Bogoljub Karić, vlasnik BK grupe, o svojoj porodici i ekstraprofiterima: „Karići nisu ekstraprofiteri. Svoj posao smo uvek radili poštujući zakone. Lično sam mislio da će Zakonom o ekstraprofitu biti obuhvaćene kompanije i ljudi koji su zaista imali privilegije i koji su dobijali milijarde dinara iz državnih fondova ili kontigente za izvozne i uvozne poslove… Astra banka, kao ni bilo koja druga naša kompanija, nikada nije imala takve privilegije“. Bogoljub Karić o Mlađanu Dinkiću: „Mlađan Dinkić je mlad i ambiciozan čovek i meni je žao što je došlo do sukoba… Iskreno, nadam se da ćemo on i ja svirati i pevati zajedno“. („Danas“)
Vedrana Rudan, hrvatska književnica, autorka knjige Uho, grlo, nož, o seksualnoj manipulaciji: „Postoji jedno vladajuće mišljenje koje je potpuno netačno, a koje kaže: ako vas niko seksualno ne želi, vi ne postojite. Ako muškarci seksualno ne reaguju na vas, vas nema. Tek si ljudsko biće onda ako seksualno uzbuđuješ suprotni pol… Morate imati seksualne odnose da biste bili srećni, u stvari znači: jebi se, jer ionako ništa drugo nemaš od života“. („Danas“)
Borivoje Borović, advokat i političar, o sebi i moći koju poseduje: „Daleko sam stigao u svom poslu i tu moć osećam svaki put kad uđem u sudnicu. Vidim je po laganom podrhtavanju ruku sudija, skrivenom pogledu tužioca, i to je moja najveća moć“. („Ekskluziv“)
Bora Đorđević, muzičar i patriota, iznosi manje poznatu teoriju o kladionicama i klađenju: „Kada si ti video da Švajcarac radi za tebe? Sedim ovde, a oni pogiboše na terenu, ubiše se, krv lipti na sve strane. Rade za mene i još mogu da mi donesu lovu. Pa gde to ima? Cela Evropa radi za mene, a ti sediš i uzimaš pare, naravno, ako si pametan“. („Ekskluziv“)
Marina Živković, folk pevačica, jedna je od retkih predstavnica svog esnafa koja ovih dana ne kuka nad zlehudom sudbinom i besparicom, već opisuje luksuzni nameštaj koji je upravo pazarila: „Reč je o viktorijanskom nameštaju koji je pripadao švedskom kralju. Kada je umro, naš čovek Dragoljub, koji živi u Indoneziji i bavi se restauracijom stilskog i antičkog nameštaja, otkupio ga je i izložio na Sajmu nameštaja u Beogradu. U pitanju je tikovina, najčvršće i najteže drvo koje postoji. Kada sam ga videla, nisam mogla da dođem sebi od oduševljenja. Još kad sam usnimila i trpezarijski sto s pet konja u skoku, koji je napravljen od ogromnog panja izvađenog iz mora, potpuno sam odlepila. Nisam pitala za cenu, samo sam želela da se što pre nađe u mom stanu“. („Ekskluziv“)
Ana Stanić, pop pevačica, u intervjuu za „Ekskluziv“ otkriva i svoju dugo skrivenu poetičnu stranu. Na pitanje da li voli strastvene muškarce, ona kaže: „Strast živi u mraku i nema oči, što ne znači da nemam srce“. Sledi pitanje da li se strogo drži pravila o tome šta žena treba, a šta ne treba da uradi za ljubav: „Žena je stub, žena je nar, žena je izvor, a muškarci su voda“. Na pitanje da li su bradati muškarci seksi, sledi odgovor: „Isto kao i žena bez dlakavih nogu“. I, konačno, koji deo svog tela smatra najizazovnijim: „Stomak. On izaziva, on rađa, on pobuđuje sve instinkte“.
Saša Ristić, urednik magazina „Sabor“, u uredničkoj kolumni opisuje jedan svoj radni dan: „S prijavnice se javlja klarinetista Radoje Koteski. Nikada neću razumeti kako nekim ljudima polazi za rukom da me zamajavaju kada imam najviše posla. Kažem mu da dođe da bih čuo šta hoće. Ulazi ovaj bodri sedamdesetogodišnjak i kaže da hoće da pišemo o njemu. Lepo, kažem, a šta da pišemo? Pa, veli on, pišite kako su mi u Budvi tražili plakate. Zaista senzacionalno, nema šta, narod ima da razgrabi novine. Ja mu objašnjavam da ćemo da pišemo o njemu kada osvoji neku međunarodnu nagradu, napravi Lepoj Breni hit pesmu ili se oženi Jelenom Karleušom… ma, ne bi bilo loše za novine ni da mu neko olupa onaj njegov klarinet o glavu“.
