Milorad Vučelić,
poslanik SPS-a, „uveren je da će rezolucija o zdravlju Slobodana Miloševića brzo doći na dnevni red Skupštine Srbije i da će biti izglasana većinom“:
„Jasno je da je u Hagu na delu pokušaj likvidacije Miloševića, kao i to da pokušavaju da nametnu kolektivnu krivicu našem narodu. Takođe, smatram da nema poslanika koji će glasati protiv.“
Đorđe Todorović,
portparol DS-a, o ovoj rezoluciji kaže:
„Poznato je da mi ne učestvujemo u radu Skupštine, a što se tiče Miloševića, sudi mu se u Hagu i Tribunal garantuje uslove za lečenje. Ali, ne bi me iznenadilo da se u Skupštini izglasa takva rezolucija. Baš zato što zavise od glasova socijalista, moglo bi se dogoditi da Koštunica, Labus, Drašković i Ilić izglasaju tako nešto i pokažu koliko su principijelni.“
Dr Slobodanka Milićević–Mišić,
lekar internista na Klinici za endokrinologiju, govori o navikama stanovništva i apeluje:
„Zapadne zemlje nemaju trovanja kiselinama jer takvih supstanci nema u slobodnoj prodaji. Kod nas se, međutim, otrovi prodaju svugde i može ih kupiti svako. S druge strane, naše stanovništvo ima običaj da otrove kupuje u većim pakovanjima, te da nepotrošene količine čuva na neadekvatan način, ponekad i mimo originalne ambalaže. Zato apelujemo na državu da ograniči prodaju ovih materija, a stanovništvo da kiseline čuva van dohvata dece, a naročito od osoba sa psihijatrijskim problemima i suicidnim idejama.“
(„Glas javnosti“)
Marija Šerifović,
pevačica, pobedila je na Radijskom festivalu i na pitanje novinara gde joj je majka Verica, Marija kaže:
„Mama je na putu, nastupa po Evropi. Presrećna je što sam pobedila i rešila je da večeras popije neku. Inače se napila prvi put u životu kada sam prošle godine pobedila na festivalu u Budvi, a ovo će biti drugi put. Mada, kako mi je krenulo sa ovim nagradama, vidim da će moja mama sve češće biti pijana.“
(„Blic“)
Željko Joksimović,
poznat i kao Lane, o „promeni svoje marketinške stratigije“ povodom svoje nove ploče, kaže:
„Glavna promena je vezana baš za muziku, tu je jasno iskristalisana emocija i poruka koju ta ploča nudi. Stariji sam tri i po godine, zreliji i ozbiljniji! A publika je kao devojka: prvo si zanimljiv, vrcav, ponešto i slažeš… Sada devojka živi sa mnom i to je ozbiljno zabavljanje, ona zna sve moje vrline i mane – kakav sam kad se probudim, zašto ćutim…“
(„Kurir“)
Dragan Šormaz,
poslanik DSS-a, „ima pomalo specifičan pogled na veru“:
„Ja sam iskren političar. Verujem u Boga, ali niti postim niti odlazim u crkvu.“
(„Kurir“)
Ivica Dačić,
socijalista, „tvrdi da je veliki vernik“, ali:
„Ipak ne postim, ali imam režim zdrave ishrane, kojeg se stalno pridržavam, a koji je vrlo sličan postu.“
Aleksandar Vlahović,
poslanik DS-a, „priznaje da uopšte ne posti“:
„Tempo kojim živim i radim to mi ne dopušta. Nisam dovoljno disciplinovan. Ima važnijih načina da se pokaže predanost veri i hrišćanstvu. Ja neću da postim da bi to drugi videli. Ali, kad budem postigao tu meru uređenosti života, postiću do kraja, a ne parcijalno.“
(„Kurir“)
Aleksandar Vučić,
generalni sekretar SRS-a, „koji članovi smatraju jedinom patriotskom strankom u zemlji“, nije siguran da li bi svi oni izašli na ulice ukoliko bi neko rešio da hapsi Ratka Mladića:
„Mi bismo to uradili samo zbog Kosova, a za sve ostalo – otkud znam. Srbija oličena u nama danas ne brani nikoga pojedinačno, već brani slobodarski duh koji hoće da nam uzmu. Deo tog duha je i Ratko Mladić.“
(„Kurir“)
Vuk Bojović,
vajar i već skoro dvadeset godina direktor Zoološkog vrta, priča o svom poslu:
„Kada se saberu dobre i loše strane posla lepo je biti direktor zoološkog vrta. Ali na svetu ima veoma malo misaonih ljudi, a mnogo onih koji su došli na planetu da samo jedu i obavljaju fiziološke potrebe. A, nisu ni produktivni. Poznato je da za direktorsko mesto lete glave, tu su podmetanja, zavist, zasede. Ali za ovo mesto se niko nije otimao. I danas ima puno dušmana koji postavljaju pitanje: zašto je Vuk popularniji od Radmile Hrustanović, Bojana Stanojevića ili Nenada Bogdanovića…“
O vaspitanju svoje četvoro dece, Vuk priča:
„Kajem se što nisam imao više dece. Decu sam vaspitavao po svim kanonima, ali izgleda da u genima nose neukrotivo ludilo. Malo ih je pokvarila televizija, malo loše okruženje, malo društvene norme. Ako ja nisam u krevetu posle sedam ujutru, ne mogu da zamislim da neko spava do jedan posle podne. Sećam se polemika sa sinovima kada su bili petnaestogodišnjaci, koliko sam se puta borio da naredim da budu kući do deset sati uveče. Ali, redovno sam dobijao odgovor: „Neću!“ Raspalim starijeg onako muški! Ponovo pitam, dobijem isti odgovor. Tras, udarim ga opet sa druge strane. Opet isto: „Neću!“ Nakon par ponavljanja koja nisu urodila plodom, jednostavno sam odustao. Godinu dana mlađi Nikola prošao je isto. Od onog „neću“, preko batina do mog odustajanja. Uvideo sam da ću deci napraviti potres mozga, pa sam se pomirio sa sudbinom.“
(„Story“)
Ilija Petković,
selektor fudbalske reprezentacije SCG, o knjigama u svom stanu priča:
„Ni sam ne znam koliko tačno naslova imamo u kući. Zbog prirode posla u suštini sam više oslonjen na stručnu fudbalsku literaturu. Trenutno čitam Kosovo Dobrice Ćosića, knjigu koja me je potpuno impresionirala i čija tema je sada izuzetno aktuelna.“
(„Story“)
Stefan Kapičić,
glumac, „izgleda kao čedni dečačić zalutao među razvratnike“, u prvom broju magazina „Tvoje telo“, novom izdanju iz porodice „Nedeljnog telegrafa“, otkriva:
„Kada sam bio mali bio sam debeo, pa sam vežbama sebe izvukao. Od nezavidnog izgleda doveo sam sebe do nečega što je fenomenalno (iz ružnog pačeta prešao sam u ne bih rekao labuda, ali nešto što je vrlo simpatično i zanimljivo). Po mom merilu sam u redu. Nedostatke nikada nisam ni imao!“
Gde ima tetovaže:
„Na repu, ispod desne miške, na članku desne noge i nisko na stomaku, pored polnog organa. Svaka ima svoju simboliku, ali to je vrlo intimno.“
(„Tvoje telo“)
Jelena Jevremović,
pevačica, „devojka koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim“, o sebi otkriva:
„Jako sam energična, temperamentna i hiperaktivna. I pored svih obaveza koje imam, uvek sam puna energije. Sanjam o tome da postoji neki most iznad koga stalno prolazi voz ispod koga stalno mogu da vrištim do mile volje.“
O neobičnim mestima za seks, kaže.
„Udoban krevet je zakon. Svećica, muzikica. Zamišljam sebe kako me napadaju insekti u nekom žbunju. Ma na Urgentnom bi nas odvajali!“
(„Tvoje telo“)
Božo Prelević,
advokat, u emisiji „Poligraf“ TV B92, imao je interesantan duel sa autorom emisije Jugoslavom Ćosićem:
B92: Jeste li rešili stambeno pitanje, gospodine Preleviću?
Prelević: Ne, živim u stanu svojih roditelja.
Jeste li sigurni da živite u stanu vaših roditelja?
Da, po poklonu moje majke.
Nemate svoj stan u kome živite, roditelji drugi stan?
Po poklonu moje majke živim u stanu roditelja. U čemu je problem?
Živite sami?
Je li to sporno?
Ne, pitam samo je l’ živite…
Pa, šta vas briga s kim ja živim?
Sad ste sami rekli da živite…
Pa, šta vas briga s kim ja živim? Kakva je sad to emisija u kojoj je važno s kim ja živim? Šta je poenta ovoga?
(TV B92)
Mirjana Bobić–Mojsilović
se u svojoj redovnoj kolumni bavi totalno prevaziđenim tipom muškarca, metroseksualcima i zalaže se za retroseksualce:
„Metroseksualac se uspostavlja kao žrtva savremenog koncepta uspešnosti, u kojem fizička lepota i negovanost ženske vrste zauzimaju ključno mesto. Metroseksualac se u simboličkom smislu zapravo identifikuje sa ženom – njenim atributima (…) Svako simboličko i vizuelno približavanje idealu ženske lepote, jeste u biti homoseksualna rabota, pa sve neka su metroseksualci neviđeni heteroseksualci…“
(„Sofija“)
Radivoje Lazarević,
„naslednik Dušana Mihajlovića na čelu Liberala Srbije“, doskorašnji ambasador SCG u Brazilu, na pitanje kako sada stoje Liberali posle loših izbornih rezultata, kaže:
„Nismo oslabljeni jer nas je napustio jedino Goran Dimić i niko drugi. Malo koja partija bi takav šok mogla da preživi. Mi i danas imamo ogromno članstvo i stabilnu infrastrukturu.“
S kim se družio dok je živeo u Brazilu?
„U Brazilu ima 140 ambasada, ali sam shvatio da mi predstavnici malih zemalja moramo da se nametnemo jer nismo više iz respektabilne Titove Jugoslavije. Shvatio sam da je čovek koji ne igra tenis, golf i bridž izopšten iz diplomatskog kora. Zato sam se posvetio tenisu i uspeo sam sa svojim prijateljima ambasadorima da organizujem teniske, golf i bridž turnire. Na taj način se nismo družili samo na dosadnim prijemima. Kada sam odlazio iz Brazila, ambasador Vatikana Nunsio, na oproštaju u dugom govoru, rekao je da se mojim odlaskom gubi atmosfera u diplomatskom koru, baš zato što sam ja, kako je rekao, umeo da najteže probleme rešavam na lak način.“
(„Sofija“)
