VREME BR 279. 24. FEBRUAR 1995.
Polemike: Crna pedagogija
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Ivica Dačić, o izjavama Aleksandra Vučiča da se pazi kad SNS dođe na vlast ("Press")
Milutin Mrkonjić,
ministar za infrastrukturu, o garancijama da će koridor 10 biti završen:
„Gospodin Tadić je tu učinio ogromne napore i to je meni najveća garancija da će posao biti završen o rokovima jer je on kao predsednik nacionalnog saveta za infrastrukturu dao samog sebe u taj projekat i to je dobro, i ja to kao graditelj nikada nisam imao u životu, pa ni kod Slobodana, da se razumemo.“
(B92)
Svetlana Ražnatović,
„najveća zvezda na Balkanu“, u ekskluzivnom intervjuu otkriva svojim poštovaocima kako provodi godine posle ubistva supruga Željka Ražnatovića:
„Za mene je vreme tada stalo i prilično relativno posmatram godine koje prolaze na primeru toga što se desilo mojoj životnoj ljubavi. Da mi nije dece koja odrastaju, ne bih ni bila svesna da je toliko vremena prošlo od Željkovog odlaska. Često ga sanjam, i uvek su to prelepi snovi, kao da mi se javlja u snu.“
Da li je postpraznične rasprodaje uzbuđuju:
„Nisam opterećena kupovinom, naročito ne u vreme praznika, kad svi pohrle u radnje. Osim kad je reč o poklonima za bližnje. Volim da ih darivam. Uvek je to nešto lepo i originalno! Nema pravila, ali trudim se da uvek obradujem svoje najdraže, što mi, moram priznati, polazi za rukom.“
(„Kurir“)
Dragan Marković Palma,
lider Jedinstvene Srbije, poslanik i gradonačelnik, govori o obrazovanju:
„Trenirao sam boks i mnogo mi se svideo taj sport. Imao sam 15 profesionalnih borbi, a toliko mi se svidelo da sam napravio ring na livadi u Končarevu. Zabo četiri kočića, razvukao kanape i eto ringa. Međutim, kada sam imao 16 godina, otac mi je rekao da batalim boks jer mora da se radi. Otac mi nije dao ni na fakultet da idem jer neko mora da ostane da održava domaćinstvo i radi poslove. Mogao sam ja kasnije pet fakulteta da završim, nudili mi razni, ali kada nisam kada je bilo vreme, neću ni sada. Svaka čast visokoobrazovanima, ali životni fakultet i sve poslove koje ja znam, ne mogu da nauče ni na pet studija!“
(„Svet“)
Dr Savo Bojović,
androlog, „čovek koji je izumeo VEP aparat“, tvrdi da je „prema njegovim istraživanjima srpski falus najduži u Evropi, sa prosečnih 17 santimetara“:
„Mali broj muškaraca zna da im je karlica zakrivljena, a da iz njenog centra izlazi muški polni organ. To praktično znači da muškarac, gledajući odozgo, ne vidi trećinu svog uda. Zbog toga mnogo njih pati, jer su ubeđeni da im je manji nego što jeste. Recimo, svaki treći Srbin misli da mu je mali i kad dođu kod mene, mnogi se pravdaju: ‘Doktore, ne znam gde se dede, sad je bio tu.’ Mogu samo da zamislim šta o sebi misle ostali Evropljani.“
Da li postoji literatura posvećena „srpskom falusu“:
„U našim savremenim naučnim knjigama možete naći sve o muškarcima, kakve su im oči, da li im je podignuto ili spušteno čelo, klempave ili načuljene uši, ali o srpskom penisu nije bila napisana nijedna reč. Zbog toga sam prilikom istraživanja imao velikih problema, pa sam bio prinuđen da osmislim čak i lenjir kojim sam obavio merenja.“
(„Blic“)
Nebojša Bakarec,
potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a, o tome šta čita: „Trenutno čitam treći tom Psihodinamične psihijatrije, koju je uredio Ljubiša Erić. I ranije sam čitao knjige na temu homoseksualizma, ali sam retko uspevao da pronađem knjigu koja, kao ova, sadrži stavove uglednih psihijatara. Televiziju slabo gledam, a čitam internet portale na kojima se nalazi slobodna misao – Standard, Vidovdan.“
(„Danas“)
Milka Canić,
filolog i supervizor kviza „Slagalica“ na RTS-u, komentariše vest da je sve knjige i publikacije koje su štampane na latiničnom pismu Unesko navodno registrovao kao deo hrvatske kulturne baštine: „Ovo je frapantan podatak i mislim da bi država morala odmah da reaguje i zabrani štampanje knjiga na latinici. Sve koji se tome suprotstave treba kazniti!“
(„Kurir“)
Katarina Vučetić,
