»Nisam ni rasista ni fašista, ali nikada ovoliki broj tamnoputih igrača nije bio zastupljen u francuskom timu.«

Dobrivoje Budimirović Bidža,

nekadašnji dugogodišnji gradonačelnik Svilajnca, od kada je van politike obrađuje vinograd i voćnjak i ugošćava mnogobrojne prijatelje:

„Ko god da prolazi kroz Svilajnac, javi se i svrati do mene. To su ljudi iz različitih stranaka, profesori, ljudi sa kojima i posle toliko godina održavam dobre odnose.“

U politiku ne namerava da se vraća, mada, kako sam kaže, ne sme da izađe na ulicu od ljudi koji traže da se ponovo vrati na mesto gradonačelnika:

„Ovim sadašnjim političarima mogao bih samo da dam neki savet, mada mislim da nema ko da me sasluša. Siguran sam da niko od ovih nazovi stručnjaka nema bolje ideje od mene.“

Kad bi baš morao da odabere neku opciju, to bi bila Srpska napredna stranka:

„Rado bih pomogao Tomi Nikoliću da pokrene tu pravu srpsku priču, ali samo pod uslovom da ne zaboravi odakle je potekao jer mnogo je onih koji se dočepaju vlasti, a posle zaborave svoje političke korene.“

Bidža nije gledao svog druga Raku Radovića, kolegu iz Trstenika, koji je bio učesnik u rijalitiju:

„Ta ‘Farma’ je, kako ja vidim, zamlaćivanje naroda i gomila primitivizma na jednom mestu. Ljudi, umesto da rade, sede ispred TV-a, grickaju semenke i gledaju neke ljude koji se svađaju!“

(„Alo“)

Tomislav Nikolić,

lider SNS, mitingu u Kruševcu:

„Ne tražimo mi vlast, mi tražimo izbore. Vlast neka se sekira kako će ko na tim izborima da prođe.“

(B92)

Oliver Dulić,

ministar životne sredine i prostornog planiranja,

u imovinskoj karti naveo je da je vlasnik firme „DG kompjuters“ koja vredi 200.000 evra i 11 odsto akcija firme „Rol pak“ koje vrede čak 800.000 evra:

„Vidim da sam ispao naivan i glup jer sam imovinsku kartu ostavio na slobodno tumačenje javnosti. U mom slučaju se pokazalo da biti pošten znači biti glup! A svi bi me tapšali po ramenu da sam, kao neke moje kolege političari, naveo da imam firmu sa osnivačkim kapitalom od 100 DEM i 500 evra, stan od 55 kvm i 19 kvm na moru! Tada bih bio mali i siromašan i sve bi bilo OK. Ali, ne, trpim golgotu jer sam sve prijavio onako kako jeste.“

(„Press“)

Mlađan Dinkić,

ministar ekonomije i regionalnog razvoja:

„Ne zavisi članstvo u EU samo od nas, zavisi i od Unije.“

(„Večernje novosti“)

Emina Jahović,

pevačica, govori o stilu:

„Stil je nešto što je individualno i sa čim se čovek rađa. Kad imaš talenat za stil, onda imaš i stil.“

Da li je nešto naučila u poslednje vreme:

„U kupovini sam često bila bezobzirna, dešavalo se da ne znam ni šta ni zašto kupujem. Sada sam se potpuno promenila. Shvatila sam da garderoba ne čini čoveka.“

Da li uvek ima šta da obuče:

„Kao i svaka žena, svaki dan to govorim. Ako obavim neki veći šoping, to me drži otprilike tri dana i onda opet kukam kako nemam šta da obučem i tako ukrug.“

(„Stil“)

Alen Ademović,

muzičar, priča o svom umeću:

„Ne znam da kuvam, ne umem čak ni jaje da ispržim. Iz tih razloga retko ulazim u kuhinju, a mama ponekad dođe kod mene, spremi mi nešto i u šali kaže kako je došla da vidi da li mi radi šporet koji sam kupio. Čini mi se da niko ne kuva lepše od moje mame.“

O svojim navikama:

„Prilikom posluženja gostiju obavezno na sto stavim podmetače za čaše. Ne volim haos, tako da kod mene, koliko god da sam umoran, nikada nije razbacana garderoba po stanu. Od malih nogu vaspitavan sam da u kući sve treba da bude na svom mestu. To ne znači da stavim kecelju, pojačam muziku i čistim kuću sa praškom, ali nije mi teško da održavam red u svom domu.“

(„Story“)

Miladin Novaković,

tridesetdvogodišnji kuvar rodom iz Šapca, imao je sreću da kulinarske veštine uči direktno od majstora, Džejmija Olivera, a kuvao je za britansku kraljicu i članove britanskog parlamenta sa Tonijem Blerom na čelu, na pitanje da li nekada kuva i za svoju majku:

„Ne! Moja majka ne voli da joj se mešam u kuhinju. Ona kuva za mene. Meni ne dozvoljava pristup. Kad dođem u Šabac, ja se baš odmorim! Iskreno se nadam da će mama jednom da mi dozvoli da joj nešto spremim.“

Šta sebi kuva:

„Verovali ili ne, ja ne spremam za sebe. Ništa ne jedem. Ako je za mene, spremiću samo sendvič i to će mi biti obrok za ceo dan.“

(„Press“)

Slađana Delibašić,

pevačica, ima interesantno književno iskustvo:

„Mislim da mora svaka žena da kuva, jer muškarcu ljubav na usta ulazi. Ali, nedavno sam čitala knjigu Zašto muškarci vole kučke, u kojoj se opisuje devojka vrlo slična meni, koja super kuva, kompletno postavlja sto, počev od graška, preko šargarepe, pirinča, piletine, i sve servira svom dragom, ali on to uopšte ne primećuje. Ove druge devojke, takozvane ‘kučke’, maznim glasom kažu svom muškarcu da danas nisu stigle da kuvaju, pa onda pitaju da li on želi da mu odmah nešto spreme ili da idu negde da jedu. Naravno, on odmah izabere restoran. Njen cilj je postignut, a meni niko ne kaže ni: ‘Hvala, super je bio ručak’. Tu knjigu sam dala deci da pročitaju, jer sve što više pružaš muškarcu on to ne vidi i ne ceni. Žene kuvaju, a muškarci to uopšte ne cene. Bolje je ići u restoran.

(„Stil“)