Milorad Mirčić,
iz SRS-a, smatra da vladu „treba predložiti za Nobelovu nagradu“:
„Dok Buš i Sarkozi muku muče kako da spasu kapitalizam od aveti svetske finansijske krize, dotle srpski premijer i njegovi ministri umiruju narod izjavama da oni imaju rešenje za krizu, i to u trenucima kad je Srbija u totalnom dužničkom ropstvu. Zato smatramo da bi tu vladu trebalo predložiti za Nobelovu nagradu.“
(„Glas javnosti“)
Dragan Kojić,
folk pevač Keba, na turneji po Americi, posetio ćerku u Kaliforniji i prilikom odlaska zamenio kofere:
„Opšte je poznato da je Nataša neodgovorna i da ni o čemu ne vodi računa. Međutim, takav sam i ja. Kofere smo u žurbi zamenili jer su identični. Trenutno preko organizatora radimo na zamenama stvari, jer ni ona ni ja nemamo šta da obučemo.“
N.N.,
izvor, o istom događaju kaže:
„U velikoj žurbi da stigne na zakazani koncert u Ilinoisu, Keba je umesto svojih stvari poneo Natašine. Kad je stigao u Čikago, odmah je otišao do dvorane na tonsku probu, gde su ga čekali muzičari kako bi odradili poslednje pripreme. Kad je sve bilo spremno, Kojić je otišao do garderobe da se sredi i presvuče, ali, ne lezi vraže, kad je otvorio kofer, imao je šta i da vidi! Umesto lepo složenih košulja, pantalona, kravata i odela, u koferu su bile Tašine suknjice, majičice, džemperići i još mnogo raznoraznih stvarčica koje svaka tinejdžerka poseduje. Zaprepašćeni Keba odmah je zatražio pomoć organizatora, koji je za tili čas pozvao nekoliko vlasnika lokalnih butika, a oni su mu, kao pravi domaćini, izašli u susret i nekako ga obukli.“
(„Kurir“)
Milica Milša,
glumica, priča kako je suprug Žarko Jokanović zaprosio:
„Mesec i po dana smo se družili, viđali smo se svaki dan i već tada sam, na osnovu njegovog ponašanja i svega što je činio za mene, shvatila da je on pravi čovek kojeg želim pored sebe. Žarko me je zaprosio i pristala sam bez razmišljanja. Tek nakon toga se dogodio i naš prvi poljubac, posle kojeg se nisam pokajala što sam pristala da se udam za njega.“
(„Press“)
Mira Marković,
supruga Slobodana Miloševića, izbeglica u Rusiji, komentariše potpisivanje Deklaracije o pomirenju između DS-a i SPS-a:
„Onako kako ja to vidim, reč je o platformi Vlade Srbije, što je pozitivno i dobro. Termin ‘Deklaracija o pomirenju’ je patetičan izraz za jednu stvar koja bi trebalo da je normalna. Taj termin može samo da uznemiri članstvo obe partije.“
Da li je ovo korak ka njenom povratku u Srbiju,:
„Ne doživljavam da to ima bilo kakve veze sa mnom ili mojom porodicom.“
(„Kurir“)
Daniela Vranić,
pevačica, detaljno nas informiše:
„Ali taj seksi veš ima svoj trenutak kad se nosi i obično sam više za neki pamučni veš, i to baš onaj duboki. Dok sam bila mlađa, kod mene su preovlađivale tange i čipke, a kako sam starija, smatram da su neke stvari manje bitne. Ne znači da ne nosim seksi veš. Ali, kao zrelija, u dnevnim varijantama više volim običan, jer je praktičniji. Na ženi koja je seksepilna lepo će da stoji i obična pamučna pidžama. I više nemam blama da neko na meni vidi onaj običan, bapski veš, pošto ga obožavam i te stvari mi nisu bitne.“
A muškarci?
„Ne dopada mi se kad muškarac ima loš ili neukusan donji veš. Opadne mi interesovanje za seks. Bila sam u prilici da i pored ogromne strasti, kad dođe do tog čina, na njemu vidim neke žute gaćice sa smajlijima. To u stvari govori o njegovoj neseksualnosti i posle se pitam gde sam pogrešila?!“
(„Kurir“)
Svetlana Bojković,
glumica, govori o braku:
„Mada imam dvostruko iskustvo, dva braka iza sebe, ipak imam neki ambivalentan odnos prema tome. To još uvek nije prevaziđena institucija. Neke stvari u braku se godinama promene u muško-ženskim odnosima, tako da postajete polako prijatelji, što uništi onaj početni ljubavnički odnos koji muškarac i žena imaju kada stupe u brak. Inercija i navika prosto ‘pojedu’ taj odnos koji imate u početku. Zato sam protivnik braka iako sam se dva puta udavala.“
(„Stil“)
Ivan Ivačković,
novinar i publicista, piše iz Los Anđelesa dnevnik benda Van Gog, i otkriva:
„Inače, prilikom obilaska klubova, još jednom se srećemo sa neverovatnom relaksiranošću koja zaista postoji samo u Kaliforniji. Ljudi su sjajno raspoloženi. Neki igraju, a drugi cirkulišu po klubu i prilaze jedni drugima čak i ako se ne poznaju. Ovde, recimo, nije ništa neobično da vam devojka priđe i započne razgovor, želeći da vas bolje upozna. To se, zapravo, dešava sve vreme.“
(„Blic“)
Slobodan Milosavljević,
ministar trgovine i pesnik, na pitanje da li ima vremena za pisanje, kaže:
„Nažalost ne, ali knjiga koju sam nedavno objavio je zbirka pesama koje su davno napisane… Trenutno radim na romanu koji bi trebao da izađe u toku sledeće godine.“
O čemu je reč u romanu?
„To je priča o nama, ja sam glavni lik u romanu, borac u tmurnim devedesetim godinama gde se javlja velika borba dobra i zla…“
(„Pravda“)
Aca Lukas,
pevač, kaže da ne želi da učestvuje u „Operaciji trijumf“, jer:
„Poznat je moj stav o televiziji B92. Na tu televiziju na želim da idem, to je sektaška televizija protiv ovog naroda, protiv ljudi koji žive ovde. To je televizija koja je napravljena da uništava, a ne da kulturno uzdiže.“
Da li bi gostovao u „Operaciji trijumf“ da je na nekoj drugoj televiziji?
„Ne verujem da bi ‘Operacija trijumf’ bila na nekoj drugoj televiziji, mislim na ozbiljne televizije tipa Pink, RTS, Foks.“
(„Scandal“)
Dragoljub Zamurović,
arhitekta, slikar, pilot, a pre svega fotograf, priseća se:
„Sećam se da su Koštunicu, kad je u Americi davao intervju, slikali kao idiota, iako intervju nije bio negativan. Fotograf je uzeo širokougaoni objektiv, slikao ga odozdo, pa je Voja ličio na Musolinija! Koštunica ne voli da se slika, njegov studijski portret napravio sam tek nakon godinu dana, iako sam ga fotografisao gde god je išao. Kada sleti avion, prvo izlazim ja, pa tek onda on. Pamtim i šeficu njegovog kabineta Ljiljanu, ženu bez ikakvog sluha za fotografiju, koja bi uvek cepala svoje slike. Ona je kriva što sam rešio da odem, a kap koja je prelila čašu bilo je njeno urlikanje što sam slikao Koštunicu u crkvi sa sveštenicima, i to na molbu samih sveštenika.“
(„Standard“)
Jovana Janković,
„zanosna voditeljka Evrovizije“, odnedavno meta žute štampe, prinuđena je da demantuje da je bivšem vereniku „vratila prsten, ali ne i auto“:
„Ma, da… Volela bih da sam upoznala tako galantnog muškarca koji bi mi poklonio BMW za veridbu (smeh). Auto se vodi na moje ime i kupljen je od mojih para.“
(„Story“)
Sanja Marinković,
TV voditeljka i mlada majka, priča o prvoj temperaturi svog sina:
„Zvali smo Hitnu pomoć da nam pomognu, a imati posla sa našim zdravstvom i malim detetom predstavlja igru bez prestanka. Jedni su nam govorili da skinemo temperaturu tuširanjem, drugi da ga mažemo alkoholom, treći da uzmemo rakiju… Kada smo sve bezuspešno isprobali, opet smo zvali Hitnu pomoć, a oni su počeli da nam govore da ne smemo da ga tuširamo, pitali su nas kakvom rakijom smo ga masirali, optužujući nas da smo ga napili! (smeh) Lečenje je trajalo tri noći i tri dana, a mi uopšte nismo spavali. Posle toga, sve ostalo izaziva manji strah. Trenutno mi je problem što Strahinja puzi i uči da hoda, pa strahujemo da ne padne i povredi se. Briga o detetu je veliki psihološki strah, tako da Aleksandar i ja noću ne spavamo mirno.“
(„Story“)
Branislav Lečić,
glumac, otkriva:
„Bez ljubavi osećao bih se kao šuplja kost. Umem da volim i imam potrebu da budem voljen. To se ne može zabraniti i ne treba očekivati da čovek odustane od ljubavi ni kada ima sedamdeset godina. Sposoban sam za novu vezu, za zadovoljstvo seksualnog tipa, erotskog, mentalnog…“
(„Story“)
Tanja Jordović,
urednica Informativnog programa TV Pinka, priča o svom odnosu prema braku i ljubavi:
„Sa svojim bivšim mužem Zoranom, kapetanom broda, počela sam da se zabavljam u osmom razredu osnovne škole da me drugi ne bi davili. Još tada sam mu rekla da ću se udati za njega, roditi mu dete i posle pet godina se razvesti, jer ja moram da živim sama. Prilično sam aseksualna, pa sam se jedno vreme šalila da ću živeti sa muškarcem koji je gej. Oni su pametni ljudi s kojima bih imala šta da pričam, a u starosti je verovatno najbitnije da imaš dobro društvo.“
(„Story“)
