Ana Stanić,
pevačica, devedesetih u bendu Mobi dik, pevala „Rodiću ti sina, kralja kokaina“, na pitanje da li je bila na nekoj žurki „vesele devedesete“, koje su popularne u Beogradu, kaže:
„Nikada nisam bila ni na jednoj žurki devedesetih, ali mi mnogi ljudi pričaju da je to zaista masovan pokret. Moja mama, koja je nastavnik, priča da đaci koji su devedesetih bili bebe slušaju muziku koju sam ja izvodila. Iako je to sada aktuelno, to se kosi sa ovim što sada radim i malo zbunjuje ljude. Jedan segment na koncertu biće parodija na sve to. Moja ekipa je napravila vrlo duhovite video-radove na tu temu.“
Ana, humanitarna radnica koja se bavi prevencijom HIV-a, priča o svom angažovanju:
„Za mesec dana treba da putujem u Jordan na događaj koji organizuje kraljica Ranija. Moje aktivnosti po Srbiji tek kreću. Baviću se direktnom edukacijom u srednjim školama. Sa učenicima će, pre svega, raditi profesionalni edukatori, a ja ću biti zadužena da tu aktivnost učinim privlačnijom za đake.“
Planovi Ane, studentkinje Fakulteta za evropski biznis i marketing:
„Malo mi nedostaje da budem master po Bolonji. Sada razmišljam da postanem i doktor! Teza bi mi bila nešto iz oblasti marketinga i muzičke industrije, jer imam dovoljno iskustva u tome.“
(„Press“)
Milić Vukašinović,
muzičar, na pitanje šta mu smeta u Beogradu, kaže:
„Smeta mi to što u neposrednoj blizini starih građevina niču neke nove, ultramoderne zgrade koje ruše izgled prestonice i stvaraju nesklad. Beograd su prvo unakazili komunisti, a danas ga uništavaju neki drugi koji grade potpuno stihijski, ali sa puno para.“
Kako bi on to promenio:
„Promenio bih izgled straćara, starih kuća kojih ima u svakom delu grada i koje su pravo ruglo prestonice. Sa malo truda mogle bi izgledati krajnje šarmantno i autentično, kada bi im fasade bile ukrašene muralima ili možda ofarbane u jarke, vesele boje.“
Koji deo grada nikada ne bi pokazao posetiocima Beograda:
„Pravo da vam kažem, pokazao bih mu samo deo od Brankovog mosta do Cvetkove pijace. Sve dalje je pravi užas.“
(„Kurir“)
Velimir Ilić,
lider NS-a, „priznaje da se u poslednje vreme retko čuje telefonom sa Vojislavom Koštunicom“:
„Ne mogu tačno da se setim kad smo se poslednji put videli. Mislim da je bilo pre tri, četiri dana… Po potrebi se čujemo. Moglo bi da bude i češće, ali neću da ga zivkam stalno.“
Zašto je sa Nikolićem sada prisniji:
„Bliži smo naprednjacima jer smo stalno zajedno u parlamentu. S Tomom sam u bliskom kontaktu, viđamo se svakodnevno u Skupštini. Bilo bi mi drago da je i Koštunica u Skupštini, samim tim bilo bi više susreta nas trojice. Ipak, neću da ubeđujem Koštunicu da uđe u parlament.“
(„Kurir“)
Dejan Stanković,
„kontroverzni voditelj ‘Lude kuće’ na TV Košavi“, sada i stanovnik „Farme“, zapravo je nastavnik veronauke i sudski tumač iz Brisela, sa diplomom teologije i pedagogije:
„Belgija je država koja u svojim školama ima veronauku kao obavezni predmet, ali učenici mogu da biraju da li će da istražuju katolicizam, pravoslavlje, islam ili nešto drugo. Ja sam u Briselu najmlađi profesor veronauke ikada.“
Da li je voditelj „Lude kuće“ pri „zdravoj pameti“:
„Svi mi postavljaju isto pitanje, taksisti, ljudi koji me sreću na ulici. Onaj ko privatno razgovara sa mnom pet minuta potpuno promeni sliku o meni. Tako se ponašam isključivo da bih uspeo u poslu. A da biste uspeli, morate da budete drugačiji!“
(„Ilustrovana politika“)
Dragan Stojičević Karamela,
„popularni imitator“, veruje u sudbinu koja „nam uvek šalje znake“:
