Sloboda Mićalović,
glumica, otkriva kakav treba da bude njen idealan muškarac:
„On mora da bude lep i zdrav u svakom pogledu, da uspešno radi svoj posao, a ne da ja moram da donosim lovu u kuću. To je za mene pravi muškarac. Mislim da sam bar za sada to i pronašla.“
(„Blic“)
Novo Keranović,
u tekstu „Nikad od babe – devojka“, bavi se hirurškim zahvatima domaće estrade:
„Iznenađenje je priredila samozvana vodeća voditeljka ‘ružičaste televizije’ Biljana Obradović koja je, bukvalno na kost i kožu, okačila peticu. A šta će kada je nije imala u školskom dnevniku. Bar sada će pomoću dve ‘siromašne’ petice privući potencijalne udvarače i, eventualno, napokon doploviti do bračne luke…
… Da stvar bude gora, sve je više muškaraca iz javnog života koji nastoje da skalpelom dostignu željenu fizičku definiciju. Koliko su pojedinci izgubili samokontrolu potvrđuje i činjenica da najviše ima onih koji ne žale pare da uveličaju svoj ‘ponos’, što priznaje jedino Era Ojdanić. Praveći od sebe princa na konju, uglavnom uspadnu ovo drugo.“
(„Borba“)
Božo Prelević,
advokat, „i pored silnih angažmana za državu, od svega je najviše dobio čist obraz i mnogo glavobolje i neprospavanih noći. On i dalje živi u stanu svojih roditelja“:
„Nemojte sada da me vučete za jezik. Za mojih osamnaest godina sudijske, ministarske i savetničke karijere, za mene, eto, nije važila uredba DOS-a o uzimanju stambenog kredita. Svi mogu, samo Božo Prelević se odbija. Kao da sam tražio da mi se nešto pokloni. O tome ne želim da pričam. Ali sam i te kako bio potreban kao predstavnik trećeg stuba koordinacionog tela, tačnije predstavnik za vojsku, policiju, pravosuđe i ljudska prava za Kosmet i Metohiju. I eto me, opet, usred nekog Bujanovca gde vrvi od terorista. Zaista, poslednjih desetak godina idem ivicom života. Bar za sada.“
(„Ilustrovana politika“)
Slavoljub Veljković,
vlasnik noćnog kluba Karibi iz Paraćina i organizator Udruženja vlasnika noćnih klubova, zalaže se za legalizaciju prostitucije i javnih kuća. Tim povodom pisao je ministru policije da animira Vladu Srbije koja bi trebalo da donese takav zakon i kaže:
„Baš taj Zapad od koga bi trebalo da učimo o ljudskim pravima naveliko neguje javne kuće.“
Isti Slavoljub Veljković prepričava jedan događaj iz prakse vlasnika noćnog kluba:
„Poslali su mi devojku sa lažnim dokumentima, a radilo se o transvestitu. Zamislite da su moji gosti u baru otkrili! Ne bi me Morava oprala!“
Kojim metodom je otkrio prevaru?
„Srpskim! Posle nastupa neko od gostiju je prišao artistkinji i pitao kolika je cena seksa. Odgovorila je – hiljadu evra. Bila mi je sumnjiva ta cifra, a i inače mi se devojka nešto mnogo prenemagala i treptala. Odveo sam je u garderobu i podviknuo: ‘Skidaj gaće!’ Imao sam šta da vidim! Zorica je bila – Zoki! Naravno, odmah sam to isterao napolje!“
(„Svedok“)
Zlatko Zlatković,
astrolog, predviđa da će narednu 2005. godinu u Srbiji obeležiti epidemije, teroristički napadi, razdvajanje Srbije i Crne Gore i izbori. Napretka, kaže, neće biti u narednih dvanaest godina i ističe da su šanse da se odnosi između Vlade Srbije i UNMIK-a poprave minimalne, jer:
„UNMIK i Ujedinjene nacije su u znaku Ovna, a u istom znaku su i terorističke organizacije, što nikako ne odgovara našim sazvežđima, tako da se mogu očekivati samo zategnutiji odnosi naše vlade i UNMIK-a, a istovremeno će saradnja Albanaca i stranih mirovnih snaga jačati!“
Zbog čega Srbiji nema pomoći još najmanje dvanaest godina?
„Srpska karma morala je posle 1988. godine da podnese veliki karmički teret. Prema predviđanjima taj teret će skinuti tek 2017. godine. Ipak, najgore je prošlo, novi ratovi se mogu očekivati tek za 200 godina.“
(„Kurir“)
Margit Savović,
kolumnista, o svemu ima mišljenje, u jednom tekstu obradi nekoliko tema:
„Znanje-imanje! Što manje znaš to bolje! Može top, bez lapa. (To bar ima dugu tradiciju u ovom narodu.) Nauka tvrdi da izazivaju sterilitet. Ako ih držite u krilu, biće belaja. Tvrdo kuvana za 15 minuta na internetu. Ako ih želite rovita, nemojte ih gušiti, pređite na žičare. Mogu i dvosedne. Velji u inat.
Do guše smo ogrezli u korupciju. Bolje i to nego u nečem drugom, da ne izgovorim. Od glave smrdi riba. Velika riba u Karlinoj mreži. Sve to smrdi na prevaru. Prevarili ste se ako mislite da su ‘škode’ najbolje za vladu. Škode zdravlju poreskih obveznika. Čuvajte zdravlje. Obavezno posetite Kubu. Čudo od zemlje. Pola veka pod sankcijama, a brdo stogodišnjaka. Da li je to zbog svakodnevnog konzumiranja Sablja-rke, ili zbog sambe, uverite se sami.“
(„Svedok“)
Lajoš Nikolić
„izgleda kao fini gospodin koji se celog života kupao u mleku, ali iza ovog pedesettrogodišnjaka je bogata biografija boema i džeparoša, koji je iza rešetaka, kada se sve sabere, proveo ‘punu zrelost’ – 23 godine“:
„Pre 30 godina sam ordinirao poslednji put u našoj zemlji, nakon čega sam otišao u Milano, gde su me dočekali drugovi sa kojima sam robijao u Mitrovici, Kruševcu, Valjevu… Celog života sam obični džeparoš. Nikada nisam učestvovao u velikom organizovanom kriminalu. Džepario sam da bih se prehranio, a ne da bih se obogatio. Kada sam drpao po pet hiljada franaka, iste večeri sam ih potrošio. Mi Balkanci kada odemo u inostranstvo volimo sve kao majmuni. Kažu da sam jedan od najstarijih živih evropskih džeparoša. Još uvek sam u akciji, ali ne ovde, nego uvek preko grane. U našoj zemlji neću da prljam ruke, jer je naš narod sirotinja. Mnogo sam sentimentalan, a uvek sam bio skroman.“
(„Svedok“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, bio je prošle nedelje na razgovoru sa predsednikom Srbije Tadićem:
„U prošlu sredu me je pozvao Dušan Petrović na kafu u skupštinski restoran i rekao mi da Tadić hoće da se vidi sa mnom. Prihvatio sam, i istog dana sam se sa njim sreo. Želeo je da razgovaramo o političkoj situaciji u zemlji, bezbednosti, ustavu… Na početku razgovora smo se složili da treba prekinuti sa previše žestokim rečima i uvredama, koje u javnosti upućujemo jedni drugima. Saglasili smo se i da niko od nas tako ne misli o svojim političkim protivnicima, ali je zavladala neka svađalačka klima u Srbiji koju smo preneli i na narod. Zaključili smo da je vreme da spustimo loptu, prestanemo da se svađamo i da počnemo ozbiljno o svemu da razgovaramo.“
(„Kurir“)
Tomislav Nikolić,
zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, priča kakvi su predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Srbije Vojislav Koštunica kao sagovornici iza zatvorenih vrata:
„Kod Koštunice bi čovek mogao da ide na svaka dva sata da čuje šta misli o nečemu. I nikad ne bi bilo dosadno, jer bi uvek imao novo mišljenje. Obojica dok razgovaraju ostavljaju utisak da su u nečijim rukama – Tadić u rukama medijskog štaba, a Koštunica u rukama bogataša i pritisnut ucenama malih koalicionih partnera u Vladi. Tadić je posebno nezadovoljan time što nema apsolutnu vlast. Oseća se to dok govori da je podeljen kao ličnost. Tadićeva jedna polovina želi da ima vlast, a druga polovina zna da nema tu vlast. I sa jednim i sa drugim imam specifično prijateljstvo. U velikoj meri ti razgovori su opušteni, ugodni, možda i zbog toga što ja s njima razgovaram pomirljivim tonom.
Rekao sam obojici da će jedan morati posle sledećih izbora da pomogne radikalima da formiraju vladu“, kaže Nikolić i dodaje „da je trenutno tome bliži Koštunica“.
(„Blic“)
Bojan Dimitrijević,
ministar trgovine, komentariše informaciju da se sastao sa premijerom Vojislavom Koštunicom i dogovorio rušenje ministra Vuka Draškovića:
„Ako svi prislušni uređaji sveta pokažu da sam se sastao sa Koštunicom, skočiću sa savskog mosta.“
(„Blic“)
Goca Tržan,
pevačica, na pitanje kakav novogodišnji poklon želi i šta poklanja za Novu godinu kaže:
„Za Novu godinu volela bih da dobijem Aladinovu čarobnu lampu, jer Aladina već imam, samo mi lampa fali, a dragoj osobi poklonila bih neko egzotično putovanje.“
Miki Perić,
voditelj, na isto pitanje odgovara:
„Za Novu godinu voleo bih da dobijem spejs šatl da odem na Mars. Prijateljima ću pokloniti svečana krilca, a devojci ‘mercedes benz’.“
(„Blic“)
Mima Karadžić,
glumac, o jednoj poslovnoj ponudi:
„Bilo je to jednog leta u Budvi. Šetao sam plažom kada mi je prišao čovek koji vodi magarca i naplaćuje slikanje s njim. Prišao mi je i bez ikakvog ustručavanja ponudio mi posao. Rekao mi je: ‘Mima, ti uzmi magarca u ruke i vodaj ga kroz Budvu, videćeš koliko njih će želeti da se slika sa vama. Zaradićemo pare pa ćemo da ih podelimo na pola.’ Ljudi koji su to čuli umrli su od smeha, a meni je sve to bilo jako simpatično.“
(„Blic“)
Koje slave slave članovi srpske vlade?
premijer Vojislav Koštunica – Aranđelovdan (21. novembar)
potpredsednik Vlade Miroljub Labus – Sveti Nikola (19. decembar)
ministar policije Dragan Jočić – Sveta Petka (27. oktobar)
ministar finansija Mlađan Dinkić – Sveti Stefan (9. januar)
ministar pravde Zoran Stojković – Sveti Nikola (19. decembar)
ministar za državnu upravu Zoran Lončar – Đurđevdan (6. maj)
ministar privrede Predrag Bubalo – Đurđevdan (6. maj)
ministar rudarstva Rade Naumov – Sveti Nikola (19. decembar)
ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić – Sveti Nikola (19. decembar)
ministar trgovine Bojan Dimitrijević – Sretenje (15. februar)
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić – Đurđevdan (6. maj)
ministar rada Slobodan Lalović – Sveti Joakim i Ana (22. septembar)
ministar nauke Aleksandar Popović – Sveti Stefan (9. januar)
ministar prosvete Slobodan Vuksanović – Sveti Luka (31. oktobar)
ministar kulture Dragan Kojadinović – Sveti Stefan (9. januar)
ministar zdravlja Tomica Milosavljević – Vavedenje (4. decembar)
ministar vera Milan Radulović – Sveti Jovan (20. januar)
ministar za dijasporu Vojislav Vukčević – Đurđic (16. novembar)
ministar poljoprivrede Ivana Dulić-Marković – ne slavi
(„Kurir“)
