Marko Stanojević,
glumac, komentariše gestikulaciju političara i upozorava ih:
„Kada savijete šaku u pesnicu i ispružite kažiprst, služi vam kao prut kojim lupate packe svome sagovorniku. I šta mislite, kako se on oseća u tom trenutku? Nije baš prijatna situacija. Kao da ih štapom tučete po glavi ili kao što su nekada u školama nevaljalu decu prutom tukli po dlanovima ili kao strogi očevi koji vam „daju deset po turu. Taj prst može da se pretvori i u bodež, kojim ćete bockati „do krvi“ vaše glasače. Vrlo neugodno i bolno. A čovek koji to nekontrolisano radi samo je uplašen i nemoćan, pa mora na taj način da se brani. Ali, od prsta-bodeža mogu da se stvore problemi ili da njime poentirate, ubodete ključna rešenja. Tada prst postaje moćno oružje koje radi za vas.“
I još o kažiprstu:
„Nije loše s vremena na vreme i grditi nekoga i lupiti mu koju packu prutom, ali ne često i tokom celog govora. Teško je to primeniti i na celu populaciju, jer nije narod vaš podanik, ali članovi vaše partije umeju da budu i neposlušni i neradni. U vreme izbora treba najviše zapeti i mora čitavo članstvo da radi kao jedan i da bude apsolutno poslušno, pa ih nije loše ukoriti prstom, ali samo u dobro promišljenom i planiranom trenutku. Čuvajte se kažiprsta! On je ubojito oružje koje se može okrenuti i protiv vas.“
(„Alo“)
Ivica Karabatrić,
dekorater, otac mlade starlete Ave, umesto kćeri govori o njenim motivima za ulazak u šou „Survajver“:
„Njen motiv za ulazak, osim novca, koji je, da se ne lažemo, svima dobar razlog, bio je da se tamo zaljubi. Ja je mnogo dobro poznajem i znam da je to mnogo želela.“
Šta otac još zna o Avi:
„Oduvek je ona bila bolja sa muškarcima. Ne gleda ih sve ona kao momke. One koji joj se ne dopadaju na taj način gleda kao prijatelje i od njih je čak u stanju da zatraži i pomoć oko presvlačenja.“
O vaspitanju:
„Sve je ličilo na to da će biti časna sestra, kako smo je vaspitavali, jer je supruga imala osamnaest godina kada ju je rodila. Ali, na kraju ispade super dete, koje je potpuno svoje.“
Kakve je Ava:
„Nikada nismo imali probleme sa njom. U školi je bila veoma odgovorna. Ona ima svoj stav i takva je i danas, što se može videti. A to što se ona tamo skidala, verovatno nije ni bila svesna kamera. Ponašala se sasvim prirodno. Ja čak gledam i reprizu i važno mi je da je ona zadovoljna učešćem i da je srećna što je bila sa tim ljudima, jer je željna zajednice i falila joj je porodica.“
(„Blic Puls“)
Neda Arnerić,
glumica, sa urođenom skromnošću govori o svojim glumačkim počecima:
„Ja uopšte toga nisam bila svesna tada, vi muškarci ste uzdisali za mnom, a ja sam bila u nekom svom svetu, jer sam kao mlada ušla u glumu, da sam ušla sa 22 kao druge, verovatno bi mi slava udarila u glavu. Sve će vam biti jasno, ako kažem da me je mama tek sa 17 godina prvi put samu pustila na snimanje.“
Muškarci su obožavali njene filmove i zbog slobodnijih scena, kako se ona osećala u trenucima kada je morala da se skine:
„Ja uvek kažem, meni je skidanje u filmu lako kao da mi kažu da treba da pretrčim sto metara. To je posao, gluma, ćutiš i slušaš sve što ti kažu.“
(„Svet“)
Slađana Zdravković,
omladinka DS-a iz Niša, koja se pre godinu dana „proslavila“ kada se zbunila i nije mogla da izgovori stihove posvećene Zoranu Đinđiću, a onda i pala na bini, kaže da ju je javnost zbog tog gafa dočekala na nož, ali da je sada „sasvim okej“:
„Istina je da sam se saplela i pala i da sam se užasno osećala zbog toga. Sada sam skroz, skroz okej… Svakom može da se desi.“
Da li je sve bilo posledica treme:
„Pa da. Tekst sam besprekorno znala danima ranije, ali publika, kamere… i zvanice su učinili svoje. Jednostavno, kao da je neko isekao to parče teksta iz mog sećanja… A onda sam se i okliznula. Sada mi je jasno da one štikle nisu bile najbolji izbor, a tada mi se učinilo da su užasno kul.“
Da li je pad zaboleo:
„Manje-više… Više je bolela spoznaja da sam uprskala s tekstom, pa još i pala! Tada sam baš bila loše raspoložena. Još me je i javnost dočekala na nož. Srećom, život ide dalje.“
Šta je pomislila u momentu kad je shvatila da se ne seća teksta:
„Oh, my god! Blam živi! Zemljo, otvori se.“
Da li je ljudi prepoznaju na ulici:
„Da, svi me živi zaustavljaju. I dan-danas. Hoće da se slikaju sa mnom, zanimljiva sam im. Kažem im – pa nisam ja Ceca, šta vam je?“
(„Kurir“)
Siniša Kovačević,
dramski pisac, član predsedništva Demokratske stranke Srbije, na konferenciji za novinare, kaže:
„Masovno stižu predlozi za novu zastavu i himnu. U ovom trenutku društvo heraldičara Republike Vojvodine je najbliže predlogu zastave na kojoj će na plavoj podlozi banatskog neba biti bački i futoški kupus i sremski kulen, a da je dilema za himnu između Četiri konja debela i Tri ulara tri uzice.“
(B92)
Nebojša Pajkić,
scenarista i profesor na FDU-u, govori o alkoholu i duvanu:
„Volim da pušim i da pijem, zbog toga što smatram da su sastojci duvana i alkohola veoma zdravi. Isključivo zbog zdravstvenih razloga pušim i pijem.“
(„Blic Puls“)
Marijana Mateus,
poslovna žena, posle promocije parfem, rešila je da novac uloži u obrazovanje:
„Škola je u planu i već je sve bilo dogovoreno, ali je moja prva saradnica baš jutros poslala mejl da se verila, te da planira da se posveti svom izabraniku. Moja želja da škola zaživi u maju daleko je od realnosti. Inače, ja sam diplomirani pedagoški radnik i osmislila sam odličan koncept školovanja, ali o tom potom.“
(„Svet“)
Aleks Grdić,
hrvatska misica, „pokazala se kao jedna od najintrigantnijih učesnica „‘Survajvera’“:
„Nemam ništa protiv vođenja ljubavi na javnom mestu, a posebno sam slaba na fudbalske stadione. S obzirom na to da volim Beograd, ne bih se libila da to uradim na Marakani!“
Ko je najseksepilniji učesnik „Survajvera“:
„Definitivno vaš Marko Karadžić. Spontan je, zabavan i ima divne stavove. On mi je ulepšavao dane koji su u Kostariki zaista bili teški“.
(„Press“)
Mira Marković,
bivša predsednica Jugoslovenske levice, piše o bivšem članu partije, sada vlasniku TV Pinka:
„Bio je kandidat za člana Glavnog odbora. Kad su na kraju kongresa na monitoru u sali emitovana imena kandidata i imena novoizabranih članova GO, neko me je diskretno obavestio da Željkovog imena nema i da je odjurio kući sav očajan. Razume se, radilo se o grešci. Bio je vrlo aktivan u partiji, narodni poslanik, bilo je logično da bude ne samo kandidat za člana GO već i njegov član. Odmah sam ga pozvala kući, razgovarala sam s jednim očajnim čovekom. Nabrojao mi je, uzbuđeno, sve svoje zasluge za JUL i svu svoju ljubav prema JUL-u, a ja sam sve prihvatila i zamolila ga da dođe kod mene kući. Rekla sam mu da se radi o grešci i da ćemo tu grešku momentalno ispraviti. I ispravili smo je.“
Aleksandar Vulin,
nekadašnji funkcioner Jugoslovenske levice, sada predsednik Pokreta socijalista, pozvan je da komentariše pisanje svoje tadašnje šefice Mire Marković o vlasniku TV Pinka Željku Mitroviću:
„Mitrović je sve stekao svojim radom. Od države je dobio priliku da radi, baš kao i svi ostali. On ju je iskoristio. Kao što znamo, Mitrović radi u Bosni i drugim zemljama, a tamo nije bilo JUL-a.“
Dragana Kuzmanović,
bivša visoka funkcionerka JUL-a, kaže da su „svi, uključujući i Mitrovića, preko JUL-a ostvarivali sve svoje želje i zamisli“:
„Posle poraza na izborima 2000. godine svi su se razbežali i ne sećaju se više da je partija postojala. Doživeli su amneziju.“
(„Kurir“)
