Dragomir Gerasimović Gera,
sudija, iako još nema ni četrdeset, već jedanaest godina obavlja odgovoran posao i ponosi se što je nastavio porodičnu tradiciju:
„Deda, moj imenjak, takođe je bio pravnik, može se reći čuveni. Bio je predratni sudija, u jednom trenutku šef kabineta u Ministarstvu pravde Aleksandra Karađorđevića. Kada je izbio rat 1941, on je na sreću pobegao u selo Ba i pridružio s pokretu Draže Mihailovića, pošto je pripadao toj struji, kojoj je, ruku na srce, pripadala cela familija. Njegov rođeni brat, moj deda-stric Čedomir Gerasimović, bio je poznati beogradski advokat.“
O jednom od okrivljenih koje je osudio:
„Okrivljeni mi je kasnije slao pisma iz zatvora u kojima me hvalio i čak mi govorio da me vidi kao budućeg predsednika suda. Najzanimljivije je da je komentarisao moj izgled i stajling, pa je čak u jednom pismu napisao da mu se dopadaju košulje koje nosim i da mi preporučuje košulje sa tri dugmeta od određenog proizvođača!“
Da li je imao prilike da presuđuje „poznatim ličnostima“:
„Kao istražni sudija u Prvom opštinskom sudu, vodio sam postupak protiv glumca Tihomira Arsića, kada sam saslušavao njega i kao oštećenu njegovu suprugu Biljanu Krstić. U svojstvu privatnih tužilaca i tuženih, saslušavali smo mnoge medijske ličnosti, među kojima su bili Čedomir Jovanović, Vlade Divac, Stanko Cane Subotić, Jelena Rozga, Nataša Kandić, Andreja Mladenović, Vojin Đorđević…“
(„Alo“)
Milica Gajić,
snaja bivšeg predsednika Slobodana Milošević, živi u Požarevcu, „daleko od očiju javnosti i bez podrške stranke koju je njen svekar vodio“, a na pitanje kako se slagala sa svekrom, kaže:
„To je verovatno najbolji čovek kojeg sam upoznala i kojeg ću ikada upoznati. On je posebna ličnost. Svako ko ga nije poznavao kao ja bio je na gubitku. Takav se više neće roditi!“
Zašto nije u kontaktu sa Miloševićevim saborcem, a sadašnjim ministrom za saobraćaj Milutinom Mrkonjićem:
„Zaključila sam da su informacije u medijima da Marko ima ženu i dete u Rusiji potekle od njega. Kad možda malo popije, on teatralno zove Miru ili mene da se pokaže pred nekim s kim sedi. Voli da izlazi po novinama i onda priča stvari koje nemaju veze s istinom i time može da naudi, ne meni, nego mom detetu. U kući imam 14-godišnjaka u pubertetu, od kojeg neke stvari ne mogu da sakrijem bez obzira na to koliko se trudim. On da čita o tati koji ima ženu i dete i pita: ‘Je li to istina, Mrka kaže?’ Ružno je, tako da sam kontakte prekinula. A i šta će mi pa on, da se družim s njim, on je za mene deda.“
(„Kurir“)
Aleksandar Vuksanović,
muzičar, umetničko ime Aca Lukas, govori o čarima svog zanimanja:
„Mnogo volim ovaj posao jer imam najmanje obaveza na svetu. Nemojte da vas moje kolege lažu i da vam kažu kako nemaju vremena za spavanje i odmor pošto su u stanju da mole za tezgu. Dobro znate koliko ne volim foliranje i da je kod mene sve iskreno. Ima li boljeg posla nego da otpevate dva sata uveče i da vam je ceo dan slobodan, a da ste pritom sjajno plaćeni? Nema! Ovaj posao daje toliko mogućnosti i vremena da se posvetite porodici ili nekom hobiju i uvek ćete sve stići.“
(„Svet&Stile“)
Sanja Marinković,
voditeljka popularne emisije na TV Pinku, otkriva zbog čega je njen posao dobar:
„Kada vidim kako žive drugi, ne bi bilo lepo da se žalim i jadikujem. Za sada svom detetu mogu da priuštim sve što poželi, mogu da otputujem sa svojom porodicom na odmor, da se zabavim. S druge strane, nisam hirovita. Nemam kolekciju luj viton, koja košta i po nekoliko hiljada evra, jer ne patim od takvih stvari. Mnoge žene iz mog okruženja rade dvanaest i četrnaest sati dnevno svakoga dana. Kada to čujem shvatim koliko sam zapravo srećna jer je moj posao fleksibilan i kreativan. Osim toga, radim na televiziji i niko nam ne broji sate koje provodimo na poslu, što je veoma rasterećujuće.“
Da li Sanja ima listu nepodobnih za pojavljivanje u njenoj emisiji:
„Nema kod mene crnih lista, a sve ličnosti koje pozivam jesu kvalitetne i zanimljive javnosti, tako da nema razloga da ih ponovo ne ugostim. Svako od nas ima žutu minutu. S druge strane, Džeja sam takođe više puta ugostila, ali se on na nekoliko snimanja nije pojavio. To je jednostavno njegov manir i zbog toga mi je lakše da ga ne pozivam. Ne želim da doživljavam stres i narušavam svoje zdravlje.“
