VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa (B92)
Branislav Lečić,
glumac, nekada ministar kulture, otac, sada i mladoženja, postao je, kako novine pišu, „najinteresantnija celebrity tema“, zbog „ogromne razlike u godinama“ između njega i Nine Radulović, koja će mu postati supruga ovih dana, otkriva kako su se upoznali:
„Upoznali smo se pre dve godine u Zvezdari, posle jedne predstave kada smo se našli u zajedničkom društvu. Taj prvi kontakt nagovestio mi je da je Nina izuzetna devojka. Da me je neko pitao dvadeset četiri sata nakon našeg upoznavanja: Šta bi ti sad?, rekao bih: Hoću da se njom oženim i da imam decu. Čudno, ali uvek poverujem mojoj intuiciji.“
Kako su reagovali Ninini roditelji na vest da je mladoženja duplo stariji od njihove kćeri:
„Njen otac mi je iskreno saopštio da je Ninina i moja veza društveno neprihvatljiva, ali da je njemu na prvom mestu kćerkina sreća–što me potpuno razoružalo. To je jedna divna građanska porodica, majka Goca i otac Branislav su stomatolozi, imaju svoju ordinaciju, rade i žive u centru Beograda. Oni su gospoda!“
(„Story“)
Bogdan Obradović,
selektor Dejvis kup reprezentacije Srbije, govori o svojim gastronomskim iskustvima:
„Žablji bataci zaista grozno izgledaju, ali pošto sam se odvažio da ih probam, shvatio sam da uopšte nisu loši. Zapravo po ukusu veoma podsećaju na neku mešavinu ribe i piletine. A, definitivno najneukusnije jelo koje sam ikada probao jeste prezačinjeni meksički pasulj, naime, dok sam živeo u Americi stalno sam sa jednim prijateljem, inače velikim ljubiteljem ljute hrane, obilazio meksičke restorane. Probali smo raznorazna jela, nekada zaista uživali u hrani, a nekada i ne, kao što je bio slučaj sa jednim malim restoranom u Majamiju gde nam je simpatični Meksikanac preporučio pasulj. Bio je neverovatno začinjen, mislim da je malo falilo da se onesvestim od ljutine!“
(„Gloria“)
Đole Đogani,
stric densera Bakija Đoganija, priča da je njegov sinovac tokom devedesetih služio sedmomesečnu zatvorsku kaznu zbog nekih „sitnih dela“, a da je sa „robije“ pobegao da bi snimio spot folk zvezde Dragane Mirković:
„Znao sam da je u zatvoru, ali nisam imao pojma da je pobegao, samo se pojavio na snimanju. Pošto neke koreografije zna samo on, izgleda ko crnac, a bio je uvek vredan da odradi nešto drugačije, dao sam mu ulogu. Nisam imao pojma da je pobegao s robije. Kad je snimljen spot, svi su bili oduševljeni, Dragana takođe, pa mi je predložila da joj se svi pridružimo na velikoj turneji. Platim ja Bakiju za spot, kažem mu: ‘Odlično, brate!’, ali vidim da me gleda tužno. Pitam ga šta je, a on mi tek onda reče da je pobegao iz zatvora! Pao mi je mrak na oči! Pričao sam mu ceo sat, objašnjavao da to nije u redu i da ću smesta da ga vratim u Skelu. On poče da plače i da mi priča da neće da se vrati i da će pobeći u inostranstvo. Tada sam mu zapretio. Rekao sam: ‘Slušaj, radi se o prezimenu, ako si napravio grešku, sranje, odleži svoje, odsluži kaznu, a kad se budeš vratio, ja ću da ti pomognem da snimiš ploču, da zaradiš pare poštenim radom. Ako nećeš, prvo što ću da uradim je da te nateram da izbrišeš prezime Đogani!’“
I dalje:
„Mi smo poštena porodica, ma šta ko mislio o nama. Sećam se, stavio sam ga u automobil, vozio sam tada ‘audi 80’, i lično ga odvezao u ‘Padinjak’. Verovatno je bila i neka poternica raspisana za njim, ali nisu ga tražili. Znam samo da kada smo ušli, svi stražari su se sjatili da vide to čudo, gledaju me belo, a komandir smene mi zbunjeno kaže: ‘Vi niste normalni! Nikad nam se nije dogodilo da nam se neko ko je pre toga pobegao sam vrati u zatvor!’. Pošto su me prepoznali, iako ja tada nisam bio toliko popularan, molio sam ih da budu dobri s njim, da ga ne maltretiraju i ne biju ga. Tako je i bilo. Pitao sam Bakija kad je odslužio svoje da li su ga dirali, rekao mi je da nisu. Tada mi je obećao da neće više nikad ništa da ukrade, i nije, ni žvaku.“
(„Alo“)
Dragana Mirković,
jedna od najvećih zvezda narodne muzike, majka i supruga, ovih dana će proslaviti deset godina braka,pa otkriva šta je pripremila da mu pokloni:
„Nakon tri meseca, poklon je skoro gotov. Budući da Toni obožava moj glas, pokloniću mu baladu koju sam nazvala Jedini. Snimila sam je pod velom tajne, da on ne bi saznao, a tekst je napisao moj drug Đole iz Beča. Zaplakala sam na prve njene taktove i dok je pevam ne mogu da obuzdam emocije. Nekoliko stihova podeliću sa vama:“ Kada odu sve ptice sa mog ramena, kad se ugase one zvezde iznad mojih obrva, goreće vatra u mojim očima, za tebe jedini moj u našim noćima!“
