Zoran Đinđić,
republički premijer, istakao je tokom sastanka sa predstavnicima nevladinog sektora da su Srbiji potrebne nevladine organizacije koje mogu nešto i da urade, a ne samo one koje imaju mišljenje o raznim društvenim problemima: „Ne trebaju nam politički konsultanti jer u Srbiji ionako ima previše poglavica, a malo Indijanaca.“ (Beta)
Vojislav Koštunica,
predsednik i predsednički kandidat, odgovarajući na pitanje da li je (daleko od očiju javnosti) u prijateljskim odnosima sa Zoranom Đinđićem: „Meni je jedini prijatelj Srbija.“ („Utisak nedelje“, TV Studio B)
Mirjana Marković,
supruga, u ulozi kolumniste „Nacionala“ predlaže da ovdašnje partije promene imena i da se, umesto komplikovanim skraćenicama, u tu svrhu posluže prirodom: „Simboli kao što su, na primer, proleće i maslina, jasni su, često i lepi, i mogli bi da budu inspiracija za preimenovanje političkih partija dok se ne razreši konfuzija oko vrednosti na kojima one veruju da su sada zasnovane. Posle svega kroz šta su prošli socijalizam i demokratija, teško je reći da se pouzdano zna šta su, ali proleće i masline su mimoišle krize, različita tumačenja i kompromitantne promene, pa su bar kao simboli manje ranjivi od pojmova kao što su socijalizam i demokratija, koji su nominalno najviše prisutni.“
Momčilo Bajagić Bajaga,
pop zvezda, imao je problema prilikom snimanja novog spota, što mu se (izgleda) ne događa prvi put: „Ako se obučem u zeleno, onda sam musliman. Ako imam crveni džemper i crnu jaknu, podržavam albanske separatiste s Kosova; ako sam samo u crnom, fašista sam, a samo u crvenom – komunista. Jedino mi preostaje da se skinem go i onda snimim spot.“ („Nacional“)
Petar Kapisoda,
rukometaš i seks simbol, objašnjava zašto se još nije oženio: „Svi su se poženili, moji vršnjaci, braća, rođaci…Valjda ih je napao neki virus. Srećom, ja sam vakcinisan. Nisam još spreman da odgovorim tim zahtevima. Eto, kad sam kod kuće na Cetinje, ujutro, čim otvorim oči, baka mi stavlja med u usta i cedi narandžu. Molim Vas, zar sam ja spreman za ženidbu? Još sam dete.“ („Ljubav“)
Danijela (31),
farmaceut iz Beograda, u anketi magazina „Ljubav“ govori o čoveku svog života i o muškarcima uopšte: „Za čoveka mog života mnogi kažu da je ružan ko grob, ali meni je najlepši na svetu. Lepota nije najveći kvalitet kod muškarca. Bitan je i društveni status, moć, inteligencija i audi A8 – crni, po mogućstvu.“
Ksenija Pajčin,
pevačica, igračica i još mnogo toga, o muško-ženskim odnosima: „Žena koja je finansijski dobro potkovana, kao na primer ja, ima pravo da radi šta želi i bira muškarca kakvog želi. Ja biram samo lepe i pametne, jer jedino takve i volim. One žene koje nisu dobro potkovane, a pri tom su lepe, jer im Bog nije dao i jedno i drugo, biraju ružne muškarce koji su, opet, finansijski lepi.“ („Ljubav“)
Nevena Stamenković,
članica grupe Models: „Glad za ljubavlju utoljavam tako što sve više i više jedem. Dođe mi da smažem sve u kući. Ima istine u tvrdnjama da, kad su devojke bez ljubavi, počnu da žderu i sve više se goje. Ja slatkiše uništavam ko od šale. Jedem kolače, čokolade, sve što je slatko. Čim vidim čokoladu, odmah je ubijem.“
Kad je već tako, postavlja se i pitanje kako ostaje vitka: „Sve što pojedem ode mi u grudi! Prosto neverovatno.“ („Ljubav“)
Milanka Karić,
predsednica Karić fondacije, o početku ljubavi sa suprugom Bogoljubom: „Ni sama ne znam koliko puta sam ispričala priču o počecima naše veze i uvek mi je prijatno da je ponovo pričam, kao kada nebrojano puta slušate pesmu koju volite. I uvek biste mogli ponovo da je slušate, kao prvi put. U vreme našeg prvog susreta Bogoljub je bio u fazonu Džimija Hendriksa – duga raštrkana kosa, veliki brkovi, zulufi i stomačić. Za mene je tada bio nekako previše ozbiljan.“ („Ljubav“)
Sandi Cenov,
hrvatski pevač često prisutan u ovdašnjoj javnosti, demantuje još jednu priču o svom ljubavnom životu i kaže: „Novinari napišu da sam u vezi sa svakom devojkom sa kojom me vide, što je potpuno suludo. Evo, pre nekoliko dana izašao sam sa drugom koji super izgleda i jedan hrvatski list je objavio da sam gej. Možeš li da poveruješ? Sada se bojim da izvedem psa u šetnju da ne bi neko prokomentarisao da spavam sa njim.“ („Ekskluziv“)
Nives Celzijus,
balkanska starleta, o susretu sa Enrikeom Iglesijasom: „Iako je osim mene tu bilo još sijaset lepih devojaka, a napolju još stotinak koje su čekale, privukla sam njegovu pažnju. Enrike je dosta arogantan, pa je komunicirao sa svima ostalima i nije gledao u mene, nego uvek u drugom smeru. A kada bih spustila glavu, buljio je nepristojno. Uzvratila sam mu da slobodno može da me gleda.“
Ipak, kad su stvari tokom igranja fota postale malo intimnije: „Gledajući ga nagog imala sam utisak da gledam devojčicu! Moja ruka je deblja od njegove noge. Mogu ga pohvaliti da ima lepe pločice na stomaku.“ („Ekskluziv“)
Sanja Đorđević,
folk pevačica, o vezi između droge i muzike: „Možda sam staromodna, ali kao zrela osoba imam pravo na mišljenje da je narodna muzika zdrava u odnosu na rejv i tehno, uz koje deca piju ekstazi… A moja publika jedino može da se prehladi, jer ih ja tako izmorim, pa kada izađu da se ohlade, a ne obuku se…“ („Ekskluziv“)
Ekstra Nena,
pop pevačica, trebalo je da bude jedna od sagovornica u anketi tabloida „Ekskluziv“. Kada joj je postavljeno pitanje o tome da li su bolji ljubavnici oženjeni, slobodni ili razvedeni muškarci, sledio je odgovor: „Ma, kakvo je to pitanje?! Opet neki trač? Znate li vi koga ste nazvali?! Ma, zovite one pevaljke, glupače, pa ih to pitajte! Vi ste dno dna, pozdravite vašeg trač urednika. Sram vas bilo! Vi ste kreten! To vi meni nešto hoćete da kažete tim glupim pitanjima. Što me ne pitate gde sam pevala? Šta vi umišljate?! Nemojte više da okrenete ovaj broj! Vi ste bedni novinar i nije mi jasno kako ste se usudili da me zovete za takve stvari. Boli me d… što vam je na to pitanje odgovorila i Vesna Radusinović, to me ne zanima… Neka vam ona i odgovara! Potrošili ste mi previše vremena, nemojte više da me smarate! Prostakušo jedna! Više u životu da me niste nazvali, jer ste svi apsolutni bednici!“
Željko Joksimović,
zvezda, pohvalio se da je trenutno opčinjen svojim botičeli čizmicama napravljenim od kombinacije kože „krokodila kapitalca“ i ponija. Na pitanje da li je zbog toga uplašen od reakcija društva za zaštitu životinja, Joksimović odgovara: „Ne, zato što u tim čizmicama non-stop gazim po baricama da bi se krokodili osećali kao kod kuće.“ („Ekskluziv“)
Vesna Zmijanac,
folk legenda, otkriva detalje o druženju sa Matijom Bećkovićem: „Još se to krčka i ljulja. Teško je i težak je. Pročitala sam pet i po hiljada knjiga, ali Matiju Bećkovića još ne mogu da shvatim. U našim dugim šetnjama dosta mu pričam o Stamboliću i Miloševiću, a on sluša. Moj sedi dečak, sluša i zapisuje svaku moju rečenicu. Ja slušam i zapisujem svaku treću njegovu.“ („Ekskluziv“)
Nenad Knežević Knez,
pop pevač, odgovara na (inventivno) pitanje da li neku pesmu peva isto i na moru i na kopnu: „Ne, ne pevam isto. U moru ima puno joda, tako da isparenja utiču na glasne žice. Raspon glasa mi je veliki, pa dostižem tonove koje možda na kopnu ne bih mogao“. („Ekskluziv“)
Milan Mladenović od Lužice,
kolumnista nezavisnog nacionalnog nedeljnika „Identitet“, otkriva: „Za dr Đinđića nije nikakva tajna da je od glave do pete levičar, i to marksističkog kova, na onaj način na koji je frankfurtski filozofski mlin, u kome je on šegrtovao, Marksovu revolucionarnu plećku premleo u savremeno socijaldemokratsko mleveno meso bez koga se više ne može zamisliti ni jedna jedina, čak ni najkonzervativnija evropska trpeza. Zato je bilo prirodno i očekivano da ta pljeskavica zamiriše i u srpskoj kuhinji, utoliko pre što se u njoj odveć dugo od one plećke spravljao krvavi biftek. Zato je bilo i prirodno i očekivano da upravo takva ličnost kakva je dr Zoran Đinđić objedinjuje uloge glavnog kuvara i kapetana na brodu kojim levičarska Evropa putuje prema Srbiji.“
Momo Kapor,
pisac, slikar i patriota, tvrdi da su posle odlaska Slobodana Miloševića u Hag mnogi ostali bez „dežurnog krivca“ za svoje neuspehe na različitim planovima: „Sada se pojavila jedna floskula, to je važno što vam govorim, da je neko izgubio 12 godina. Prosto ne znam kako živ čovek može da izgubi 12 godina. Nisu godine novac pa da ga izgubiš na ulici… Tih 12 godina koje je neko izgubio znači da 12 godina nisu trešnje cvetale u proleće, da u maju nisu došli mladi krompirići, da 12 godina nisu spavali sa ženom, da 12 godina nisu pili, da 12 godina nisu pušili, da 12 godina nisu jeli, da 12 godina nisu igrali, da 12 godina nisu… strašno morbidno.“ („Identitet“)
NN,
pripadnik Jedinice za specijalne operacije, o nekim (istoriji nepoznatim) detaljima i pitanjima: „Nije se desilo za sve vreme boravka na Kosovu da Jedinica krene u akciju a da prvo ne ode u Pećku patrijaršiju po blagoslov crkvenih velikodostojnika! Pa, zar je onda neko takav mogao da učini i najmanji prestup izvan pravila službe?“ („Identitet“)
