Branko Crnogorac Kareli,
medicinski fenomen, poznat u celoj bivšoj Jugoslaviji po moćnoj želudačnoj kiselini koja mu omogućava da svari sve sem zlata:
„Još od 1956. primetio sam da sa mnom nije nešto u redu jer sam uprkos velikim količinama hrane stalno bio gladan. U vojsci sam za jedan obrok kršio po 30 porcija pasulja i šest vekni hleba! Kad su videli da ne mogu da me nahrane, otpustili su me. Ja sam nastavio besomučno da jedem, čak i šljunak. U nekadašnjoj apatinskoj kafani PIK poručio sam ćevape. Završivši obrok, nisam izdržao, pa sam pojeo i tanjir i viljušku. Konobari su me prijavili i završio sam kod sudije za prekršaje. Čovek ne veruje. Ja uzmem kutiju spajalica s njegovog stola, saspem u grlo, a sudija se krsti. Onako šokiran, pusti me bez kazne, a valjda jadnik nije imao ni zakonskog osnova da me kazni.“
Šta je pojeo:
„Po nekoj mojoj evidenciji, pojeo sam oko 25.000 sijalica, 6000 gramofonskih ploča, 2500 tanjira, 9000 konzervi, oko 15.000 viljušaka i kašika, te tridesetak kilograma eksera. Gutao sam punu šaku žileta. Želeo sam da pojedem i celog ‘fiću’, ali se nisam mogao nagoditi sa Zastavom oko cene automobila.“
Za opkladu:
„Dva dana sam grickao deo po deo čuvenog bicikla ‘partizan’. Pedala mi umalo nije došla glave. Okrenula se kako nije trebalo i tada su me operisali prvi put. Posle sam imao nekoliko operacija. Pre dvadesetak godina lekari su mi izvadili iz stomaka oko kilogram i po raznih nesvarenih predmeta. Tu je bilo svega i svačega. Najviše su me namučila dva veća eksera koja su se negde sakrila poprečivši se, te su ih lekari tek nakon nekoliko godina našli i izvadili. Umalo glavu zbog njih da izgubim. Posle svega, zdravlje mi je narušeno.“
(„Alo“)
Miloš Aligrudić,
šef poslanika DSS-a u Skupštini Srbije, o poseti predsednika Srbije Vukovaru: „Tadićev odlazak u Vukovar je nelogičan i istorijski neopravdan, s obzirom da su Srbi bili najveće žrtve ratova u 20. veku.“
(Tanjug)
Dr Jovan Marić,
psihijatar, i dok je bilo sve u redu bio je „svestan da je razlika od trideset godina između njega i supruge Danijele od početka predstavljala izazov za njihovu vezu“, a sada kada je Danijela pokrenula brakorazvodnu parnicu, otkriva:
„Kao profesor etike i zreo čovek svojevremeno sam sa svojom ženom razgovarao na temu razlike u godinama jer ja nemam prava da blokiram nečiju sreću i radost kada dođe vreme i ja onemoćam mada se, hvala Bogu, to još nije dogodilo. Ona je mene uljuljkivala: Ništa se ne sekiraj, ja imam misiju da radim sa studentima, da pišem knjige i radove. Bog mi je dao taj zadatak, nije seksualnost toliko bitna. Kada sad razmislim, sve mi liči na obmanu, počev od hirurških poboljšanja na koja je išla, jer shvatam da joj je telesnost bila važna.“
Malo o nepotizmu, novcu i opasnostima koje vrebaju naučne radnike:
„Bio sam ambasador i direktor, uz kojeg je supruga imala sve pogodnosti, a kao moja supruga radila je i na Medicinskom fakultetu u Beogradu kao asistent.
