N. N.
izvor dnevnog lista, otkriva radoznalcima šta je pevačica Seka Aleksić dobila za rođendan:
„U trenutku kada su ušli u dvorište, pogašena su sva svetla, a iznad njihove vile upaljen je vatromet koji je trajao punih 10 minuta. Seku je ispred ulaza u kuću sačekao najnoviji model motora ‘pjađo beverli’ uvijen u veliku belu mašnu, dok su u dnevnoj sobi na stolu stajali predivna torta na kojoj je pisalo ‘Ljubavi, volim te najviše na svetu’, ručni sat marke ‘roleks’ i najnoviji model ‘guči’ cipela. U toku večeri stigla je i velika korpa cveća od Veljkovih roditelja.“
(„Press“)
Andrej Kulundžić,
šampion automobilizma, mnogo voli palačinke:
„Jedem ih na vrlo specifičan način. Prvo pojedem dve sa nutelom, pa jednu sa fetom, zatim se vratim na nutelu, pa se zasladim još jednom sa džemom od kajsija, i to sve zalijem mlekom. Palačinke su moj najveći i jedini porok. U prvom razredu osnovne škole kod drugara sam pojeo dvadeset jednu slatku palačinku i, kao što vidite, ostao sam živ. S obzirom na to da sam tada imao samo sedam godina, naredna tri dana nisam išao u školu jer nisam mogao da ustanem iz kreveta.“
(„Gloria“)
Dejan Ivanović,
jedan od braće pevačice Mine Kostić, ugostio je novinare iz dnevnog lista i razotkrio sestrino poreklo:
„Moje prvo ime je Enver Jašari i nisam ga promenio zato što se stidim što sam Rom, već što sam morao da plaćam troduplo više za italijansku vizu. To je uradila i Mina.
Nikada neću zaboraviti kada je na početku karijere javno rekla da se stidi svog porekla. Sada može da se vadi i da nas spominje koliko hoće, ali jednom izrečeno, to je za ceo život…“
(„Press“)
Anđela Slobodina,
numerolog, predviđa dramatične događaje u bliskoj budućnosti:
„U avgustu 2011. godine započeće rat između Turske i Grčke, koja će iz tog sukoba izaći kao pobednik. Ukoliko se ne umešaju svetske sile, neće doći do sukoba svetskih razmera. Srbija će opet proći kroz golgotu, a tek 2017. godine zahvaljujući istinskom povratku veri, dočekaće blagostanje. Ovde će se živeti bolje nego u Švajcarskoj.“
(„Zona“)
Marijana Mateus,
„dama, po prirodi optimista“, na pitanje koje od njeno troje dece najviše liči na nju, kaže:
„Svako od njih troje je ponešto nasledilo od mene, ali na različit način. Fizički mislim da sin Aleksandar i ja najviše ličimo. Starija kćerka Dajana je totalna mešavina, mada je moda, kao i mene, veoma privlači. Mlađa Anđelka je najviše od svih nasledila moju harizmu, prodornost i šarm za osvajanje. Svi su oni deo, a niko nije kao ja. Nadam se da će se neka unučica roditi i naslediti me u potpunosti. Iščekujem da mi neko od moje dece podari malu Marijanu.“
Šta treba da znamo da bi nam život bio bajka:
„Nisam čovek na koga utiču vremenske prilike. Bilo da je sunce ili kiša, uvek ustajem s osmehom. Posle bolesti i operacije koje sam preživela spoznala sam da je zdravlje najbitnije od svega. Shvatila sam da sreća ne leži ni u dužini broda, ni u broju sedišta u avionu. Sreća nije ni sat ni minut, već samo jedan sekund. Mi moramo da naučimo da taj jedan sekund proživimo, jer život nema reprizu.“
(„Hello!“)
Mia Borisavljević,
„atraktivna pevačica koja voli da pozira u oskudnoj garderobi“, neobuzdana je u šopingu:
„Ne znam da li postoji veća kupoholičarka od mene. Nisam od onih kojima adrenalin proradi samo kada kupuju garderobu, već tu strast osećam i kada prođem pored prodavnice igračaka, knjižare ili bilo koje druge radnje.“
(„Hello!“)
Džej Ramadanovski,
„kralj ciganske muzike“, o politici i njenim liderima:
„Odrastao sam uz Tita, sazrevao uz Slobu, a družio se sa Đinđićem. I danas držim Titovu sliku na zidu i ponekad uzvikujem ‘Živeo drug Tito’, ‘Živela drugarica Jovanka’, a ‘Živeo i Džej’. Slobodan Milošević se trudio da bude dobar đak iz Titove škole. Zoran Đinđić je bio izdanak nove generacije, demokrata koji se razumeo u Evropu. Bio je izuzetno inteligentan, pravi dasa. Zajedno smo putovali avionima za Nemačku. Đinđić je odlazio na neke konferencije, a ja na tezgu. Pričali smo u avionu i na aerodromima o ženama, o pesmama, ali ne i o politici.“
O sebi:
„Kad su za mene novinari rekli da sam srpski Majkl Džekson, bio sam jako ponosan. Žao mi je, čovek je umro, ali sam ja i dalje srpski Džekson. Sve mi se kod njega sviđalo, ali sam bio protiv Majklove ideje da na silu postane beo čovek. Zbog toga je i izgubio život. Ja to nikad ne bih uradio. Ne patim što sam mali i crnomanjast, znam da nisam ružan, ne ulepšavam se, a ljudi me ovakvog gotive. Znaš kako narod kaže, ko god da si, kad kenjamo svi smo mi grbavi.“
(„Arena 92“)
Vladika Vasilije,
episkop Tuzlansko-zvorničke eparhije, u javnosti poznat po raskošnom Vladičanskom dvoru u Bijeljini, nema grižu savesti:
„Ja sam samo privremeni korisnik bijeljinskog Vladičanskog dvora, koji će i posle mene ostati mojim naslednicima i svima koji budu bili njegovi gosti. I kao da se ne razume razlika između monumentalnosti i komfora, kao da niko ne želi da vidi naš pokušaj da napravimo nešto za ponos, upravo u najtežim okolnostima. Ali, oni koji ne veruju vide samo ono što žele. Verovatno su, istom logikom gledano, i ikone za nekog samo pozlaćene daske. I crkvena zvona su, isto tako, nešto bez čega se može. I restaurirana stara stolica postaje tako trn u nečijem zavidljivom oku. I poklonjeno ogledalo, i darovani mozaik, i tako redom. Sve uvek najviše zavisi od onoga koji gleda, od oka koje nešto vidi ovako ili onako. Čistima je sve čisto, a nečistima sve nečisto.“
(„Pravda“)
Ana Kokić,
pevačica i majka, na pitanje da li bi se ponovo „slikala provokativno za muške magazine“, kaže:
„Zašto da ne?! Radim u šou-biznisu, a ne u knjižari! Nemam ništa protiv da žena pokaže ono što je lepo, ali sve dok to ne prelazi granicu vulgarnosti. Mnoge od tih fotografija su dospele na naslovne strane inostranih časopisa – u Velikoj Britaniji i Meksiku. Pošto se muzika i sluša i gleda, od toga možete imati samo koristi.“
(„Hallo“)
Tanja Bošković,
glumica, „smatra da je čitanje put u drugi svet i način za rešavanje mnogih problema i nedoumica“:
„Ovo je dokaz da ima onih koji čitaju. Ja volim knjigu i uvek je preporučujem. Vreme koje mladi izgube u prevozu i na ‘gluvarenje’ mogu da upotrebe tako što će otići u jedan plemeniti svet – u biblioteku, gde mogu da reše mnoge probleme. Ako je ovaj svet potekao od reči, onda je knjiga velika dragocenost.“
(„Press“)
Katarina Radivojević,
„harizmatična srpska glumica“, u potpunosti je zadovoljna:
„Karijera mi postaje pomalo evropska, puno treniram i radim na sebi. Na sve načine ugledala sam se na evropske trendove, pa ću i u tome. Sada sam u najboljim godinama, imam vedrinu i izgled dvadesetih, a duh mi je zreliji, bogatiji i pametnija sam nego što sam bila tada. Posedujem određeni status, uživam i nemam potrebe da se sada bavim majčinstvom.“
(„Gloria“)
Rada Đurić,
novinarka i zaštitno lice „Beogradske hronike“, posle završene emisije kaže:
„Hm, moje prvo pitanje kada se isključe kamere je: ‘Da li sam bila pametna?’, naravno uvek upućeno šminkerkama, a njihov odgovor je gotovo uvek: ‘Bila si dobro našminkana.’ To vam je prava posvećenost poslu!“
(„Arena“)
Dejan Lutkić,
glumac, voli da jede i eksperimentiše sa hranom:
„Na Tajlandu je bila tezga sa pečenim bubašvabama, skakavcima, škorpijama, tamo se to gricka kao ovde kikiriki. Stajao sam pored te tezge svaki dan, pokušavajući da se nateram da probam, ali nije mi išlo.“
(„Puls“)
