Slobodan Vuksanović,
ministar prosvete, komentariše znak Nove Srbije na veslu jednog od takmičara iz naše zemlje koji je učestvovao na Svetskom prvenstvu u kajaku i kanuu u Segedinu:
„Mislim da sportski savezi treba da naprave i jedan kodeks odevanja. Mada, ja lično mislim da to nije toliko strašno, zato što se svaka emocija, pa i politička, nosi ne na garderobi nego u duši i može da se menja, čovek može da se razočara. Tako da nije uputno stavljati te ambleme na garderobu pošto posle morate da skidate i da menjate.“ (B92)
Mira Adanja Polak,
čuvena TV novinarka, govori o manama svoje profesije:
„Ovih dana razmišljam da obujem kopačke i obučem fudbalski dres, da ponesem jednu fudbalsku loptu, jer bih tako, u ove dane fudbala, imala prioritet u montaži.“
(„MTS Club“)
Ljiljana Blagojević,
glumica, nije ljubiteljka kuvanja i kućnih obaveza:
„Nisam tip da sedim kod kuće. Postoje žene kuvarice i žene čistačice, e, ja sam od onih čistačica. Kuhinja mi ponekad dođe kao neka mala relaksacija, zabava, a inače idem u restorane sa domaćom kuhinjom ili sa ribljim specijalitetima, ili u pečenjare (…) Što se tiče moje linije, znam da je za moje godine pristojna. Volim da jedem, ali ako moram da kuvam, onda ne volim da jedem.“
(„MTS Club“)
Tijana Dapčević,
estradna umetnica i čelistkinja, prošlogodišnje letovanje u Tunisu, gde je bila sa suprugom, nikada neće zaboraviti jer:
„Milan i ja se opuštamo tako što pijemo. Pet-šest dana pokušavali smo da se napijemo što votkom, što ostalim alkoholnim pićima, ali nam nije polazilo za rukom. Jedno veče smo popili čak dvadeset votki i ništa. Onda smo skontali da se u njihovom piću nalazi mali procenat alkohola. Na kraju smo se domogli flaše viskija i konačno malo ‘opustili’.“
(„Blic“)
Goca Tržan,
pevačica, odgovara na pitanje da li će slediti primer koleginice Nataše Bekvalac i, kada se bude udavala, zadržati svoje prezime:
„Ne, jer smatram da je uzimanje muževljevog prezimena jedan od vidova poštovanja prema onome za koga se udaješ. Uostalom, moj brat Andrej je tu da nastavlja lozu Tržana, a ne ja.“
(„Svet“)
„CKM„,
u članku pod nazivom „Kako smuvati ribu iz stranke“ daje savete muškarcima koji su zaljubljeni u devojke članice političkih partija. Da ne bi omanuli i „otišli namirisani na sastanak sa radikalkom“, tu je „CKM“ da od njih napravi „političke zavodnike prve klase“:
RADIKALKA
Sviđa ti se Radikalka? Pa, dobro… Ima ljudi koje pali da ih neko gazi štiklom po mošnicama. (…) Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko!). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si ti njen princ u narandžastom „stojadinu“ iz 1973. sa kojim ćete jedne nedelje ići kod njenih a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama i stalnim mirisom domaće kuhinje.
KOŠTUNIČARKA
DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E, sad, tu postoji svojevrsna „kvaka 22“. Kako se zaista dopasti popu ako nisi osmogodišnji dečak? To moraš sam da smisliš. Kada si to sredio, ostaje ti još jedna veća „kvaka“ – DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, misli ona, biće da si nekakav komunista ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Matije (Ble)Bećkovića, on zna kako se to sređuje…
SPO–NS
Da bi stekao njene simpatije, treba da nabaviš prilično skup komad hardwarea. Treba ti „Draškovićizator“. SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas i govor svog lidera. „Draškovićizator“ se priključi između mikrofona i razglasa i sve što izgovoriš on spušta tri oktave niže, pretvara automatski u deseterac a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC-a ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe! Pričaj joj da je lepa i da će biti još najmanje 10 puta lepša kada vratite kralja na čelo Srbije. Ribu iz Nove Srbije muvaš na sličan način samo malo „radikalizuj“ priču. Recimo, priđeš joj i kažeš: „Mala, imam nešto kapitalno da investiram u tebe!“
G17+PROVIZIJA
Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno…
DEMOKRATSKA STRANKINJA
Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravca duvanja vetra! Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u prethodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati a da ne iznese nijedan konkretan stav. Predloži joj da pokušate da kohabitirate ispod pokrivača a bez odeće. Da vidite kako će ta vaša neprincipijelna ali neophodna koalicija da funkcioniše.
CURA IZ DRUGE SRBIJE
Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića i jedini način da je imaš jeste da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da preuzmeš mesto tužioca u procesu za ubistvo Đindića i da rasturiš bandu na sudu, možeš da gostuješ u „Peščaniku“ svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92… sve je to lepo i ona će misliti da si cool i OK, ali dok god nisi Č. Jovanović, nećeš osvojiti njeno srce i dušu.“
Muhamed Eljšani Muha,
„autentični hip-hop predstavnik romske zajednice, čokoladni reper iz Novog Sada“, priča o tome šta radi kad nije sve gore navedeno:
„Ja sam uvek čokoladni reper! Dobro, jeste da sam preko dana građevinski radnik i da mnogo češće u rukama imam lopatu, fanglu i mistriju nego mikrofon, ali u duši sam mnogo duže stihoklepac. Čini mi se, oduvek! Počelo je u osnovnoj školi. Imali smo pismeni zadatak, teme se više ne sećam, ali znam da nisam napisao sastav nego podužu pesmu koja se savršeno rimovala. Očekivao sam da će se nastavnica oduševiti! Dobio sam keca uz obrazloženje da se jasno vidi da sam to odnekud prepisao. Ubedio sam je da mi dâ drugu šansu i napisao sam novu pesmu na istu temu ali potpuno drugim rečima i dobio četvorku. Jebi ga, bilo je mnogo pravopisnih grešaka.“
(„CKM“)
Žika Nikolić,
„čovek koji svakog vikenda kao domaćin izuzetno gledane ‘Žikine šarenice’, igra simultanku sa pola Srbije – okupi u studiju goste kojih je, što bi rekao Radovan III, između 10 i 160, a zatim dva sata, na neponovljiv način, zabavlja milionsko gledalište“, odgovara na pitanje da li je tačno da je miljenik direktora RTS-a Aleksandra Tijanića:
„Ne znam da li je tako. Ali, kada je on došao za direktora, mnogi koji se izdaju za njegove prijatelje poručivali su mi da je došao pomor za seljake. A ja važim na RTS-u za najvećeg seljaka…“
(„Blic puls“)
Ninoslav Krstić,
general, govori o tome da li je sa mesta potpredsednika Koordinacionog tela za jug Srbije smenjen zbog izjave da bi pružio utočište Ratku Mladiću:
„Stvarno ne znam da li je to tako, ako je tako. A ako je to i tako, zašto je tako. Prvo, ja o Mladiću dugo nisam govorio – ali nedavno sam govorio o nekim drugim ozbiljnim temama koje svrbe, kao što je to, na primer, komandovanje Vojskom ili Vojni kabinet.“
Da li bi stvarno Mladiću ponudio utočište?
„Ne znam šta podrazumevate pod utočištem. U svakom slučaju, ne bih ga pustio da stoji pred vratima. Zanimalo bi me da iz njegovih usta čujem zašto se sve dešava tako kako se dešava. (…) Ubeđivao bih ga da je njegovo pojavljivanje u Hagu važno i za državu, ali jednako i za njega samog, za njegov unutrašnji mir…“
(„Blic“)
Vjekoslav Radović,
novinar, u svojoj kolumni pod nazivom „Vreme ludila“, izražava nezadovoljstvo likom i delom Aleksandra Ivankova, portparola Misije UN-a na Kosovu:
„Ako hoćeš da napraviš govno od čoveka, onda nekoj šuši iz bivšeg sovjetskog bloka udeliš bilo kakvu funkciju u međunarodnoj organizaciji. Izdaće i rođenu majku, da bi ostao na deviznim jaslama i zadovoljio svoje ‘vladare iz senke’. Najsvetliji takav primer je Aleksandar Ivanko, trenutni portparol UNMIK-a na Kosmetu. Bivši ruski novinar, neki kažu Ukrajinac, izrastao je u pravog srpskog grobara i njegovo prisustvo bilo gde na prostorima bivše Jugoslavije pokazalo se za Srbe isto tako zlokobno kao, recimo, pojava Kristijane Amanpur. Naravno, nije slučajno što se Ivanko baš u ovom trenutku našao na Kosmetu. Pre toga je bio u Hrvatskoj i Bosni. Jer, na Kosmetu se trenutno igra završnica šahovskog meča u kojem, pored svih figura, najvažniju ulogu igraju konji (trojanski). Ivanko je samo jedan od njih.“
(„Glas javnosti“)