„Eto, poslednji znak koji mi je bio pred očima nisam ni video ni protumačio. Moja divna prijateljica Ksenija Pajčin, neka počiva u miru, zauvek nas je napustila jer nije videla znakove pored puta. Meni se u njenom stanu dva puta dogodilo da razbijem čašu, onako bez veze, ni sam ne znam kako, a trebalo je da znam da je to loš znak i da moram nešto da učinim povodom toga. Te čaše su nešto ‘govorile’, a ja tada nisam razmišljao o njima. Sada znam da je to bio signal, opomena, verujem u to, ali, nažalost, sada više ništa ne mogu da uradim. Sada sam siguran da se zahvaljujući takvim znakovima mnoge stvari mogu sprečiti. To sada znam sa ovim životnim iskustvom i ovim znanjem!“
(„Magična zona“)
Jovana Janković,
voditeljka Jutarnjeg programa na TV Pinku, demantuje da je prelaskom na ovu komercijalnu televiziju skratila suknju:
„Moram da vas ispravim i kažem da niste dobro primetili! Na RTS-u sam nosila istu garderobu, jer me već tri godine oblači jedan butik.“
(„Kurir“)
Ognjen Radivojević,
muzičar, na pitanje da li u njegovoj kući postoji podela na muške i ženske poslove, kaže:
„Imamo pomoć u kući, pa nijedno od nas nije klasična domaćica. Ali, kad radimo, veoma su nam podeljene uloge na ženske i muške – ona naređuje, ja izvršavam. Šalu na stranu, ravnopravno obavljamo sve poslove, a kada kuvamo, ja češće spremam slane obroke, Biljana (supruga, prim. ur.) pravi slatkiše kad zaslužimo.“
(„Blic žena“)
Branko Stojaković,
čuvar Knjige utisaka, one u koju se upisuju posetioci spomenika Neznanom junaku na Avali, pre svega političari, kaže da se dešavalo da on drži knjigu, a onaj ko se upisuje uporno hoće da okrene list:
„U knjigu se upisuje dok se ne ispuni strana, vidite koliki su listovi. Ne okreće se nova strana svaki put kad neko dolazi. U početku sam mislio da okreću novi list zato što neće da se potpišu pored nekog ko je pre njih to učinio, ali ne. Vremenom sam shvatio da to rade da bi bili prvi na vrhu strane. Biti prvi, izgleda da je čak i ovde važno.“
(„Ilustrovana politika“)
Vanja Bulić,
novinar i publicista, o hapšenju Dragana Vasiljkovića, kaže:
„Kapetana Dragana poznajem lično i moram da priznam da je oduvek više ličio na nekog umetnika koji uživa u životu, nego na ratnika. Ne verujem da Hrvati imaju dokaze za njegove navodne zločine, a njihov osnovni cilj jeste da razbiju mit o Draganu.“
(„Pravda“)
Ruška Jakić,
čuvena TV voditeljka, specijalista za ljubavne teme, o vezama zrelih žena i mlađih muškaraca, kaže:
„Mlađi muškarci su kao kivi: zeleni su, puni vitamina i osvežavaju.“
(„Stil“)
Odbrana od magije
Odbrana od napada magije u toku spavanja uspešnija je ukoliko se uveče, pored prozora, u vreme mladog meseca, slomi jaje. Sadržaj se prospe u tacnicu, a polutke ljuske stave na ispružene dlanove, uz izgovaranje sledeće rečenice: „Čamce sam za lutajuće duše napravio(la) da u njima otplove u nepoznatom pravcu, što dalje od mene.“
Ljuska jajeta smatra se utočištem za veštice, u njih se, ukoliko se ovako obrade, zavlače demoni i onemoćaju, pre nego što stignu spavača.
(„Magična zona“)
Zahir Pulić,
duhovni iscelitelj iz Priluka, kod Živinica, u tuzlanskoj regiji, svaku bolest povezuje sa dejstvom zlih sila – džina, priča o svom načinu rada koji se pokazao kao veoma uspešan:
„Čišćenje od džina radim sistematski, počinjem od glave, pa preko grudi, do ruku i nogu. Moram dobro da procenim snagu demona, jer se sa njima nije šaliti. Pacijent je u nekoj vrsti polusna, ali to nije hipnoza, jer je čovek svestan svega što se zbiva i komunicira. Tokom tretmana osećam gde se džini koncentrišu, pa sam tako jednom prilikom otkrio da su se zle sile skupile u malom prstu pacijentove leve noge. Pitao sam ga da li oseća neku tegobu, a on mi je rekao da ga boli baš na tom mestu. Tada sam skalpelom malo zarezao prst i pustio krv, bila je skoro braon boje. Na taj način proterao sam zlo iz osobe i oslobodio je šejtanskog uticaja, a tako sam pomogao i ambasadoru jedne velike zemlje, koji je potpuno ozdravio nakon tri tretmana.“
(„Magična zona“)