manekenka, koja je odnedavno u ljubavnoj vezi sa biznismenom i bivšim poslanikom Demokratske stranke Alenom Selimovićem, upitana da li njihova veza spada u stereotip „manekenka i bogat muškarac“, kaže:
„Svaki uspešan muškarac pored sebe želi lepu ženu. Manekenke važe za lepe žene, ali su i vrlo inteligentne. Kada se spoji lepo i korisno, onda je to pun pogodak. Danas je imati uspešnu osobu pored sebe velika stvar, ali može biti i teret.“
Šta bi rekla o svom izabraniku i sebi:
„Alen je najšarmantniji i najpametniji čovek koga sam upoznala. Iako je još rano da se priča o braku, istina je da takvog čoveka želim pored sebe za ceo život. A ako do toga dođe, možda postanem majka troje dece, jer ja sam žena za sva vremena.“
(„Press“)
Aleksandra Janković,
poslanica Nove Srbije, kaže da svoj dom „pretvara u pravu vitlejemsku štalu, samo se umesto ovaca i krava sa badnjakom igraju mešanci Malena i Bela, a golubica Duška kvari svima frizure“:
„Vidite da mi je kuća puna raznovrsnih živuljki, sve liči na pravu štalu. Eto, i slamu imamo da atmosfera i duh Božića budu potpuni.“
Lidija Vukićević,
poslanica SRS-a, „trudi se da ispoštuje sve srpske običaje, a najradosniji hrišćanski praznik joj omogućava da istakne i svoju kreativnu stranu“:
„Kao što pred Novu godinu kitim kuću i dvorište, tako i za Božić volim da ukrasim naš životni prostor. Svake godine dom dekorišem figuricama rađanja Isusovog, slamom, orasima, suvim šljivama… Na Badnje veče ogroman badnjak palimo u crkvi, a potom ga unosimo u kuću, gde se porodično okupljamo za bogatom božićnom trpezom.“
Slavica Đukić–Dejanović,
predsednica parlamenta, za praznik se zatekla na obalama Atlantskog okeana:
„Ovaj praznik ću proslaviti onako kako se slavi najveći hrišćanski dan, u krugu porodice, sa sinom, snajom i mojim unucima Ninom i Filipom. U Lisabon sam došla s mužem, pa će nam ovo biti pravi mali praznični odmor. Nadam se da ćemo ga provesti u zdravlju i miru, što bih poželela i svim vašim čitaocima.“
Jelena Trivan,
potpredsednica Demokratske stranke, za svako Badnje veče priprema bogatu prazničnu trpezu:
„Oduvek, još dok smo živeli na Kosovu, za taj dan spremamo suve punjene paprike, pitu sa kupusom, prebranac i ostala tradicionalna jela. Kad osvane božićno jutro, moja ćerka je svima položajnik, pošto prva ustaje. Iako još ne razume smisao praznika, uživa u atmosferi.“
Srđan Milivojević,
poslanik Demokratske stranke, „u rodnom Kruševcu proslavlja Božić i krsnu slavu:
„Božić je porodični praznik, pa ga tako uvek i proslavljam – s porodicom, familijom i kumovima. Krsna slava nam je treći dan praznika – Sveti Stefan, pa uveliko teku i slavske pripreme. Badnji dan tradicionalno provodim sa duhovnim bratom iz hrama svetog Đorđa u Kruševcu, uveče palimo badnjak, a onda svako svojoj kući. Položajnik nam je već 20 godina isti prijatelj, koji se te dužnosti prihvatio još kao dete, a danas je stasao u ozbiljnog čoveka. Mi ne menjamo ni kumove ni prijatelje, pa tako ni položajnika.“
Velimir Ilić,
lider Nove Srbije, „slovi za pravog domaćina“, pa čitaocima otkriva detalje svog praznovanja:
„Kod mene ide sve po redu. Na Badnji dan rano ujutru idemo u selo Prijevor kod Čačka, gde nas oko 500 sečemo badnjak i za kuće, i za opštinu! Potom se ljudi prihvate vruće rakije i doručka, a onda palimo badnjak u čačanskoj crkvi, na temeljima nove i u još nekoliko crkava. Predveče moj sin Jovan i ja u našoj kući tradicionalno raspaljujemo badnjak i dok pucketa, večeramo u krugu porodice. Sutradan ne idemo nigde, ujutru nam dolazi položajnik, koji je najčešće neko od dece iz rodbine. Darujemo ga novcem i poklonima da bude srećan i berićetan, a onda sledi doručak na kom se malo omrsimo i prasetinom.“
(„Alo“)
Ovi salonski ultraši i naci-manekeni dali su svoj "patriotski" prilog mobilizaciji naciona i medijskoj ratnoj halabuci
Patrijarh Irinej, uručujući Velimiru Iliću Orden Svetog Stefana Prvovenčanog ("Blic")
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Aleksandar Vučić, lider SNS-a ("Alo")
Zorana Mihajlović, potpredsednica SNS-a ("Kurir")
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve