„Nisu nam dozvolili da dostojanstveno izvršimo uvid u birački spisak.“

Dr Sava Babić,

govoreći na Večeri vina i poezije na Beogradskom sajmu: „Kada jedan narod nešto nema, on ima pravo da to uzme od drugog naroda. Kada razmišljam šta bi trebalo da uzmemo i šta je to što nemamo, onda je to sakralnost. Mi više nemamo svetinje, a jedino se vino pije kao sveto piće.“ („Glas javnosti“)

Goran Matić,

potpredsednik JUL-a, odgovarajući na pitanje da li su tačne ocene da je JUL u stvari uništio SPS, otkriva: „Svaka ozbiljna analiza izbora od devedesetih godina pa do 2000. godine pokazaće da je ulaskom JUL-a u koaliciju spasen SPS – zahvaljujući našoj mirovnoj orijentaciji.“

Bivši savezni ministar informisanja, upamćen po obznanjivanju detalja o najrazličitijim „terorističkim organizacijama“, otkriva i detalje o vezi između transcendentalne meditacije (TM) i Jugoslovenske levice: „I to je smešna priča. Znam samo da je jednom Jara Ribnikar dovela nekog učitelja, pa su pokušali Jagošu Puriću (bivši rektor Beogradskog univerziteta – prim. ur.) i meni da objasne suštinu TM-a. Jagoš je rekao kako je on fizičar i kako priznaje samo ono što se može izmeriti. Zazvonio je telefon, pa sam to iskoristio i pobegao. Jagoš me posle zvao i rekao mi kako sam se izvukao, a njega su gnjavili još dva sata. Pokušali su od Jagoša da iskukaju Univerzitet.“ („Duga“)

Ratko Dmitrović,

bivši novinar RTS-a (iz „onog“ doba), sada urednik i TV kritičar magazina „Antena“, tvrdi da su u zabludi svi koji kažu da u Srbiji ima fašizma: „Što se tiče Obraza, to su neki klinci koji se angažuju u odbrani lika i dela Radovana Karadžića, što je ‘beogradskim mirovnjacima’ dovoljno da ih proglase fašistima. Kod ‘Svetozara Miletića’ situacija je malo drugačija. Tamo su stari fašisti. Njihov najmlađi član ima 62 godine. Svi odreda su bivši partizani, a partizani su, to je valjda poznato, za vreme Drugog svetskog rata bili na strani fašista. Ako ovde uopšte ima problema, onda je on u sasvim nepotrebnom davanju značaja ljudima koji svako nacionalno ispoljavanje unutar srpskog naroda doživljavaju kao fašizam ili nacizam.“

Mina Kostić,

folk zvezda u usponu, objašnjava ko je i šta je u stvari Mina, ali i ko su i šta su normalne devojke: „Svi znaju da Mina ima dečka, jer je mlada i normalna devojka. Svaka normalna devojka koju biste sad sreli na ulici, rekla bi da ima dečka, možda i devojku.“ („Identitet“)

NN,

zvani Rubens, predstavljen kao „naš zemljak iz Zapadne Evrope koji je postao svinger i raskalašnik iz radoznalosti i otkrio da je to najuzbudljiviji hobi“, priča jedno od svojih zanimljivijih svingerskih iskustava: „Otišli smo kod jednog para, ljudi koji su napisali da imaju po 42 godine. Međutim, vrata nam je otvorila bakica, a u dnevnoj sobi se gegao starkelja u kućnim papučama. Ostali smo samo zato što su nam ponudili viski star 20 godina. Bili su srdačni, zajebanti. Posle ćaskanja bakica se pomamno skidala, plašeći se da se ne predomislim. Usred akcije je ustajala dva-tri puta i na gramofonu menjala šlagere iz šezdesetih godina. Od seksa nije bilo ništa i tada sam se prvi put zapitao da li sam normalan.“ („Identitet“)

Vojislav Šešelj,

radikal i nesuđeni predsednik, o svom protivkandidatu na izborima: „Ja sam znao, odranije, da Koštunica nikad nije bio umešan ni u kakav biznis, ni u kakav kriminal, mafijaške poslove. To je i nespojivo bilo sa strukturom njegove ličnosti. On je, onako, čovek koji voli da spava po podne, voli da sedi po celu noć, poput sove, maltene…“

Radikal i nesuđeni predsednik o svojoj politici: „Mi ćemo, kad-tad, osloboditi Republiku Srpsku Krajinu, ali to ne znači da kad postanem predsednik, da ću ja povesti rat. Ne, ja sam protiv rata, protiv ratne politike uopšte.“ („Identitet“)

Radikal i nesuđeni predsednik o sebi: „Možda ja i nisam bogzna kakav kandidat, ali sam najbolji kojeg Srbija ima.“ (TV Studio B)

„Čudo„,

magazin za „onostrano“, posle niza tekstova o crnoj i beloj magiji, donosi i neke konkretne recepte za osvajanje voljene osobe. Na početku, crvenim mastilom se na parčetu papire ispišu magične reči: „Posle toga, idite do mesta na kome voljena osoba spava ili joj se prikradite pod prozor, te ovaj papir stavite pod njen jastuk ili zalepite za okvir prozora, ali tako da ga ne primeti odmah… Bilo bi dobro da budete u društvu osobe koju osvajate ili bar u njenoj blizini. Ako je ta osoba tu, onda treba da je gledate pravo u oči, a ako nije, onda ne skidati pogled s njene slike… A kad tu osobu pridobijete, onda treba da obezbedite njenu vernost. A to se radi ovako: uzme se jedan uvojak njene kose, pa se spali. Posle toga, sakupite pepeo u belu kovertu, pa ga nekom zgodnom prilikom pospite po njenom krevetu. U isto vreme, medom premažite jastuk na kome spava. Te noći će vas voljena osoba sanjati i biće vam verna duže vreme.“

Usnija Redžepova,

folk legenda, otkriva nove detalje o razvoju moderne muzike: „Mnogi misle da pevam izvornu muziku, a zapravo sve moje pesme su novokomponovane. Među prvima sam s pesmom ‘O, pesmo moja, o igro moja’ počela da snimam numere u disko ritmu.“ („Antena“)

Marko Vidojković,

novinar „Duge“, zadužen za stranice posvećene crnom humoru, ovog puta pozabavio se prijateljskim odnosima između muškaraca i žena, odnosno fenomenom „najbolje drugarice“ (o kojoj svaki najbolji drug sanja u seksualnom smislu). Najbolju drugaricu koja ima više najboljih drugova, Vidojković vidi ovako: „To su prave veštice. To su pravi neprijatelji muškog roda. Skupljaju najbolje drugove, a onda ih jednog po jednog pretvaraju u robove. Najbolji drugovi jedni na druge gledaju kao na konkurenciju i zbog toga se međusobno ubijaju. No, pošto su robovi, oni nemaju nikakva građanska prava, pa se ta ubistva nikog ne tiču. Gospodarica se zadovoljno smeška i čeka da se robovi međusobno poubijaju da bi potom nabavila još robova.“

Dušan Prelević Prele,

muzičar, glumac, patriota i još mnogo toga, u ulozi kolumniste dnevnika „Nacional“ osvrće se na aferu izvoza oružja Iraku i inspektore koji su tim povodom u našoj zemlji: „Po ko zna koji put dozvali smo žbirove da nam se vrzmaju po kasarnama. Ponovo postavljaju lokatore za neki sledeći put. Kad su već tu, mogli bi da popuše pikavce po krugu. Da nekome nije odgovarala gungula, čitava priča o oružju prošla bi kako je i trebalo da prođe. Popravili smo im nekoliko tandžara. Pa šta? Možda smo im frizirali poneku raketu. Pa šta? Jeste, pravili smo im generalne na migovima. Pa šta? Poravnali smo im nišane. Pa šta hoćete? Iščašili ste, bre, Zemaljsku putanju od silnih atoma, hidrogena, projektila i gasova! Zatrovaste vasionu! Deca se rađaju s gas-maskama. Vodite rat zvezda sa svatovima po avganistanskim gudurama… Ali, ne biste da vam se uzvrati?“

Nataša Bekvalac,

pop pevačica i seks simbol, odgovara na pitanje da li se plaši da će postati „lutka koja peva“: „Na sceni, ja i jesam lutka, proizvod koji se prodaje.“

Vojislav Koštunica,

predsednik SR Jugoslavije, na pitanje da li stvarno postoje sove ispod njegovog prozora, priča:

„Postoji, postoji, i to nekoliko sova ovde ispod mog prozora. Pokazaću vam. Mislim da se vide kroz ovo granje. Primetio sam ih vrlo brzo pošto sam došao u ovu zgradu oktobra 2000. godine… Dolaze u zimsko vreme. Neki od onih koji se bave time kažu i da su izuzetno korisne, tamane glodare. Inače, borave negde na Ratnom ostrvu i kod Ostružnice. Ovde je neka zavetrina, valjda. Čim zahladni, one se pojave. Oktobar, novembar, u zavisnosti od vremena. Bilo ih je po dvadesetak samo na jednom drvetu. Naravno, ja imam poštovanje i za onu Hegelovu sliku o sovama i, naravno, antičko predanje o sovama, ali ove ovde mi deluju jako razumno. Kad ih gledaš, imaš utisak da nešto saopštavaju.“

(„Nin“)

„Muški svet„,

novo izdanje kuće Politika namenjeno savremenim muškarcima, obiluje savetima i preporukama kako pronaći i kupiti dobre cipele ili sat, kako negovati lice i telo, objavljuje i članak pod naslovom „Ne pipaj“, koji je potpisao/la S. Krajović:

„Aresment – tako se nekako izgovara ova nova strana reč. Piše se harassment, prevodi kao ‘uznemiravanje’. Počelo je u Americi (seća li se još ko Monikinih nemira?), a zbog „uznemiravanja“ jedan Italijan umalo ostao bez posla – uhvatio je koleginicu za guzu! Pa jesu li oni gledali Bertolučija! Jesu li zaboravili Gradisku? S Italijanima nam se stvar opasno približila. Vreme je da se i mi uznemirimo pojavom koja preti da nam živote učini sterilnim (od dosade).

Knjaz Miloš je kneginju Ljubicu smestio u onaj konak jer je imala nezgodnu narav pa se svetila damama koje je on uznemiravao. Setimo se mračnog doba komunizma kada su čitave generacije omladinki dopuštale da ih uznemire drugovi. Isticale su se balerine i dramske umetnice.

Onda je došlo transparentno doba. Nimalo imuno na uznemirenost. A pošto je demokratija na delu, „uznemiritelji“ su počeli da ispaštaju. (…)

Najviše treba da se čuvaju muškarci na tzv. šefovskim mestima. I to od saradnica koje su ispod njih.

Imaš, na primer, ljupku saradnicu, nasmejanu i uvek raspoloženu da ti ugodi (poslovno), a onda jednog dana, tras! Tužba! Tekst u novinama. Nedolično ponašanje prema koleginici. Ispostaviće se da si je gledao ‘onako’ da si je dodirnuo za vrat kad si joj pridržao kaput.“

Sandra Nikolić,

manekenka, bila je na dodeli nagrada MTV u Barseloni u kojoj živi neko vreme, bila je u prilici da upozna svetske megazvezde i kaže:

„Nadam se da neću biti pogrešno shvaćena ako kažem da su svi izgledali mnogo gore nego na ekranu. Kada sam videla Pamelu Anderson, postalo mi je jasno zašto je ugradila ogromne silikone. Naime, njena glava je toliko velika da je morala nečim da joj napravi protivtežu. Da zlo bude veće, ima jako mnogo bubuljica…“ („Svet“)