Nedavno su Dragana i suprug Toni kupili dvorac u Austriji:
„To je bila njegova ideja i kada mi je rekao šta planira, mislila sam da se šali i slatko sam se nasmejala. Kada sam shvatila da je ozbiljan i ja sam se uozbiljila, mada sam ga pitala da li je to uopšte moguće, na šta mi je rekao: ‘Sve se može, ako nešto želiš.’ Imamo u planu da za nekoliko godina to bude naš životni prostor, mada ako me sad pitate da li verujem u to, odgovor je –još uvek ne!“
(„Stil“)
Da li je možda novac nekada i opterećuje:
„Da. Kao i popularnost. Naravno da je novac bitan u životu i da mi je mnogo toga olakšao, ali zna da bude ogromno opterećenje i problem, naročito zbog reakcija nekih zlih ljudi. Ali, ja nisam tražila lagodan život, on mi se jednostavno dogodio. Mada, niko nije bez problema, koliko god novca imao. I Paris Hilton ima problema, iako malo ko u to veruje!“
(„Story“)
Rodoljub Drašković,
predsednik koncerna „Svislajon Takovo“, na pitanje kakve su mu veze sa politikom, kaže:
„Najsavršeniji oblik bavljenja politikom je biznis.“
Da li je nekada finansirao političke stranke:
„Ne, niti mi je iko tražio. Svi znaju moj stav da me to ni na koji način ne interesuje.“
Ni partiju rođenog brata Vuka:
„Ne!“
(„Akter“)
Dr Jovan Marić,
potpredsednik Nove Srbije, donedavno ambasador Srbije u Južnoj Africi, ne propušta priliku da naglasi da je njegova stranka protiv „Parade ponosa“ koja je najavljena za 10. oktobar :
„To je čist egzibicionizam. Homoseksualne osobe nisu žrtve mobinga. Parada ne štiti prava, već prava štite institucije sistema. Parada je urušavanje patrijarhalnih vrednosti srpskog društva i nikako nije ‘uslov za ulazak u EU’.“
(„Večernje novosti“)
Katarina Radivojević,
glumica, mnogo snima u Hrvatskoj i verovatno je zbog toga morala da odgovori na novinarsko pitanje „ko su bolji frajeri, Srbi ili Hrvati“:
„Dobar frajer je dobar frajer gde god da se nalazi na svetu, ali ih je, nažalost, sve manje. Pravi muškarac je onaj koji ima hrabrosti da mi priđe, ostane pored mene i podrži me kada mi je teško. Kao što je rekla Merilin Monro: ‘Ko me prihvati u najgorem stanju, zaslužuje me i u najboljem.’“
(„Press“)
Tijana Dapčević,
pevačica, na pitanje da li bi suprugu oprostila prevaru, kaže:
„Da li bi on meni oprostio? I don’t think so!“
(„Story“)
Igor Pešić Pedi,
tatu-majstor iz Banjaluke, otkriva da je pre osam meseci uradio portret- tetovažu Milorada Dodika, na levom ramenu muškarca nastanjenog na teritoriji banjalučke regije:
„To je jedan pravi gospodin koji je pre osam meseci samouvereno ušao u studio za tetoviranje i odbrusio: ‘Istetoviraj mi Milorada Dodika. Plaćam koliko god da košta’, i pokazao na levo rame. U prvom trenutku sam se zbunio. Zapravo, to mi je bio prvi klijent s kojim nisam prozborio ni reč o razlozima i motivima tetoviranja.“
Kako je to izveo:
„Fotografiju premijera Srpske pronašao sam na internetu, a onda je usledilo njeno kopiranje na kožu klijenta. Majstor tetovaže kod portretisanja mora biti precizan i koncentrisan, pogotovo ako je reč o javnoj ličnosti kakva je premijer Dodik. Ne sme biti propusta. Sad sam uveren da ih nije ni bilo.“
Da li mu se čini da je to normalan ukras za jedno rame:
„Ako hiljade ljudi na ramenu imaju tetovaže s licem američkog predsednika Baraka Obame, ne vidim zašto bi lik gospodina Dodika bio izuzetak.“
(„Press“)
Nataša Bekvalac,
pevačica, promovisala je novi album uz zanimljivu scenografiju: „pripadnike jačeg pola dočekale su obnažene lepotice koje su sedele u „izlogu“ obasjane crvenim svetlom nalik čuvenoj ulici u Amsterdamu“, a na pitanje otkud ideja za ovakav performans, Nataša kaže:
„Želela sam da obradujem dečake koji su večeras došli. Malo praznika za oči od lepih žena nikom ne može da škodi.“
Malo i o sebi:
„Ja nisam žrtva sopstvenog života. Samo volim dobro da se zabavljam i ne vidim ništa loše u tome. Ponekad valjam, ponekad ne valjam, ali šta ću i ja sam živa .“
Pošto je napunila 30 godina, kaže:
„Plašim se starenja. Bore su moji najveći neprijatelji i mrzim ih. Ali, uhvatiću se u koštac s njima, neću se ja tako lako dati. Tu su razne stvarčice koje svake godine otkrivaju i iskreno da vam kažem konzumiraću ih u velikim količinama.“
(„Blic“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve