Olja Ivanjicki,
slikarka, o sebi:
„Nikad nisam opuštena, zategnuta sam kao struna, tempirano zategnuta. Ali ne da bih eksplodirala, nego da bih bila kao jedna dobra gitara ili violina.“
(„Zdravlje i lepota“)
Stefan Kapičić,
glumac, o svom stilu oblačenja:
„Nemam odvratne srpske kulturološko-sociološke balkanske repere da moraš da budeš znojav, u prljavoj vijetnamci i piješ vinjak da bi bio glumac. Kult tela i psihe je nešto što se na Zapadu maksimalno tretira i iskorišćava. Ne možeš ljudima da budeš primer ako si vizuelno jeziv.“
(„Zdravlje i lepota“)
Zoran Davinić,
predstavnik za medije glumca Bogoljuba Mitića Đoše koji je bio član SPO-a i SPS-a, a sada je kandidat na poslaničkoj listi G17 plus, o promenama u Mitićevom životu:
„Njegovi pogledi na politiku su sledeći: nekada je vozio fiću, pa je, kada je upoznao svojstva BMW-a, prešao u taj automobil“.
(„Blic“)
Alen Selimović,
poslanik DS-a, na pitanje da li ume da pravi kolače:
„Bilo bi neiskreno kada bih rekao da ih pravim. Za političare kažu da obmanjuju javnost gde god stignu. Ja to ne radim, pa moram da priznam da ne pravim kolače.“
(„Zdravlje i lepota“)
Bojana Nikolić,
voditeljka emisije „Sportissimo“ na TV Pinku, o rekreaciji:
„U poslednje vreme ne stižem da se rekreiram, ali su mi ruke ojačale od vožnje kola, od silnog motanja volana jer nisam imala servo. Moje tanke ruke postale su žilave, pa sam sigurna da bih, ako zatreba, nekom frajeru mogla da nalupam šamare. Kad se razjarim, očima sevam na sve strane, pa ljudi misle da će svašta da se desi.“
(„Zdravlje i lepota“)
Božidar Đelić,
ministar finansija, o aktuelnoj vlasti: „Često naš narod kaže ‘oni gore’. Ali, ta elita je iz ovog naroda. Nisu ni ti poslanici, ni ti ministri, nisu oni pali s Marsa, nego je neko za njih glasao u jednom momentu.“
Govoreći o poreskoj filozofiji koju sprovodi: „Znate, nekim ljudima se sviđa poezija, neki vole muziku, a ja volim javne finansije.“
(„Blic news“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka, o svom nakitu: „Kada sam neke komade nakita na čudesan način gubila, mislim da je došlo do sukoba moje i energija prethodnih vlasnika i da su ti komadi pošto-poto hteli da pobegnu s moje ruke… Moja najveća satisfakcija jeste to što sam od nakita sve sama sebi kupila. Nisam morala da trpim nečije disanje, kašljanje ili štucanje, ili da bilo koga pogledam nežnije nego što bi trebalo da bi se nešto našlo na mojoj ruci.“
(„Zdravlje i lepota“)
Marina Perazić,
pevačica, o prepevavanju njenih hitova: „Čula sam da je ona što liči na Penelopu Kruz, Emina kažeš, prepevala Sobu 23. To je katastrofa. Zvuči smešno i na nivou je dečjeg vrtića. Onda je Glorija obradila Ja sam laživa, umesto lažljiva. Zatim, Mis Svetlana Oazu snova, koju na svu sreću nisam nikada čula, pošto tu pesmu previše volim da bih ružila sliku o njoj.“
(„Svet“)
Vladan Pavličić,
zvani Roko Pastuv, podgorički porno glumac i komercijalista, o nadimku: „U Podgorici me odavno zovu tako. Taj nadimak dobio sam još u ranoj mladosti, zahvaljujući svojoj ogromnoj, bogom danoj seksualnoj moći.“
(„Svet“)
Prljavi inspektor Blaža,
muzičar, o toleranciji: „To je kada vas dete na moru poprska hladnom vodom, a vi ga ne opsujete ili kada vam žena skuva loš ručak, a vi je ne pošaljete u rodni kraj… Pošto naši ljudi najviše veruju televiziji, mislim da bi reklame o toleranciji trebalo ubacivati u neke španske serije ili popularne muzičke emisije.“
(„Večernje novosti“)
Bogoljub Karić,
predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika SCG, o udruženju: „Mi nismo kriminalci, ne ugrožavamo mi hod Srbije ka budućnosti, već neki koji vode državu, a ne umeju da vode ni kiosk.“
(„Ekspres“)
Milenko Vasović,
komentator „Blica“, pravi paralelu između Marije Rašete-Vukosavljević i Nede Arnerić: „Marija Rašeta-Vukosavljević je napustila politiku, i to je dobro i za nju i za nas. Neda Arnerić se vratila, i to je loše i za nju i za nas. Marija je imala petlju, ponašala se ‘kao mozak s jajima’, Neda obrnuto.“
(„Blic“)
Radivoje Andrić,
reditelj, o filozofiji života: „Možda će onaj ko hoda mravljim koracima jednom hodati slonovskim, ali ako ne hoda ni mravljim, sigurno neće ni slonovskim.“
(„Blic“)
Faud Backović Deen,
bosanski pevač, pošto je na izboru za mis BiH pocepao majicu sa slikom urednika „Slobodne Bosne“ Senada Avdića koji ga je nazvao „fićfirićem u tanga gaćama“, obrazlaže:
„Ta njegova izjava me je iznervirala zato što je pričao o tanga gaćama, mada mu nikada nisam pokazao svoj donji veš. Pošto ga već zanima taj detalj moje garderobe, obavestiću ga ovako javno da je pogrešio u proceni jer na toj manifestaciji uopšte nisam nosio gaće.“
(„Svet“)
„Svet“
novosadski tabloid, o Nikoli Kojo, glumcu i njegovom bratu Ljubomiru:
„Nikolin mlađi brat Ljubomir pokreće sopstveni biznis u kojem će mu se kao ortak pridružiti stariji brat, ali samo kao finansijer. Reč je o sasvim novom proizvodu koji je nedavno registrovan u zavodu za patente, a koji je Ljubomir kao diplomirani inženjer saobraćaja prijavio kao svoj izum. Radi se o poklopcu za WC šolju koji se podiže bez dodira ruku, a braća smatraju da će za njihov proizvod biti mesta i van granica naše zemlje.