Đorđe Đukić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, o prodaji vojvođanskih šećerana: „Bolje je prodati šećerane i za tepsiju ribe i u njima pokrenuti proizvodnju nego sačekati pet godina da one propadnu. Kupovina šećerana za tri eura predstavlja bolnu stvarnost, ali je time moguće da se ostvari cilj, a to je da one prorade“. (Radio B92)
„TV novosti“ u tekstu koji se bavi završnicom Bitefa: „Na kraj 36. Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala Bitefa stigli su Kinezi. Drugog oktobra zatvara ga Pekinška opera s programom od numera iz šest klasičnih dela, započevši predstavu Borbom u zmajevoj palati iz Putovanja na zapad. Gostovanje Pekinške opere je egzotika i atrakcija Bitefa koja naravno, nema nikakve veze s ovogodišnjim sloganom – Novi svetski (pozorišni ) poredak. (…) Evropski gledalac u Pekinškoj operi uglavnom malo šta razume, a može se pretpostaviti da i savremeni Kinez ima teškoće da se probija kroz sva njena značenja. Ta predstava igrana je u Narodnom pozorištu i uprava Bitefa bila je na mukama: scena jeste odgovarajuća, ali je sala mala. Gde smestiti sve beogradske Kineze?“
Goca Tržan, pop pevačica, na promociji novog albuma u hotelu Interkontinental, obratila se svojim gostima. „Odlepila sam u poslednjih devet meseci i zato imam ludačku košulju u jednom spotu. Brat mi je rekao da mi dobro ide i da bi trebalo češće da nosim.“ („Nacional“)
Danica Drašković, glavna urednica „Srpske reči“ i kolumnistkinja „Nacionala“, u vikend izdanju ovo lista, bavi se delom Dušana Kovačevića, dramskog pisca:
„…Nama koji ne lažemo ostaje da razmislimo zašto je Dušan Kovačević tako uspešan pisac i zašto smo svi voleli njegove pozorišne drame i uvažavali gledajući tako stvarne Čvoroviće, Topaloviće, Profesionalce i ostale. Verujem da je sve to dobro i ubedljivo zato što sam Dušan Kovačević sadrži sve likove koje je stvorio i da je pišući te drame, pisao pre svega o sebi, svojim moralnim i ljudskim transformacijama za sve prilike. Svedok sam njegove zaljubljenosti u Miloševića i njegove nacionalne euforije o obnovi Dušanovog carstva, za koje je ginuo i svađao se sa prijateljima, ubeđujući nas posle viđenja s Miloševićem da je on veliki političar i čovek, čak fizički veći za glavu od njega, čemu smo se svi smejali.“
Dragan Savić, vozač, deset godina zaposlen u hitnoj pomoći, priča: „Jednom dobijemo hitan poziv i kada smo stigli na adresu, vidimo u dvorištu naslonjen na zid kuće mrtvački sanduk i drveni krst s imenom čoveka kome je trebalo da pružimo pomoć! Pokojnik ukočen u krevetu. ‘Šta je ovo’, pitam se u šoku. Tad nam priđe komšija i kaže, čovek umro, još juče, bio mrtvozornik i dao potvrdu o smrti. ‘Pa, šta ste nas onda zvali?’, pitam ‘Pa, eto, ćerki je mnogo žao, volela bi da je njen tata živ… a, i eto, videla je da se mrdnuo, pa…’ ‘Sledeći put kad se mrdne, trk u šumu po glogov kolac i nemoj da nas ne zovete na 40 dana!“ („Blic“)
Vesna Vukelić Vendi, umetnica, analizira glasačko i samo glasački telo Vojislava Šešelja: „Dovoljno je pogledati Šešeljevo glasačko telo: to su sve asocijalni ljudi kojima ne smeta to što su krezavi. Ne daj Bože da je pobedio. Ubeđenja koja Šešelj iznosi demantuje njegova pojava. Sama njegova pojava govori da je to čovek koji udovoljava samo svom stomaku. Nije reč samo o estetskom kvalitetu, nego se kroz to ogleda slaba narav. Ako nisi u stanju da sputaš nagon gladi, znači da si neuravnotežena osoba“. („Svet“)
