Mis Svetlana,
pevačica, „vlasnica prve modne agencije u Vojvodini“, manekenka, o ministru za kulturu Branislavu Lečiću, koji se zatekao na promociji njene ploče u klubu „Stupica“ kaže:
„Rekao mi je da podržava zabavnu muziku.
Pre nego što je postao ministar gospodin Lečić je bio moj omiljeni glumac. Uostalom većina žena bi rekla isto jer je već šablon da je svima najbolji glumac Lečić, a najbolji pevač Čolić.
Mislim da je kraj zadriglim sedim i namrgođenim likovima na političkoj sceni. Red je da i mi imamo lepe ministre. Gospodin Lečić se odlično i oblači. Ima izgrađen i prepoznatljiv stil. Svoju kosu, svoju cigaru, svoju jaknu, i to je savršeno. Ne treba po svaku cenu pratiti modu i lutati pri tom. On ima jak personaliti i skroz je svoj.“
(„Blic“)
Goca Tržan,
pevačica, kaže da neće da se slika za hrvatski „Plejboj“ i dodaje:
„Svaka žena ima fotografije na kojima je gola. Naravno da ih i ja imam, ali one su privatna stvar. Smatram da bi ljudi voleli da ih vide, ali da li ću ih objaviti, to zavisi od mene. Neke novine su najavile moje obnažene fotografije, da bi povećale tiraž…“
(„Blic“)
Bojan Dimitrijević,
član političkog saveta Demokratske stranke, govori o odnosima Crne Gore i Srbije:
„Crna Gora je faktički samostalna država i čudi me što Milo Đukanović nije rešio da u poslednjih šest meseci nađe zajednički jezik sa Beogradom. Čudno je što je DOS-u ispao bliži SNP. U predizbornim nastupima se, ipak, pokazalo da su obe dominantne crnogorske partije duboko provincijalne i nazadne.“
(„Večernje novosti“)
Olja Ivanjicki,
slikarka, kaže:
„Gotovo redovno se budim oko četiri-pola pet ujutro i gledam svetske televizije. Noću prikazuju priloge koje danju ne ponavljaju. Provuče se veća doza istine po mraku.“
(„Večernje novosti“)
Vesna Vukelić Vendi,
„seks simbol srpske estrade“, otkriva ko joj se od političara „sviđa kao muškarac“:
„U jednom intervjuu prošle godine, čini mi se baš za ‘Nedeljni Telegraf’, rekla sam da mi se sviđaju Đinđić, Koštunica, Batić. Rekla sam čak da mi se sviđa i Korać, pa su se mnogi začudili i pitali me o tome. S obzirim na posao kojim se bavim, za vreme bivšeg režima nisam mogla tako glasno da kažem da podržavam Koštunicu, Koraća, Batića i ostale, pa sam se snašla i rekla to u ovoj formi. Dakle, mogla sam da kažem da mi je Korać mnogo seksipilniji od Živorada Igića, i ko razume shvatiće. Zato sam tada i rekla da mi je jako zanimljiv i simpatičan Batić. I opet su me mnogi pitali kako on može da mi bude simpatičan, a ja sam tvrdila da ima šarmantan zavodnički osmeh. Inače, mislim da je Batić osoba koja je svojom inteligencijom, psihom, uspeva da nadjača svoj fizički izgled, znači da je to čovek bez kompleksa koji apsolutno vlada sobom. Ako bih tražila nekog ko uživa moje simpatije i u fizičkom i u intelektualnom pogledu, a političar je, onda je na prvom mestu Čedomir Jovanović.“
(„Nedeljni telegraf“)
Dragiša Binić,
direktor FK „Obilić“, kaže:
„Piksi je neophodan. I bez jedne noge bio bi vođa!“
(„Večernje novosti“)
Nikola Stojanović,
astrolog, autor knjige „Tumači božjeg rukopisa“, govori o uticaju zvezda na 5. oktobar:
„Tog dana se Mesec (narod) nalazio u znaki Jarca (Srbija, Srbi) u trigonu s Marsom (hrabrost, oružje), pa je veliki broj ljudi bio naoružan, hrabar i odlučan da ide do kraja. Trigon Sunca i Neptuna bivšoj vlasti dao je lenjost i pasivnost u izbornoj krađi, ali je doneo odličnu organizaciju protiv bivšeg predsednika. Milošević u svom šestom polju (oni koji direktno rade za njega) ima Neptun (izdaja). Planete koje su u lošem aspektu sa Suncem (vlast), ruše vladara. Njegovo Sunce nalazilo se u kvadratu s Uranom u znaku Blizanaca (mladi pobunjenici) i Saturnom u Biku (srpski seljak).
Dakle, tek kada je Velja Ilić sa Šumadincima krenuo bilo je jasno da je gotovo.“
(„Glas“)
Dobrivoje Stanojević,
docent, književni kritičar, odbornik, a odnedavno i glavni i odgovorni urednik TV Smederevo, na pitanje šta mu najviše smeta u programu i šta će promeniti, kaže:
„Na programu mi sve smeta i sve bih promenio, ali šta ću da promenim nemam pojma.“
Da li je program B92/ANEM, suvišan?
„Program ANEM-a nas čini anemičnim i nemim. Nećemo da zbog programa ANEM-a budemo anemični, mislim da možemo da pravimo programe koji su podjednako atraktivni kao ANEM-ovi a u pojedinim momentima ako nisu bolji onda su svakako zanimljiviji za naše građane…“
A šta umesto ANEM-a?
„Umesto ANEM-a biće jedna punokrvnost, jedna bogata krvna slika sa puno hemoglobina.“
(„Smederevska sedmica“)
Kokan Mladenović,
pozorišni reditelj, govori o novoj vlasti i strpljenju:
„Medeni mesec je prošao. Nema više razloga da budemo strpljivi. Šest meseci je ogroman period. Najveći deo naroda je suštinski razočaran. Kada je bila kriza oko hapšenja Miloševića svi ministri su se slikali pored tek kupljenih automobila. To smeštanje zadnjica u fotelje već dugo traje. Molim ih da se što pre nakradu para, pa da se konačno malo posvete i nama.“
(„Glas“)
Vuk Drašković,
lider SPO-a, govori o razlozima pada popularnosti:
„Naše člansto i pristalice deset godina bili su vaspitani da idu protiv Miloševića. U situaciji kada sam ja bio izbačen ne samo iz izborne utakmice nego i iz Srbije, ceo SPO je stao pod zastavu DOS-a verujući da će DOS, koji je osnovan u prostorijama SPO-a, izvršiti programske ciljeve stranke, ali od toga nije bilo ništa. SPO je imao jedini spreman program za jutro posle Miloševića. Vidimo da je on otišao, a da kadrova za demontažu Miloševićevog sistema nema, nego se čine svakojake sramne nagodbe s dojučerašnjim režimom. Praktično, sem pada i hapšenja Miloševića ništa se drugo nije desilo.“
(„Glas“)
Radoslav Petković,
književnik i direktor Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, odgovara „pišu li ponovo istoriju pobednici“:
„I ovako i onako istoriju pišu pobednici. Što opet ne mora da znači da su pobednici uvek u pravu. Poslednjih desetak godina pisali su je pobednici Osme sednice, i nije problem toliko što su je pisali nego što su je stvarali i tako sad imamo to što imamo.“
(„Blic“)
Tomislav Peternek,
„veteran jugoslovenske fotografije“, odgovara da li nova politika koristi umetnost u svoje svrhe:
„Uopšte u to ne sumnjam. Iskoristiće svaka. Ljudi su kvarljiva roba.
Znam da sam mogao mnogo više postići da sam politički angažovan, jer niko ne voli one koji ne žele čvrsto da stanu uz jednu stranu. Sve bi htele da mi umetnici budemo u njihovom džepu i da nas izvade odatle kad im padne na pamet.“
(„Blic“)
Mihailo Radojičić,
komentator „Monitora“, u rubrici „Iz mrtvog ugla“ piše:
„Raznorodni savjetnici (ne znaš baš za koji politički nivo) već godinama tavore po podgoričkim hotelima plaćajući račune ‘na potpis’. Te svojevrsne izbjeglice, koje je ođe okućila država, prvom prilikom će prodati okućnicu istoj državi da predignu na bolje mjesto. Tako su se B. Krivokapić i S. Cerović u jednoj ‘ad hok’ televiziji (nezavisnoj) tretirali kao Crnogorci ‘poreklom’, novinari iz BGD… držeći lekcije crnogorskom novinarstvu. Mnogo ‘krivokapića’ snaodi ova država. Poneke stvaraju i ‘nezavisni’ kao (‘Monitor’) braću Cerović. Oni su rasli ođe kao Titovi pioniri, a sad su Bećkovićevi kadetići. To što njihovi ‘ljudski kapaciteti’ s vremena na vreme sađu u svoje ‘poreklo’ može se shvatiti, ali je nerazumljivo što se na taj nivo spuštaju i država i nezavisni.“
(„Monitor“)
Ekstra Nena,
pevačica, o svojoj prvoj cigareti kaže:
„Prvu cigaretu sam popušila pred majkom, i sestra i ja, jer nismo htele da krijemo. Imala sam 17, a ona dve i po godine više. Nisam bila oduševljena doživljajem, pa u školi kad je to bilo ‘naj’ nisam pušenje prihvatila ni kao simbol zrelosti. Kasnije sam pušila ali kad sam shvatila da je to zavisnost, odmah sam je otkačila, jer nisam tip koji podnosi bilo koju vrstu torture, zavisnosti od bilo čega.“
(„Večernje novosti“)
Kako če političari provesti Praznik rada 1. maj
Vladan Batić,
predsednik Demohrišćanske stranke i ministar pravde u Vladi Srbije, kaže:
„Dosta je bilo laži i lažnih praznika. Ovaj praznik ne treba više da se slavi. U ovoj zemlji treba da se radi. Obavljaću poslove ministra i stranačke kao i svaki drugi dan. Pripremaću se za Đurđevdan koji je moja krsna slava kao i stranačka.“
Zoran Živković,
savezni ministar policije:
„Predstojeći praznik provešću u krugu svoje porodice i prijatelja u Nišu. Prvi maj, međunarodni praznik, odavno je i duboko ušao u običaje naših ljudi, ali ga ne treba slaviti dva dana već jedan.“