S obzirom na to da je pored WC školjke u pod ugrađena posebna papučica kojom se pritiskom noge pokreće mehanizam koji poklopac podiže i spušta, Ljubomir i Nikola računaju da će njihovi prvi kupci biti supružnici koji su se zbog WC daske često sukobljavali.“
Prof. dr Stevan Petrović,
psihijatar, o srpskom narodu i političarima kao psihijatrijskim pacijentima: „Odavno vidim kao svoje pacijente značajan broj političkih prvaka sa obe strane. Svi su oni kandidati za moj psihijatrijski kauč. Političari su onakvi kakav je mentalitet naših ljudi. Srbija je u svakom pogledu nehomogena. Nedavno sam pročitao da u Srbiji ima oko 240 političkih stranaka. To samo po sebi dovoljno govori o nejedinstvu naroda. To pomalo asocira i na čuvenu izjavu pokojnog Jovana Raškovića, koja je za neke delovala šokantno i uvredljivo, da su Srbi lud narod. Ima tu malo istine. Mi nismo sasvim zdravi s obzirom na ono što nam se događa. Sami sebe smo napravili žrtvama. U osnovi smo emocionalno nezreo, politički nepismen narod koji ne ume da razmišlja.“
O psovkama, pljuvanju, udarcima, polivanju vodom i ostalim događanjima u skupštini: „To su sve znaci sociopatskog, socijalno neprilagođenog ponašanja. To se kosi sa dobrim običajima i ne prihvata se kao dozvoljeni oblik i način ponašanja. Približava se nekim sociopatijama, znači socijalnoj neprilagođenosti. To je istovremeno i dokaz nemoći njihove reči, jer iz nemoći reči, iz nemogućnosti da izađete sa pravim argumentima, vi se spuštate na infantilni nivo i počinjete da se ponašate kao naši preci pre više hiljada godina, koji su rešavali probleme motkama i tučom. A da ne govorimo da je jedan broj naših poslanika u alkoholisanom stanju za vreme zasedanja, da je postalo pravilo da je bife puniji nego dvorana kada se izglasavaju važni zakoni. I da se na najvulgarniji, najbrutalniji i prostački način ulazi u sukob s političkim protivnicima.“
O političarima koji bi trebalo da se sklone sa političke scene: „To bih, na osnovu dostupnih javnih informacija mogao da kažem za Čedomira Jovanovića. Mada mlad, inteligentan, on je čovek sa nizom grešaka, morao bi da nađe neki drugi posao. Ima još nekih, vrlo opasnih. A ima tu malo elemenata i ludosti kod srpskog naroda. Vidite, SPS i SRS stavljaju Miloševića i Šešelja na čelo stranaka i stranačkih lista, a oni su u zatvoru. S psihijatrijskog stanovišta to je vrlo nepromišljeno. Čovek koji je u zatvoru ne može da reprezentuje zemlju, a treba da izađe pred narod, pred svet…“
(„Internacional“)
Kapetan Zoran,
poznatiji kao srpski Rambo, „misteriozni plaćeni ratnik čiji identitet do dana današnjeg nije poznat“, o Karli del Ponte:
„Koliko sam ja obavešten, politički vrh Srbije i SAD u ovom trenutku imaju jedan zajednički interes – ukloniti Karlu del Ponte. Jasno je zašto Del Ponteova smeta Srbima, ali u poslednje vreme ona se opasno zamerila i Amerikancima. Ona se pokazala kao iskusan tužilac u procesima Haškog tribunala i već je viđena kao prvi tužilac novog Međunarodnog krivičnog suda UN-a koji će imati sedište u Rimu i koji bi trebalo da sudi svima, a ne kao Hag koji je sudio samo nekima. SAD su najveći protivnik tog budućeg suda u Rimu, jer žele da ostanu nedodirljivi. Zato su i odlučili da ubiju Karlu del Ponte, koja je tvrdoglava i ne bi bila popustljiva i time upute opomenu Evropi i svetu da sa njima nema šale. O svemu tome uveliko se pričalo u okviru moje bivše jedinice. U igri je veliki ulog, čak je i naša jedinica jednom prilikom alarmirana da zaštiti život Del Ponteove. Međutim, naša jedinica je rasformirana. Ponteova je spremna za odstrel, u to će se čitav svet veoma brzo uveriti. Legija je od strane CIA angažovan da je ubije i zato neće predvoditi naše vojnike u Avganistanu.“
(„Zona sumraka“)