Faktor nesretnog novca i znatno smanjena moja primanja izgleda da su imali primat u našem odnosu. Ako treba tome da dodam i činjenicu da se Danijela družila sa ženama koje su se mogle okarakterisati kao sponzoruše nije isključeno da je i to kod nje proradilo. Uvažavao sam sve njene želje i u šali sam joj govorio da ko radi radove o samoubistvu, izvrši samoubistvo, što se dogodilo jednom psihijatru u Beogradu, dok sam njoj napominjao da se čuva jer radi doktorsko istraživanje o prostituciji.“
Zašto je profesor svoju intimu izložio sudu javnosti:
„Sve ovo pričam da bih svojim primerom delovao na druge, koji bi na vreme preispitali svoje emotivne odluke!“
(„Story“)
Seka Aleksić,
pevačica, u mini istraživanju sprovedenom među pevačicama sa pitanjem kog političara posebno cene i zbog toga im posvećuju neku pesmu, smatra da je potpredsednik vlade Božidar Đelić pravi primer zapadnog političara:
„On se zalaže za evropsku integraciju. Shodno tome, njemu bih posvetila pesmu ‘Baš mi se sviđa tvoja devojka’:
I mada gorim dok me skidaš vrelim pogledom,
i mada znam da bi se nje zbog mene odrek’o,
i mada slutim da zbog toga nisam normalna,
baš mi se sviđa tvoja devojka…“
Mira Škorić,
pevačica, zbog zajedničke ljubavi prema oružju, poručuje ministru policije Ivici Dačiću da su isti, podsećajući da se sličan, sličnome raduje:
„Ti si ko i ja, srce puno nemira,
anđeoskog lica vrag…
Ti si ko i ja, srce puno nemira,
zato si mi tako drag…“
Tijana Dapčević,
pop pevačica, „preferira ministra ekonomije Mlađana Dinkića, jer kaže da je on jedini političar kojem je muzika u krvi“:
„Sve što radi vezano za muziku je odlično! S obzirom na to, Mlađi bih posvetila pesmu Sve je isto, samo njega nema, i to u izmenjenom sastavu:
Sve je isto,
samo njega nema,
opet Mlađa meni
novu pesmu sprema…“
Lepa Lukić,
„kraljica narodne muzike“, kaže da njenu pesmu najpre zaslužuje Dragan Marković Palma, jer :
„Imala sam prilike da vidim preporođenu Jagodinu i Palmi bi po naslovu odgovarala pesma Ti si uvek tu. A mogla bih i da mu prepevam stihove iz moje druge pesme Od izvora dva putića, a jedan vodi i do njega:
A šta bi posvetila svima:
Svoju tragičnu pesmu Svatovi posvetila je svim našim političarima i generalno ovoj našoj mučenoj Srbiji:
„Rastaju se drumovi, dele polja nadvoje,
sastaju se dušmani, hoće da nas razdvoje.
Čiji ono svatovi bez muzike poljem hode,
čiji ono svatovi uplakani kolo vode,
čiji ono svirači mesto pesme tugu poje,
čiji ono svirači mesto para suze broje…“
(„Alo“)
Zoran Kesić,
TV lice, jedan je od onih koji su sa televizijskom popularnošću stekli i višak kilograma. Na pitanje šta planira na tu temu:
„Nisam debeo! Imam 97 kilograma, još sam i smršao, išao sam do stotke. Šta ti je, pa ja izgledam normalno. Idem i na fudbal i na košarku! Niko se nije bunio zbog moje težine, osim malo keva i ćale.“
Šta voli da jede:
„Obožavam krompiriće i batak, točeno pivo, ponekad rakijicu. Baš me briga, ne želim da smršam, naročito zbog emisije!“
(„Blic Puls“)
Ivan Zeljković,
glumac i voditelj kviza, iskusan je sa dijetama:
„Tako to ide kod mene. Uspem da skinem, ali i da vratim. Sada sam još dobar, skinuo sam deset kila. Idem redovno u teretanu, ponovo mršavim. Ma, ne mogu bez hleba i slatkiša, eto. Za ulogu u kojoj bih morao da smršam, pristao bih na keca, jer mi je, u stvari, nedostatak motivacije najveći problem.“
(„Blic Puls“)
Biljana Sečivanović,
pevačica, rešila je da izda svoj album prvenac, pa stigla i na novinske stupce i otkrila čitaocima nešto o sebi:
„Ne bacam velike pare na garderobu, imam kreatora koji mi šije, to uopšte nije skupo, kvalitetno je, a meni je kvalitet najbitniji. Sarađujem i sa jednim beogradskim butikom, nisam od onih koji bi dali za haljinu 50.000 dinara. Eventualno, ako je u pitanju Nova godina ili neki bitan događaj, ali i tada znam meru i imam granicu.“
A šta je najskuplje u njenom ormaru:
„‘Lui Viton’ torba koju sam nedavno kupila u Parizu.“
Koliko to košta:
„Ne volim da pričam o ciframa, ali dobro, reći ću vam. Platila sam je 1700 evra, jer sam želela dobru i kvalitetnu torbu. Nisam od onih koji pate od firmiranih stvari, ali sam ovog puta ispunila sebi želju!“
(„Pravda“)
Katarina Rebrača,
manekenka, optužena za proneveru novca iz Fonda za borbu proziv raka dojke, u svojoj odbrani na početku suđenja pred Višim sudom u Beogradu je rekla:
„Nemoguće je da neko smatra da je trebalo da idem gladna i gola i tražim pomoć za prevenciju raka dojke. Svi ciljevi Fonda su zavisili od mog izgleda, nastupa i ideja. Zato su mi ljudi davali novac.“
(„Alo“)
Bata Živojinović,
glumac, radi punom parom, kaže da mu je supruga velika podrška u životu i karijeri:
„Ona zna moj način života, koji je izuzetan i koji traje toliko koliko traje. Neki put mi je važno da odem bilo gde, samo da nisam kod kuće. To nazivam ‘izlaskom iz kornjačine ljušture’ u pozitivan život.“
(„Blic TV“)
