sa parlamentarnim izborima, želim da savetujem biračima da se ne povode za trenutnim osećanjima koja mogu lako biti pobuđena Sunčevom aktivnošću (pored ostalih faktora, naravno), i da dobro odmere svoje odluke.“
(„Zona sumraka“)
„Zona sumraka„,
„ekskluzivno objavljuje najzanimljivije delove sporazuma koji su u pritvoru u Hagu sklopili lideri nekada dve vodeće stranke Srbije sa ciljem da zajedno vladaju Srbijom, makar i iz Haga“, Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević:
„– U cilju odbrane ugroženog srpstva i porobljene države Srbije dve patriotske stranke stupiće u postizbornu koaliciju i formiraće zajednički poslanički klub u novom parlamentu.
– Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka zajedno će formirati vladu u kojoj će imati ravnopravno učešće. Svaki ministar iz jedne partije imaće zamenika iz druge partije.
– Obe partije se obavezuju da neće stupati u druge koalicije i da neće sarađivati sa izdajničkim strankama.
– U slučaju opozicionog delovanja obe partije će u narednom periodu zajedno redovno organizovati protestne mitinge širom Srbije.
– Po dolasku na vlast obe stranke se obavezuju da će vratiti zakon o privatizaciji iz 1997. godine, i poništiti one privatizacije koje su bile protiv interesa naše države. U vezi sa tim obavezno ukinuti sadašnji zakon o radu.
Milošević-Šešeljev sporazum jasno definiše i kojim bi ličnostima, u slučaju pobede na izborima, pripala određena zaduženja. Tako bi novi guverner bila iskusna Borka Vučić, mesto direktora RTS-a pripalo bi Dragoljubu Milanoviću, premijer bi postao Milutin Mrkonjić, a potpredsednici Vlade bi bili Ivica Dačić, Gordana Pop-Lazić i Milorad Vučelić. Funkciju ministra finansija obavljao bi Oskar Kovač, informisanja Aleksandar Vučić, dok bi ministar policije postao Dragan Todorović, a kulture ponovo Željko Simić. Maja Gojković bi po ovom sporazumu postala novi ministar pravde“.
(„Zona sumraka“)