Kako održava duševnu ravnotežu:
„Pre svakog snimanja idem na trening koji traje i po dva i po sata. Posle toga osećam se odlučno i mnogo lakše prevazilazim stresne situacije na poslu.“
(„Svet&Stile“)
Vanja Bulić,
„popularni novinar, scenarista i TV autor“, govori o svom romanu „Simeonov pečat“:
„Teško je danas napraviti nešto sasvim originalno, ali je moguće otići korak dalje, koristeći se poznatim iskustvom. Moja knjiga se reklamira kao srpski Da Vinčijev kod, a mene upoređuju sa Denom Braunom. To je dobro kao marketinški potez, ali postoji bitna razlika – Dena Brauna je anatemisala crkva, a ja nikada ne bih povredio osećanja vernika. Mislim da je moja knjiga literarno jača od Braunove. Dvanaest latiničnih i tri ćirilična izdanja pokazuju da sam pronašao recept religija, istorija i teorija zavere i moderni junaci u scenografiji staroj osam vekova. Sve to povezuje triler priča koja se završava u poslednjoj rečenici. Ipak, najveći uspeh knjige leži u činjenici da su mnogi posle čitanja mog romana otišli u Hilandar.“
(„Hallo“)
Veselin Šljivančanin,
„vojnik i pisac“, za čiju se knjigu kako kažu „Novosti“ interesuju sve generacije, osvrnuo se i na oslobađajuću presudu Momčilu Perišiću:
„Odmah sam mu poslao čestitku preko advokata. Po reakcijama Suda u Hagu očekivao sam takvu odluku. Zaista mi je drago što se skida ljaga sa imena svih srpskih vojnika, koji nikada nisu bili agresori.“
(„Večernje novosti“)
Miki Đuričić,
nekada pčelar i učesnik Velikog brata, sada uvaženi radio i TV voditelj, mogao je da se uveri u snagu medija u kojima radi:
„Najjači utisak na mene je ostavila situacija kad sam radio priču sa jednom bakom koja se bavi bajanjem. Bila mi je zanimljiva i razgovor sam, naravno, uradio u šaljivom tonu… Nisam mogao ni da pretpostavim da će me posle emitovanja te epizode zvati ljudi iz celog sveta tražeći telefon te osobe. Hteli su da im pomogne i da ih izleči. Pokušavao sam da im objasnim da ta žena nema isceliteljske moći i da je to bio šaljiv intervju. Uzalud. I dalje su insistirali da im nabavim broj.“
Kako se rešio onih koji su tražili pomoć:
„Promenio sam broj telefona. Sad je sve u redu.“
(„Večernje novosti“)
foto: vesna anđić
Marina Visković,
pevačica, na pitanje da li se kaje zbog plastičnih operacija kojima se podvrgla:
„Kada to tako kažete zvuči kao da ih je bilo milion. Jesam, pokajala sam se zbog silikona u usnama i to sam rešila dvema intervencijama. Sada sam prezadovoljna. Šta god sam menjala, menjala sam zbog sebe i ne znam što bih se nekome zbog toga pravdala,“
Kada promeni nešto na svom telu, da li se oseća sigurnije:
„Možda neki, ja ne. Nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem, niti sam iskompleksirana. Jednostavno moram sve da probam i zato sam preterala i sa usnama, ali to je bio rešiv problem. Mislim da je Srbija jedina zemlja u kojoj je estetska hirurgija tabu tema. Čemu to? Odlazak kod plastičara svuda se smatra kao odlazak kod zubara!“
(„Svet“)
Ivana Berendika,
bivša manekenka i „jedna od najuspešnijih bivših Modelsica, udata za jednog od osnivača kompanije Gugl, Tomasa Jermoluka, živi u Njujorku i retko posećuje Beograd, budući da su ona i suprug zaljubljeni u putovanja“; odlučila je da postane dizajnerka nakita:
„Studio mi je trenutno u kući. Imala sam jednu sobu sa odličnim pogledom koja je uvek bila prazna i konačno sam joj našla svrhu. Lepo je probuditi se i samo se spustiti sprat niže. Trenutno nas je samo dvoje u studiju i sve radimo sami. Sve u čemu nalazim inspiraciju beležim na društvenoj mreži Fejsbuk.“
O pozivu manekenke:
„Pri kraju karijere prestala sam da uživam u svemu tome i zato sam se potpuno povukla. Nije bilo potrebe da radim nešto iz navike. Verujem da u životu uvek moraš da slušaš sebe i tražiš nove izazove, inače sve brzo dosadi, bar meni.“
Da li se plaši konkurencije:
„U novom poslu Tomas je moja najveća podrška, veoma je ambiciozan po prirodi i shvata šta znači ulazak u novi projekat i koliko rada treba uložiti da bi se nešto postiglo. Ima mnogo dizajnera koji su fantastični, ali nemaju nikakvo predznanje o biznisu. Ja imam sreće da on vodi računa o tom delu posla.“
(„Hallo“)
