VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, na pitanje kako će javnost znati da se novac Telekoma neće rasipati, poput novca od privatizacije Mobtela (B92)
Bojana Stojković,
manekenka i supruga golmana Vladimira Stojkovića, veliki je ljubitelj tetovaža, pa na pitanje da li planira još neku šaru na telu, kaže:
„Tetovaže su one stvari na koje se odlučiš na brzinu, a kaješ se natenane. To se odnosi na tetovažu na leđima – devojku sa krilima orla, koja simbolizuje lakoću življenja. Što sam starija i zrelija shvatam da ‘šaranje’ po telu nije bila najpromišljenija odluka. Ali, sada su tu gde jesu i deo su mene. Na desnoj podlaktici imam ispisano ime supruga i to je bio moj poklon za prvu godišnjicu zabavljanja.“
(„Press“)
N.N.,
meštanin iz sela Ljuba kod Šida, reporterima koji su došli da „provere kako izgleda mesto gde su vlasti umalo uhapsile Ratka Mladića“, o eventualnom komšiji kaže:
„Kakav crni Mladić, kakvi bakrači?! Pa ovde ptica kad sleti celo selo zna, a ne da se neznanac, pa još haški begunac krije, a da niko ništa ne primeti?! Nema nas 4000, već 400 u selu. Sve što možemo da vam kažemo jeste da je naš Stanko veliki domaćin, dobar čovek i dobar komšija! Bio je poznat po farmi koza i odličnom siru koji je pravio, hteo je i da proširi posao s tim, ali mu posle hapšenja sve to pade u vodu. Ipak, vi proverite, možda je angažovao generala da mu čuva te koze, ko zna.“
(„Press“)
Vesna Dedić,
novinarka Javnog servisa, odskora i književnica, ne pati od lažne skromnosti: „Ja čujem ovih dana po gradu mnoge lažne priče o sebi koje plasiraju, pretpostavljam, oni kojima sam utrčala na teren i dala gol. Nemam razloga da pravim nikakve skandale, s obzirom na to da sam za tri meseca doživela deset izdanja svog romana Zauvek u srcu.“
(„Alo“)
Borka Milankov Crepulja,
„bivši švajcarski diplomata pri misijama OEBS-a i stručnjak za mir, govori o pozadini nemira na Paradi ponosa, sa koje je poslata poruka da NATO nema alternativu ni po cenu Evropske unije“:
„Ova generacija koja je bila na ulicama ne može da prihvati ulazak u NATO alijansu, kao što vam niko ko je preživeo Jasenovac neće reći da je tamo bilo dobro i da želi da se vrati .Sve što govori da nešto nema alternativu označava ropstvo. Vi se možete odlučiti da li ćete biti dobrovoljni rob. Ako vodite neku zajednicu i govorite da nemate alternativu, to znači da vas neko vodi, a ne vodite sami sebe. Odnositi se prema NATO-u na ovaj način, da se mora nekom hrliti, to znači da trčite ka dželatu. To vide mladi ljudi i zato su svoj protest pokazali na ulicama, to nisu huligani već deca koja ne žele da budu robovi. Ti mladi ljudi ne žele da gledaju promociju NATO-a u svojoj zemlji. Pobuna protiv nepravde je prirodna stvar.“
(„Pravda“)
Dragoslav Bokan,
reditelj, u devedesetim vođa paravojne formacije „Beli orlovi“, danas glavni i odgovorni urednik novog časopisa „Vodič za život“, govori o listu koji uređuje:
„Ljudima treba vedrina, potreban im je osmeh i podrška u osećanju da život ipak nije besmislen, uprkos svim nedaćama koje nas svakodnevno iskušavaju. Ovakav adrenalinski pristup koji nam vraća nadu jeste i sama suština ‘Vodiča za život’.“
U koje ideale danas veruje:
„U iste one ideale u koje sam verovao nekad, u koje i dalje verujem. Verujem u život, onaj istinski, slobodni život, neuporedivo lepši i uzbudljiviji od sive svakodnevice koja nas je obmotala kao svileni gajtan, pa nas guši i davi odavno, od kad znam za sebe.“
Kako danas gleda na svoj politički angažman iz protekle decenije:
„Sa tugom, nostalgijom i osećanjem propuštene šanse čitave moje, i ne samo moje generacije. Kada to kažem, ne mislim samo na to što očigledno nismo uspeli u onome o čemu smo maštali, već na to da su svi naši ideali, gledano iz ove perspektive, bili deo nekakve nama tada nevidljive ‘društvene igre’ sa nacionalnim osećanjima na jednoj, ili želje za boljim životom na drugoj strani. I nije stvar toliko u tome da li ste formalno pobedili ili izgubili, već da li je vaša borba imala smisla, da li je bila, kako bi to samuraji rekli, ‘dobra borba’ ili nije.“
(„Pravda“)
Zorica Karanović,
autorka bestselera Kako uloviti muža, kaže:
„Kada čujem da muškarci više varaju od žena, naježim se. Pa sa kim to muškarci varaju svoje žene nego sa drugim ženama.“
(„Stil“)
Svetlana Kitić,
najbolja svetska rukometašica, govori o svojoj ishrani:
„Nisam sačuvala navike iz vremena kada sam se takmičila, jer da jesam sada bih imala sto kila. Tada sam jela dosta testenine, mesa, hleba, ali sam mnogo i trošila. U poslednjih godinu dana ne pamtim kada sam potrčala, a kamoli se ozbiljnije posvetila sportu. Valjda je to i normalno, jer posle toliko godina treninga i odricanja dođe do zasićenja. Ali, zahvaljujući sportu, genetici, uravnoteženoj ishrani, ja i u pedesetim ne znam kako izgleda celulit, a kada se u kupaćem kostimu prošetam plažom, suprug prati znatiželjne poglede uperene u mene!“
O muškarcima:
„Čim muškarac počne više da uživa u hrani nego u meni, znači da je omatorio i da ga ne interesujem. Mislim da muškarci danas sve manje traže dobre kuvarice!“
(„Gloria“)
Ilda Šaulić,
pevačica i kćerka, kaže da nije baš ekspert za kuvanje:
„Kod nas je normalno da žena bude i prava majka i domaćica iako je to izuzetno teško. Dopada mi se kada muškarac kaže: ‘Neću da mi žena bude u kuhinji i miriše na alevu papriku i zapršku, nego na parfem, i da mi bude lepa.’ Sebe prepoznajem u toj kategoriji, ali to zahteva da o materijalnom momentu brine neko drugi.“
A kada mora nekoga da nahrani, to radi:
„Uz pomoć raznih restorana! Trudim se da bude lepo i romantično, uz specijalnu dekoraciju, naročito odabran stolnjak, čaše. Već tako postavljen sto daje specifičan osećaj. Moja sestra nije u tom fazonu i zgranuta je kada čuje da kupujem stolnjake i servise i onda mi kaže: ‘Aman, Ilda, za koga to kupuješ!’ Volim da kupujem te lepe stvari!“
(„Blic Puls“)
Čitalac ovog lista je fotografisao Karlu del Ponte, bivšu glavnu tužiteljku Haškog tribunala, na Azurnoj obali u kupaćem kostimu, a poslanici i bivši političari veoma rado su komentarisali objavljenu fotografiju:
Radivoj Milutinović,
poznatiji kako Muja Lopov, proglašen svojevremeno za predsednika ‘virtuelne Srbije’, prosio je Karlu del Ponte više puta, ali je njegova ponuda još uvek bez odgovora. ‘Nije sve u lepoti, već u žrtvovanju za svoju zemlju. To mi je bila osnovna namera kad sam se odlučio na prosidbu Del Ponteove.’
Dragan Šormaz,
samostalni poslanik u Skupštini, kaže da kad god se pomene Del Ponteova, u glavi ima scenu njenog čuvenog saplitanja na stepenicima: ‘Na nju nikad nisam gledao kao na ženu, iako je, naravno, žena. Previše je gruba i muškobanjasta za moj ukus.’
Radivoje Raka Radović,
nekada poslanik SPS-a i gradonačelnik Trstenika, sada predsednik partije Naš dom Srbija i odbornik u opštini Trstenik, kaže da mu se nimalo ne dopada Karla del Ponte, čak ni u kupaćem kostimu: ‘Kao muškarac u njoj ne vidim ništa ženstveno!’
Dobrivoje Budimirović Bidža,
član Glavnog odbora SNS-a, nekada gradonačelnik Svilajnca iz SPS-a, ne bira reči kada ocenjuje Karlu del Ponte. ‘Hermafrodit ili šta već, al’ žensko, što se mene tiče, nije!’
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve